Izvor: Večernje novosti, 14.Feb.2016, 20:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Miroslavljevo jevanđelje na čarobnom vezu

AKO Biljanu Ećimović Barkuzu posluži zdravlje, Hilandar će dobiti na dar Miroslavljevo jevanđelje izvezeno. Upornost i volja za ovaj ogroman poduhvat joj ne nedostaju. Već je izvezla devet stranica i ako nastavi ovim tempom, za ostatak joj je, kako kaže, potrebno još 12 godina. Biljanu zatičemo u njenoj sobi, u stanu na vrhu zgrade u Ulici despota Stefana. Sedi za stolom koji obasjava jaka svetlost. Između nje i platna je uveličavajuće staklo. - Ne vidim, nažalost, sitno je. Svaki dan >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << radim devet sati. Uradim tri reda pre i tri posle podne. Neki put me ponese, pa radim i duže. Ustajem oko šest. Moram ovo da završim. Jevanđelje ima 362 strane - govori nam Biljana. Za izradu Miroslavljevog jevanđelja koristi slikarsko platno, sintetički konac i zlatne niti kojima se ukrašavaju svešteničke odežde. - Platno je pravljeno od konoplje - objašnjava ona - prodaje se u tapetarskim radnjama. Osnovni crni konac je najobičniji, sintetički, za šivenje. Imam dosta prakse sa vezom, bolji je od pamučnog i mnogo duže traje. Zlatni konac sam uzela u Grčkoj. Kupila sam osam nijansi zlatne i jedan srebrni. Nekadašnji ekonomista u Investbanci, Biljana je pre dosta godina postala tehnološki višak i ostala bez stalnog zaposlenja. Nije klonula duhom. Svoj hobi, koji joj je do tada povremeno donosio dopunsku zaradu, restauratora nošnji u ansamblu "Kolo", pretvorila je u jedinu finansijsku potporu. Osvežavala je i popravljala nošnje igrača iz ovog kulturno-umetničkog društva. U to vreme upoznala je Alkisa Raftisa, predsednika nacionalnog ansambla Grčke i predsednika Uneska za igru. Stigao joj je i poziv nacionalnog ansambla "Dora Stratu" da restaurira njihove kostime u Atini. Bila je to ženska nošnja iz Kapadokije, iz prve polovine 18. veka kada su Grci još živeli na tlu Turske. Raftisa je oduševio Biljanin rad, pa je predložio za člana eksperata Uneska. Tako je Biljana postala stručnjak za restauraciju u ovoj svetskoj organizaciji za očuvanje kulturne baštine. Nimalo slučajno, najstariji i navredniji srpski rukopis, koji je na listi Uneska, sada veze srpski i Uneskov stručnjak za restauraciju. - Radila sam mnogo, ali sam oduvek želela da ostavim nešto ozbiljno iza sebe. Nešto što je prepoznatljivo, izvodljivo a naše - govori Biljana. - Nisam htela da iza mene ostane neki dekupaž, nalepljene salvete na stvarima. To nije naše i nismo mi. Kažem sebi, ima da zagrizem i izvezem Miroslavljevo jevanđelje. U penziji sam. Imam vremena. Biljanina ideja je da svoj dar srpskom rodu pokloni Hilandaru. Originalno jevanđelje, koje se danas čuva u Narodnom muzeju, hilandarski monasi svojevremeno su poklonili kralju Aleksandru Obrenoviću. Biljana želi da Hilandar dobije po svemu originalnu "repliku" ovog vrednog dela. - Predlagali su mi da tražim od patrijarha blagoslov za ovo što radim. Rekla sam da mi ne trebaju nikakvi blagoslovi. Znam da žena ne može na Hilandar, ali otići ću do Uranopolisa i predaću jevanđelje monasima. Da li ću pustiti suzu ili neću, ne znam - kaže ona. Pune dve godine Biljana se spremala za ovaj veliki posao. Kupovala je knjige, učila kaligrafiju, proučavala monograme, vezla delove iz drugih jevanđelja da bi saznala kako se materijal i određena vrsta konca ponašaju zajedno. - Planirala sam da stranice Miroslavljevog jevanđelja skinem sa sajta Narodnog muzeja. Mislila sam da će to ići lako - kaže Biljana. - Međutim, kada sam ušla, shvatila sam da su stranice namerno ili slučajno ispremeštane. Takođe nisam znala prave dimenzije. Na jednom mestu pisalo je 22 sa 35 centimetara, na drugom 41 sa pedeset i nešto. Bila sam u dilemi, šta ako izvezem malo jevanđelje, a ono je veliko. Saznam da je objavljeno fototipsko izdanje. Pronašla sam urednika, gospodina Topalovića. Kada je Biljana izvezla prve stranice, pozvala je Topalovića da mu ih pokaže. - Evo, da vidite, kazala sam mu. Nije mogao da veruje da sam ih svojom rukom izvezla - s ponosom u glasu govori Biljana. - Rekao mi je da radim izuzetnu stvar i da će mi poslati prvih 30 strana koje su poređane onako kako su izvorno stajale u Miroslavljevom jevanđelju. "Nemojte uopšte više da se osvrćete na to kako je na drugim mestima", rekao mi je. Biljana je zatražila od njega i prevod sa staroslovenskog. Želela je da zna šta znači to što veze. ZALjUBLjENIK U NOŠNjE BILjANA je zaljubljenik u narodne nošnje, koje često sama restaurira. Kod kuće ima veliku kolekciju muških i ženskih jeleka iz Prizrena, okoline Kragujevca i Beograda. Ima dosta opanaka, papučica, čarapa...Narodne nošnje su prelepe - kaže Biljana. - Nečija energija je utkana u njih. Divila sam se tim ženama sa sela, koje su i pored veliki obaveza, nalazile vremena da šiju, vezu, pletu, ukrašavaju odeću... Sve ručne radove sam naučila od moje bake, očeve majke. Satima sam je posmatrala kako vuče konac kroz belo platno i kako iza toga ostaju prelepi tragovi.

Nastavak na Večernje novosti...