Izvor: Večernje novosti, 14.Feb.2016, 22:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kome srce da ostavim?

VEĆ do kraja ove godine svi bismo mogli da budemo potencijalni donori organa. To će biti definisano novim zakonom o transplantaciji, čija izrada počinje ovih dana. Izmenom zakona sa takozvane informisane saglasnosti, koja se sada primenjuje, "prelazi" se na pretpostavljenu saglasnost. Po tom modelu potencijalni donori su svi koji se izričito ne izjasne protiv toga da im se, ako se nađu u stanju moždane smrti, uzmu organi. Takav model, u susednoj Hrvatskoj, koja je izbila u sam evropski vrh >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << po broju urađenih transplantacija, primenjuje se od 1998. godine. Ako takav zakon kod nas dobije podršku, u praksi će, opet, kao i u svim drugim zemljama, konačnu odluku donositi porodica. To znači da ničiji organi, čak i ako se za života nije izričito izjasnio protiv zaveštanja, ne mogu biti eksplantirani i presađeni ako porodica za to ne da saglasnost. - Izrada novog zakona o transplantaciji organa počinje 22. februara uz podršku eksperata EU - kaže dr Nenad Milojičić, direktor Uprave za biomedicinu. - Radne grupe će naredna četiri meseca raditi sa ekspertima EU. Ministarstvo zdravlja ima želju da do 1. juna uradi dva nova nacrta zakona o transplantaciji organa i transplantaciji ćelija i tkiva. Iako smo prošle godine imali manje kadaveričnih donora (u stanju moždane smrti) nego prethodnih nekoliko - svega 18, pa je urađeno i najmanje transplantacija, ukupno 44, i pre početka izrade novog zakona, u javnosti su počela osporavanja prelaska na pretpostavljenu saglasnost. Prema prvim reakcijama, najveća negodovanja su zbog same procedure.Naime, kako je objasnio dr Milenko Stojković, direktor Klinike za očne bolesti Kliničkog centra Srbije i član Komisije za transplantaciju tkiva i ćelija, koju je, zajedno s Komisijom za transplantaciju organa, formirala Vlada Srbije, onaj ko ne želi da donira organe nakon smrti moraće da ode u opštinu ili u sud i da potpiše formular da je protiv doniranja organa. Vodiće se, navodno, i baza podataka u MUP u kojoj će uz svačije ime stajati podatak da li je odbio da bude donor. To je, iz stručnjacima nepoznatih razloga, mnoge uplašilo. Ankete među stanovništvom, ipak, pokazuju da sve više prihvatamo transplantaciju kao metod lečenja. To je stav čak 70 odsto ispitanika, ali bi svoje organe zaveštao tek svaki drugi među njima. Donorske kartice dosad je potpisalo oko 120.000 stanovnika, ali smo lane imali samo 2,6 kadaveričnih donora na milion stanovnika, dok ih je u Hrvatskoj bilo 33,5. Akciju promocije doniranja organa početkom ovog meseca podržali su i ombudsman Saša Janković i poverenik za informacije Rodoljub Šabić. - Teško je zamisliti i prihvatiti da u 21. veku bilo ko može da izgubi život ako taj život može biti spasen, a da pritom niko neće trpeti nikakvu štetu, ako mogu da učinim nešto i lično da povećam šansu da bilo ko sačuva život, to ću sa zadovoljtsvom učiniti - kaže Janković. PRESUDNA SAGLASNOST PORODICE - DONORSKA kartica nije zakonski obavezujući dokument, i uvek se traži i saglasnost porodice da bi se pristupilo transplantaciji - kažu u Ministarstvu zdravlja. - Takva procedura primenjuje se u većini zemalja. Iako uskoro počinje rad na novom zakonu, saglasnost porodice tražiće se i ubuduće.

Nastavak na Večernje novosti...