Izvor: Blic, 02.Apr.2011, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako brza hrana utiče na zdravlje
Fast food je jedan od osnovnih krivaca povećanja telesne težine koja vodi nastanku gojaznosti. Najčešći problem gojaznim ljudima predstavlja estetski momenat, odnosno višak kilograma na stomaku, butinama, zadnjici. Međutim, to je ono što treba najmanje da ih brine kaže nutricionista Vladimir Vujović.
Gojaznost koja nastaje kao posledica prekomernog i učestalog korišćenja brze hrane nosi duplo veći rizik obolevanja od dijabetesa, arterioskleroze, infarkta miokarda...
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Priprema
Brza hrana se najčešće priprema tako što se prži u dubokoj masnoći, pa namirnice upijaju velike količine ulja, znatno povećavajući kalorijsku vrednost. Još veću opasnost po zdravlje predstavlja prženje namirnica na istom ulju više puta, jer je u tom slučaju povećan broj kancerogenih supstanci.
Sastojci
Brzu hranu najčešće čine namirnice bogate zasićenim masnim kiselinama i holesterolom. Tu su mleveno meso, majonez, mesne prerađevine, kačkavalji. Usled njihove konzumacije skaču holesterol i trigliceridi, a to vodi arteriosklerozi i povećava rizik od infarkta.
Ugljeni hidrati
Prevelika količina prerađenih ugljenih hidrata, pre svega belo brašno kao sirovina raznih pekarskih proizvoda uz dodatak šećera, podiže nivo insulina u krvi opterećujući pankreas i stvarajući potkožno masno tkivo (salo).
A od priloga?
Osnovni dodatak fast food obroka jesu razni sosovi, majonez, pavlaka, margarin. Ovakvi dodaci sadrže velike količine zasićenih „loših" masti, šećera, zatim pojačivača ukusa, konzervansa... Ovi sastojci mogu izazvati zakrečenje krvnih sudova, opteretiti jetru, povisiti krvni pritisak, delovati kao koncerogeni faktor. Plus, pretvaraju se u salo.
Prazne kalorije
Brza hrana se sastoji iz prerađenih namirnica, a takve namirnice su osiromašene esencijalnim materijama za organizam. Vitamina, minerala, vlakana, nezasićenih masti praktično nema, pa unosite praktično samo takozvane prazne kalorije u velikoj količini. Najčešće i preko 50 odsto dnevnih potreba zadovoljite samo jednim fast food obrokom, a ni pet odsto potreba za bitnim hranljivim materijama.
Ukoliko već imate višak kalorija deponovanih u vidu sala, ovakve kalorijske bombe će samo dodati još poneki kilogram, a vama će nedostajati esencijalne, hranljive materije koje čuvaju vaš imunitet, ubrzavaju peristatiku creva, pa su prevencija od različitih bolesti. Detaljno se informišite o zdravim fast food obrocima na sajtu zdraviobroci.rs gde možete konsultovati nutricionistu, a biće vam dostupni i različiti meniji.
Burek
Burek i lisnata testa se sastoje od velike količine prerađenog belog brašna i prevelike količine zasićenih masti. Lisnato testo ima praktično skrivenu masnoću koja se na prvi pogled ne vidi. Porcija bureka sa sirom uz punomasni jogurt sadrži oko 1.200 kcal, što je dnevna količina ukupnih kalorija osobe koja je na redukcionoj dijeti, a preko 50 odsto dnevnih energetskih potreba odraslog čoveka. Sa dva ovakva obroka ste zadovoljili dnevne energetske potrebe, a niste zadovoljili ni 20 odsto potreba za esencijalnim materijama (vitaminima, mineralima, vlaknima, proteinima, nezasićenim mastima).
Pica
Nešto manje kalorija ćete uneti ukoliko pojedete jedno do dva parčeta pice. Parče koje uzimate treba da bude sa što manje kačkavalja, sa dosta šampinjona i povrća. Takva porcija će sadržati 500 kcal, dok masnija varijanta sadrži oko 700 kcal. Ukoliko pojedete celu picu sa kečapom, uz gazirani napitak, skoro da ste zadovoljili dnevne energetske potrebe organizma.
Ćevapi
Porcija ćevapa, gurmanska pljeskavica sastavljena od masnog mesa kombinovanog sa kajmakom ili majonezom vrhunac je predoziranja zasićenim mastima, solima. Ako imate povišen holesterol i trigliceride, povišen pritisak, klonite se ovakvog jela jer ćete se kad uništite zdravlje prinudno hraniti barenim povrćem i barenim mesom. Kao i kod druge brze hrane, ovakva porcija može da dostigne vrednost od 1.500 kcal koje se najčešće unesu u večernjim satima kada vam kalorije u tolikoj količini i iz tih izvora nikako ne trebaju.
Hamburger
Omiljeni fast food obrok s porcijom pomfrita i gaziranim napitkom predstavlja kalorijsku bombu bogatu šećerima, mastima, dopunjene sosovima prepunim konzervansa i soli. Takav obrok nikako ne sme biti svakodnevan, jer sadrži i više od 1.000 kcal pa se višak sigurno pretvara u masti, odnosno salo. Pogubno deluje na zdravlje remeteći nivo triglicerida i holesterola, vodeći ka arteriosklerozi, povišenom pritisku i nizu ozbiljnih oboljenja.
Kako brza hrana utiče na zdravlje
Izvor: medio.rs, 02.Apr.2011
Fast food je jedan od osnovnih krivaca povećanja telesne težine koja vodi nastanku gojaznosti. Najčešći problem gojaznim ljudima predstavlja estetski momenat, odnosno višak kilograma na stomaku, butinama, zadnjici. Međutim, to je ono što treba najmanje da ih brine kaže nutricionista Vladimir...
.jpg)
