Izvor: NoviMagazin.rs, 13.Feb.2017, 17:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad "volim te" naiđe na zid
Ona je intenzivna, neretko opsesivna, ponekad fatalna. Književnicu Elen Hopkins naterala je da se zapita: "Nije li ironično da ignorišemo one koji nas obožavaju, a obožavamo one koji nas ignorišu?"
Da nje nije bilo, Šarlot Bronte, nesrećno zaljubljena u svog profesora, gospodina Ežea, verovatno ne bi napisala "Džejn Ejr". Zbog nje je jedan od najvoljenijih filmskih likova svih vremena, Forest Gamp trčao tri i po godine, preko cele Amerike. Čak joj je i Čarli Braun odao >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << počast, primetivši da ništa ne uništava ukus putera od kikirija kao neuzvraćena ljubav.
Često nam izgleda kao jedina prava, jer volimo nekog bez obzira na to da li nam uzvraća. Na pijedestal je uzdižemo u tinejdžerskom periodu dok na odmoru čežnjivo gledamo u Milana iz VI-2. Razlog za to što gotovo da nema adolescenta koji nije bio nesrećno zaljubljen leži u sklonosti ka idealizaciji, primećuje psiholog Milena Rajčević. Prema njenim rečima, emocije usmerene ka "tamo nekom" pružaju ogroman prostor za istraživanje i proživljavanje svojih ideala, snova, nabujale seksualnosti.
- Gajeći emocije prema nekom s kim je nemoguće uspostaviti pravi ljubavni odnos, tinejdžeri usmeravaju svoj libido bez opasnosti i rizika koji bi postojali u pravom odnosu. Ideja o zasnivanju partnerskog i seksualnog odnosa, naročito prvi put, neretko je za tinejdžere prosto zastrašujuća, a neuzvraćena ljubav je bezbedan, uzbudljiv teren - ističe Rajčevićeva.
Frazi "on ne zna ni da postojim" možda je mesto u školskoj klupi u kojoj tinejdžerke šapuću o ljubavnim problemima, ali neretko, čujemo je i kasnije u životu. I kad se to dogodi jednom, nije problem. Ali, kontinuirano zaljubljivanje u osobe koje nas odbijaju, već je obrazac. Razlog, prema mišljenju psihologa Filipa Šejvera, možda se krije u detinjstvu kada roditelji ili ljudi od kojih smo najviše zavisili nisu bili tu u trenucima kad su nam bili najpotrebniji. Prema rečima naše sagovornice, u osnovi obrasca neuzvraćene ljubavi često je nisko samopouzdanje.
VAŽNO JE ODBOLOVATI
Nekad nam je ljubav od starta neuzvraćena, a nekad druga strana vremenom prestaje da nas voli. U ovoj drugoj situaciji koja često deluje bolnija, važno je da ne vezujemo sopstvenu vrednost u odnosu na to da li je neki odnos uspeo ili ne, kaže naša sagovornica. - Takođe, potrebno je damo sebi vremena koje bismo posvetili žalovanju i prihvatanju novonastale situacije. Kada uložimo sebe u neki odnos, naravno da nije lako da sve to napustimo. Ali, ukoliko osoba ima problem da prihvati istinu posle dužeg vremena, blokira sebe u novim mogućnostima za ljubav i sreću - opominje psiholog.
- Osoba može na nesvesnom nivou verovati da nije dovoljno vredna (lepa, pametna, zanimljiva), pa samim tim, ako se ona nekom dopadne, to znači da ni on nije posebno vredan. S druge strane, divi se onima koji je ne žele. Još jedan od uzroka može biti strah od intimnosti i nespremnost za vezu. Kada kažemo: "Nisam ja kriv/a, želim, ali on/ona neće", sakrivamo od sebe strah od realnog odnosa, ne preuzimamo odgovornost za sopstvenu ljubavnu situaciju i ne moramo da se trudimo da nešto promenimo - objašnjava psiholog.
Šta god bili razlozi, neuzvraćena ljubav je primamljiva. Ali, u njenim čarima vrebaju opasnosti. Dok osobe u recipročnim vezama moraju da se nose i sa manama partnera, mi našu "srodnu dušu" idealizujemo, brišući sve osobine koje nam se ne dopadaju. Neuzvraćena ljubav se, za razliku od obične, ne može pokvariti. Ona čini da se osećamo kao heroine romantičnog filma, kom sami ispisujemo kraj. Kako kaže naša sagovornica, neuzvraćena ljubav može biti baš onakva kakvu zamislimo, dok je uzvraćena prošarana nesporazumima, razočaranjima, dosadom.
- Najveća opasnost neuzvraćene ljubavi je propušten život u realnom odnosu zarad života u fantaziji. I naravno, usamljenost. Prihvatiti nekoga sa svim njegovim manama, otvoriti se za drugog jeste osećaj koji se ne može opisati rečima. A taj osećaj donosi sa sobom i neobičan mir, za koji mnogi nisu spremni. Oni koji kažu da su "sve prave ljubavi tužne", verovatno definišu ljubav kao takvu. Često oni koji u detinjstvu iskuse nedostatak ljubavi i pažnje osećaju "hemiju" sa osobom koja im "pruža mrvice". Jedino tada oni mogu reći da su zaljubljeni, a zapravo nisu svesni da ponavljaju naučeni obrazac - ističe Rajčevićeva.
Mada deluje da u ovom odnosu pati onaj kome ljubav nije uzvraćena, ni drugoj strani nije lako ako je svesna naših osećanja. Na osnovu analize 200 slučajeva neuzvraćene ljubavi, socijalni psiholog Roj Bomajster je zaključio da druga strana često pati od anksioznosti i osećaja krivice. Mnogi ispitanici su se teško nosili sa tim što nenamerno povređuju nekoga. A onaj koji voli pristaje da u filmu svog života bude gledalac.
- Ponavljanjem obrazaca neuzvraćene ljubavi, oni koji imaju nisko samopouzdanje samo potvrđuju uverenja koja imaju o sebi, i to je onda "igranka bez prestanka". Sve veće zatvaranje u sebe i strah od stupanja u odnos takođe se povećavaju sa protokom vremena. Osoba postaje samo posmatrač u ljubavi, ne i akter - upozorava psiholog.
Neće pomoći ovde fatalistički pristup, poput onog izraženog u zaključku Silvije Plat da ako nekom date celo srce, a on ga ne želi, ne možete ga ponovo uzeti, jer je zauvek nestalo. Moguće je ići napred, ali osoba prvo to treba da želi. A onda i da radi na tome.
- Najbolje je početi od rada na sebi i ljubavi prema sebi. Ukoliko sebe volimo, privući ćemo one koji će nas tretirati isto tako. Ukoliko smo bili iskreni prema osobi, a ona nam nije uzvratila osećanja, treba da čestitamo sebi na hrabrosti. Učinili smo sve što je do nas da damo šansu odnosu, ali on se ipak nije formirao. Vreme je da krenemo dalje i potražimo sreću, ljubav, razumevanje, strast, na drugom mestu. A takođe, kada neka druga osoba kaže "da", treba da budemo hrabri da napustimo idealizacije i okrenemo se čarima realnog odnosa - zaključuje Rajčevićeva.
NAJVREDNIJE I NAJBOLJE STVARI SU "GRATIS"
Prema rečima sagovornice "Života plus", neuzvraćena ljubav je neretko burna i uzbudljiva, sa neprestanom žudnjom koja nikako da doživi zadovoljenje (kao kada odlažemo orgazam), zbog čega može biti svojstvena zavisnicima od adrenalina.
- Ona otvara mogućnosti za konstantne igre, ljubavne drame i beskrajno tumačenje signala ("Šta je pod tim mislio/la?", "Neobično me je pogledao/la", "Nasmešio/la mi se"). I neki kulturološki obrasci, pa i mediji propagiraju da je za ono što je vredno potreban veliki trud, skupe stvari oslikavaju viši status i slično. To je nekad opšte prisutno, toliko da zaboravimo da su nam najbolje i najvrednije stvari zapravo "gratis", spontane, lake i prirodne. Kao na primer, uzvraćena ljubav - kaže Milena Rajčević.
.jpg)
