Izvor: Studio B, 04.Mar.2015, 08:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedanaest godina od požara u Hilandaru
Navršava se 11 godina od požara u srpskom manastiru Hilandar na Svetoj gori, koji je izbio 4. marta 2004. i uništio više od polovine manastirskog kompleksa.
Požar koji je izbio na jednom od dimnjaka konaka zvanog Igumenarija, negde oko jedan posle ponoći 4. marta 2004. progutao je, za samo dva sata, tri konaka (Stari i Beli konak, Igumenarija), pri čemu su stradali i administrativni deo manastira, knjižara, svečane prostorije za goste, četiri paraklisa (male unutrašnje >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << crkve) - Svetog Dimitrija, Svetog Save Srpskog, Svetog Nikole i Svetih četrdeset mučenika Sevastijstih, ulaznu kapiju s predvorjem.
Deo konaka bio je neposredno pre toga obnovljen. Jedan od izgorelih konaka građen je 1640. godine a druga dva prvih decenija 19. veka. Šteta koju je tada pretrpeo Hilandar nemerljiva je.
Hilandar je izgrađen u severnom delu Svete gore Atos, nekoliko kilometara od obale, gledano sa istoka. Manastirski kompleks ograđen je bedemima visokim i do 30 metara. U srednjem veku manastiri su neretko bili meta razbojničkih upada otuda su često zidani poput utvrđenja.
Hilandar su kao carsku lavru podigli 1198. godine srpski vladar Stefan Nemanja i njegov sin Sava, prvi arhiepiskop autokefalne srpske crkve.
Stefan, u monaštvu Simeon (Mirotočivi) umro je u manastiru dve godine docnije. Njegove mošti u Srbiju je potom preneo Sava kako bi nad njima pomirio zavađenu braću.
U Hilandaru je očuvana najbogatija kolekcija originalnih starih rukopisa, ikona i fresaka u Srba. Manastir je od 1988. godine, poput drugih svetogorskih manastira, uvršten na Uneskovu listi svetske baštine.
U požaru pre 11 godina nije bilo ljudskih žrtava, a bratstvo manastira je uz pomoć radnika koji su tih dana radili na obnovi pojedinih objakata, uspelo da zaustavi širenje požara, pre nego što je zahvatio Pirg (kulu) Svetog Save, riznice i trpezariju.
U rekonstrukciju i pripremne radove uloženo je do sada više od 12,5 miliona evra. Preko 8,5 miliona evra je dala Vlada Srbije, dva miliona SPC, a ostalo su donacije građana Srbije, Rusije, Grčke i drugih zemalja.
Radovi na izgorelom delu manastira započeli su 2006. godine posle raščišćavanja izgorelih objekata i izrade projekata. Najpre je obnovljen konak iz 1814. a posle toga počela je obnova najvećeg od izgorelih konaka, iz 1821. godine. U isto vreme obnovljena je i unapređena manastirska ekonomija, podignuti su novi vinograd i vinarija i obnovljeno manastirsko pristanište.
Za osam godina obnovljeno je više od polovine objekata i obavljeno preko 60 odsto radova za potpunu rekonstrukciju manastira. Hilandarska zadužbina čije je središte u Beogradu raspolaže sa oko 650.000 evra godišnje, namenjenih obnovi manastira.
Tokom požara marta 2004. nisu oštećene manastirska riznica, biblioteka i arhiv i manastirska crkva Vavedenja Bogorodice koju su u 12. veku zidali svetitelji Sava i Simeon Mirotočivi a dogradili kralj Milutin i kasnije knez Lazar.
.jpg)
