Izvor: Politika, 24.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Između tajkuna i seljaka
Zaista je politički glupo uništiti sitnog seljaka, koji je "so zemlje" i "stub naroda"
Taman smo se navikli na brojku od 30.000 hektara ziratne zemlje u vlasništvu jednog zemljoposednika, kad nam novine jave da je najveći zemljoposednik već zgrnuo 34.000 hektara. Slutim da će on najagmiti i više. A on je samo prvi, za njim brza kolona tajkuna, nezadrživih i već svemoćnih.
Logično je da se upitamo: ima li granica tom uvećavanju poseda pojedinaca?
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Hoće li oni steći zemlje koliko je u feudalizmu imao grof ili baron? Ako hoće, to ćemo onda uskoro imati i grofove i barone. Sve zavisi od toga hoće li se ikoji građanin, pre svega političar, zapitati – nije li vreme da se ponovo uvede jedan razumni zemljišni maksimum
"Zemljišni maksimum"?, upitaće se neupućen. Nije li to onaj Titov izum, kada je 1945. određeno da jedan zemljoradnik ne može imati više od 32 jutra zemlje? Ako jeste, onda je zemljišni maksimum jedan komunistički izum, a glasačima je u ovoj zemlji takva ideologija dotužila.
Međutim, kao prvo, nijedna od istorijskih ideologija neće iz istorije iščeznuti, one samo imaju svoje više i niže talase, i, kao drugo – zemljišni maksimum je postojao i u kapitalističkim državama. Kapitalizam se borio protiv malih "država u državi", feuda. To je činio agrarnom reformom.
Kao "preuređenje vlasničkih odnosa nad zemljom intervencijom države, u Evropi je tokom 19. i početkom 20. veka izvršena u mnogim državama, većinom u vezi s ukidanjem poslednjih feudalnih odnosa u poljoprivredi".
A u Kraljevini SHS (docnije Jugoslavija), "posle svetskog rata agrarna reforma se pokazala kao najpreča potreba nove jugoslovenske države; stoga je regent Aleksandar, u svojoj proklamaciji narodu, izrazio želju da se pristupi pravednom rešenju agrarnog pitanja, da se ukinu kmetovi i veliki zemljišni posedi i da se u oba slučaja zemlja podeli siromašnim zemljoradnicima..." ("Sveznanje").
Ta je agrarna reforma, poznata kao reforma Ljube Davidovića, datirana 22. februara 1919. Za razliku od Titove reforme, ova je dala naknadu bivšim vlasnicima za koju je vlada rekla da je pravedna.
Imam indirektne podatke koliki je zemljišni maksimum bio u kraljevoj i Davidovićevoj reformi. U Petrovgradu (sada Zrenjanin) godine 1938. objavljeno je koliko u golemom ataru ove "paorske" varoši pojedinci imaju zemlje.
Više od tri stotine jutara zemlje imali su samo naslednici Koste i Olge Popović, iz Ulice brigadira Ristića 165. Ali i njihovih 329 jutara mora se podeliti najmanje sa dva. Pa na jednog naslednika dođe 164 i po jutra. Drugi posednik po bogatstvu imao je 189 jutara, a treći 161. Zanimljivo je da je to bio pekar Herman Ekštajn iz Karadžićeve ulice 595. Više od sto jutara imalo je samo jedanaest posednika!
I u vreme austrougarskog kapitalizma, 1863, u Velikom Bečkereku ima samo jedan posed preko 300 jutara zemlje, a 17 preko sto jutara. Znači da je većina bogatih ljudi imala između 50 i 100 jutara! U obe ove kapitalističke konstelacije.
Kad se samo setim hiljada članaka, tirada i knjiga protiv nenarodne Jugoslavije, protiv gulikoža, bogataša, baš u agraru, počinjem da sumnjam u otrcane fraze o "nenarodnoj" Jugoslaviji i o kralju Aleksandru. Za vreme agrarne reforme kralja i Davidovića, oko pola miliona golih sirotana dobilo je zemlju.
Bez preterivanja, bar u sferi agrara, taj se kapitalizam iz 1919. može nazvati narodnom demokratijom...
A ovaj tajkunski veleposednički, "tržišni" kapitalizam danas, mogao bi se nazvati megakapitalizam.
Da ne bude da tajim neke ideje, moram da naglasim, na kraju, da je kralj Aleksandar Karađorđević u svoje vreme bio podvrgnut kritici neobuzdanih pristalica neograničenog bogaćenja. Izrazili su bojazan da će ukidanjem veleposeda, i njihovim parcelisanjem na njive neukih sirotana opasti proizvodnja u agraru, pa će biti manje hrane.
Ali ta bojazan danas nema nikakvog smisla, jer tokom pedeset poslednjih godina naš sitni seljak je postao vešt kao agronom, mnogi su rekorderi u prinosima, veštačko i stajsko đubrivo cene, traktorima se ponose. Ne, zaista je politički glupo uništiti sitnog seljaka, koji je "so zemlje" i "stub naroda".
Raša Popov
[objavljeno: 24.12.2007.]
.jpg)
