Izvor: RTS, 16.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbeglički problemi
Sarajevska deklaracija o trajnom rešavanju izbegličkog pitanja, koju su pre četiri godine potpisale Srbija, Hrvatska, BiH i Crna Gora, danas je mrtvo slovo na papiru.
Srbija je među šest zemalja u svetu koje su suočene s dugotrajnom izbegličkom krizom. Po broju prognanika koje je prihvatila, na prvom je mestu u Evropi.
Posle 13 godina od rata na prostoru nekadašnje SFRJ i devet godina od sukoba na Kosovu i Metohiji, status izbeglog i raseljenog lica ima više >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << od 300.000 ljudi.
Iako su se zemlje potpisnice Sarajevske deklaracije obavezale da se do 2006. konačno reši pitanje izbeglica u regionu, život većine prognanika sve je teži, a vraćanje stečenih prava u zemljama porekla i dalje je neizvesno.
Birajući između života u kolektivnom centru i povratka, tek oko 70.000 prognanih Srba vratilo se u Krajinu. Većina se ne kaje zbog povratka, ali su životni uslovi za mnoge kao s početka prošlog veka. Mnoga lička sela ni danas nemaju struju, a i autobusi retko saobraćaju.
Različita gledišta
Posle više od šesnaest godina, nebrojenih sastanaka i inicijativa međunarodnih organizacija, različita su gledišta rešenja izbegličkog problema u regionu.
Stav hrvatskih vlasti je da se na sarajevski proces ne treba vraćati. Izbeglički problemi, kako kažu, ne predstavljaju kršenje ljudskih prava, već humanitarno pitanje koje treba rešavati na bilateralnom nivou.
U Komeserijatu za izbeglice Srbije podsećaju da su obaveze Hrvatske utvrđene Rezolucijom SB 1120, Sporazumom o sukcesiji i hrvatskim Ustavom.
Komesar za izbeglice Srbije Vladimir Cucuć kaže da je Srbija spremna da pomogne Hrvatskoj da učini dodatne napore kako bi svojim državljanima vratila prava koja im pripadaju.
Sudeći prema dosadašnjem odnosu hrvatskih vlasti prema pitanju izbegličkih prava, prognani Srbi, državljani Hrvatske, smatraju da će njihov problem teško biti rešen.
Tokom protekle decenije i po suočavali su se s brojnim preprekama da bi ostvarili prava na obnovu uništenih imanja, vraćanje oko 30 hiljada stanova, povezivanje staža i druga stečena prava.
Ipak, od konferencije u Ženevi, na kojoj u decembru učestvuju zemlje potpisnice Sarajevske deklaracije, prognanici očekuju da će biti otklonjene sve prepreke za trajno rešavanje izbegličkog pitanja u regionu.
