Izvor: Press, 19.Dec.2014, 10:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I najbezazlenije povređivanje deteta je krivično delo
U Porodičnom zakonu propisano je da je zabranjeno nasilje u porodici, što je apsolutno besmisleno kada znamo da je u Krivičnom zakoniku predviđeno krivično delo nasilja u porodici. Po istoj logici su pisci Porodičnog zakona mogli da zabrane i ubistvo ili silovanje člana porodice – rekao je predsednik Udruženja pravnika Srbije, prof. dr Milan Škulić.
Stara je istina da je put do pakla popločan najboljim >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << namerama, rekli su pravnici krivičari juče na Kopaoničkoj školi prirodnog prava, u raspravi o novim idejama iz domena porodičnog prava.
Krivičari pitaju šta bi se sada postiglo apsolutnom zabranom svakog telesnog kažnjavanja deteta, jer i po sada važećem Krivičnom zakoniku, ako bi roditelj svom detetu naneo telesnu povrednu bilo kakvog stepena, pa i onu najbezazleniju, on bi time već učinio krivično delo, a ukoliko bi se njegov vaspitni stil dominantno sastojao u brutalnom postupanju, rutinskom fizičkom kažnjavanju, teškom ponižavanju, psihičkom terorisanju on bi tada mogao da odgovara za krivično delo zapuštanja i zlostavljanja maloletne osobe, ili za nasilje u porodici.
Očigledno je ideja da se zabrani baš svaki telesni zahvat roditelja u odnosu na dete, pa i nekakav najbezazleniji, koji nije praćen bilo kakvim relevantnim fizičkim posledicama. Tako nešto je potencijalno opasno kod nas gde realno mnogi roditelji, verovatno većina, povremeno praktikuje vaspitni stil koji podrazumeva i kažnjavanje u nekim drastičnijim slučajevima koje je telesno, ali ne u takvom stepenu da bi se time učinilo krivično delo. To u stvari znači da bi većina roditelja od momenta usvajanja takvog zakona, pre ili kasnije, bila u sukobu sa njim i potencijalno bi bili izloženi, ne krivičnom progonu, već nekim porodično-pravnim sankcijama, koje bi mogle biti veoma neugodne. Neki njihov najbliži oblik bio bi nadzor centra za socijalni rad, a u nekim drastičnijim slučajevima bi moglo doći u obzir i oduzimanje deteta od roditelja. Siguran sam da bi to stvorilo ogroman prostor za velike zloupotrebe. Nije nikakva tajna i kakvo je trenutno stanje u našem sistemu socijalne zaštite, koji je kadrovski i tehnički nedovoljno opremljen, pa bi se lako mogli naći u situaciji da takva zabrana ili ostane mrtvo slovo na papiru, ili postane odlična podloga da se sankcionišu samo pojedini „zlosrećni” roditelji – objasnio je dr Škulić na seminaru pravnika na Kopaoniku.
Kada znamo kako funkcioniše naše obrazovanje i koliko je porastao trend da se deca odmalena u školama sistematski uče o svojim pravima, moguće je da će im biti konstantno „utuvljivano” u glavu da „niko ne sme da ih bije”. To će onda možda neko dete navesti da svojoj učiteljici prijavi roditelja koji ga je povukao za uvo ili lako udario po guzi, a savesni učitelj će to preneti još savesnijem centru za socijalni rad. Tužni epilog svega ovoga je lako zamisliti – rekao je dr Škulić.
On ocenjuje da je pomalo licemerno zabranjivati baš svako telesno kažnjavanje dece, pa i ono koje nije praćeno nikakvim relevantnim telesnim manifestacijama, a da istovremeno onima koji se za to zalažu ne pada na pamet da se upuste u problem svojevrsnog telesnog „sakaćenja” dece, koje se kod nas nekada praktikuje u religijske svrhe.
Obrezivanje muške dece je skopčano sa nanošenjem bola i nije opravdano relevantnim medicinskim razlozima u savremeno doba, već je jedino deo religijske tradicije. Pre nekoliko godina Nemačka je zabranila takve medicinske intervencije, smatrajući da se na detetu ne smeju izvoditi bilo kakvi radikalni zahvati koji podrazumevaju odsecanje dela tela, kada to nije opravdano medicinskim razlozima, a dete zbog svog uzrasta nije u stanju da se sa tim na pravno valjan način saglasi. Samo punoletne osobe mogu da se dobrovoljno podvrgnu takvom zahvatu, bez obzira na to da li je reč o religijskim ili drugim razlozima. Da ne bude shvaćeno pogrešno, nemam ništa protiv takve prakse, koja se zasniva na religijskim učenjima i mislim da ovaj primer iz Nemačke nije primenjiv kod nas, te da naravno treba omogućiti i takvu praksu, iako je ona de fakto „povređivanje” deteta, ali ako to omogućavamo, ne vidim razloga da istovremeno zabranjujemo baš svako, pa i najbezazlenije telesno kažnjavanje dece – rekao je dr Škulić.
.jpg)
