Izvor: RTS, 04.Feb.2011, 09:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hrabre žene Đakovice

U većini gradova na Kosovu i Metohiji Srba gotovo da nema, a na njihove zahteve za povratak ne odgovoraju ni kosovske vlasti, ni međunarodna zajednica. U Đakovicu želi da se vrati više od 200 srpskih porodica. U tom metohijskom gradu, od 1999. godine živi samo pet starica.

U Đakovicu želi da se vrati više od 200 srpskih porodica, iako u tom metohijskom gradu od 1999. godine živi samo pet starica. Ekipa RTS-a obišla je te hrabre žene, koje čuvaju sećanje na to da je >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u Đakovici, do pre 12 godina, živelo više od tri hiljade Srba.

Kroz Đakovicu Srbi ne mogu peške, a najbezbednije je biti neupadljiv u vozilu sa kosovskim tablicama. Tako se mogu izbeći kamenice i uvrede kojima Albanci sačekuju sve đakovičke Srbe koji su pokušavali da obiđu uzurpirane kuće ili groblje i porušene spomenike.

Polako i neprimetno i ekipa RTS-a stiže do jedine srpske oaze, porte crkve Presvete bogorodice. Zapaljena je 2004. godine, ali je nikla nova crkva i novi dom u kome živi pet starica

"Ne možemo mi da izađemo nigde odavde. Juče je došao sveštenik iz Prizrena da uzme sestru da idu na slavu. Izašli su pred kapiju, pošli da sednu u auto, dok ih je grupa ljudi psovala", kaže iskušenica Ružica.

"Dvanaest godina smo kao u kućnom pritvoru. To je toliko žalosno za Đakovicu. Ja sam rekla u policiji da mi nismo u zatvoru nego da smo rođeni ovde. Tu mi je rođen deda, pradeda...Po čemu ne možemo da idemo u kuću, evo kuće na 50 metara", kaže Nadežda Isailović.

Četiri Srpkinje iz Đakovice zajedno su od 1999. godine. Ružica im se pridružila pre godinu dana, stigla je iz Trstenika. Ne žale se, iako žive samo od pomoći proteranih Đakovčana i brige bratstva iz Dečana. Veruju da će dočekati povratak Srba u Đakovicu.

"Oni plaču kada da se vrate, žale, kada smo bili na groblju oni su kukali. Mi imamo duševni mir, nigde nema takvog mira kao na Kosovu, a od telesnog svuda se strada", kaže Poleksija Kastratović.

Ekipa RTS-a je otišla, a da nije osetila ni malo gorčine, niti čula reč osude, ni prema komšijama Albancima, ni kosovskim vlastima, ni međunarodnoj zajednici.

"Snaga koju ove žene pokazuju mnogima bi mogla da bude primer koji su otišli, možda i olako", kaže državni sekretar Ministarstva za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović.

"Đakovica je najteži slučaj i nije bez razloga nazvan zabranjeni grad za Srbe. Mislim da će teško ići povratak, ali nas ohrabruje jaka volja onih koji žele da se vrate", kaže Ivanović.

Prema njegovim rečima, vreme je važan faktor. "Posle 12 godina, one su se prilagodile na život u novoj sredini. Mislim da smo priveli kraju, da ne kažem izgubili bitku povratka Srba u gradove", ističe Ivanović.

Nema više ni vojnika KFORA-a koji su ih čuvali. Starice u Đakovici, od sveta u kome za njih nema mesta, štiti samo kapija, visoka ograda i jedan albanski policajac.

Nastavak na RTS...