Izvor: RTS, 15.Sep.2013, 23:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Guzenbauer: Ideologija ne donosi rešenja

Istorija je pokazala da je komunizam propao zbog nedovoljno demokratije, nedostatka inicijative i motivacije, kao i zbog ograničavanja slobode svom narodu kao i drugim narodima. Ali istorija nas isto tako uči da je i neoliberalizam doveo svet do ruba svetske ekonomske krize i pretvorio čitave narode u žrtve finansijsko-kapitalističke iluzije o višku vrednosti.

Čak i autoritarno-kapitalističke države u Aziji, kojima se svet do sada divio kao "razvojnim tigrovima", ne pronalaze >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << odgovore na rastuće zahteve stanovnika za više demokratije i slobode.

Alfred Guzenbauer će idućeg petka preuzeti dužnost savetnika srpskog vicepremijera Aleksandra Vučića. Na putu za Beograd, Guzenbauer je prošlu nedelju proveo u Santijagu, na naučnom skupu o čileanskom levičaru Salvadoru Aljendeu, koji je organizovala tamošnja Zadužbina "Aljende".

Guzenbauerov govor o ekonomskoj i političkoj budućnosti sveta, koji prenosi austrijski konzervativni list "Prese", čita se kao pismo s namerama za njegovu savetničku aktivnost u Beogradu. Koji je, dakle, njegov globalni pogled na svet, može li se Srbija prepoznati u tom kontekstu?

Ideologije, dosadašnje maksime socijalnog i ekonomsko-političkog delovanja, pukle su kao mehuri od sapunice, zato što više nisu u stanju da izbalansiraju neravnoteže koje su same stvorile. Šta nam dakle ostaje kao nasleđe iz vremena velikih ideologija?

Socijaldemokratske države blagostanja u Evropi, do sada su uspele da dovedu u vezu najviši stepen pravednosti sa ekonomskom dinamikom. Nažalost, javljaju se opravdane sumnje u izdržljivost takvog modela, s obzirom na to da se i on nosi sa problemima nezaposlenosti, dužničke krize, rastuće nejednakosti i opadajuće demografije.

U Latinskoj Americi je mnogim državama pošlo za rukom da, inspirisane teorijom razvojne ekonomije Fernanda Kardose, u velikoj meri redukuju siromaštvo i izgrade dinamične ekonomske sisteme.

Ali i tu se postavlja pitanje koliko je, zbog smanjenja cena sirovina, takav rast uopšte održiv. Osim toga, siromaštva je manje, ali je društvena nejednakost u porastu.

Uprkos svim sumnjama i ograničenjima, posmatram evropska i latinoamerička iskustva kao centralne tačke za moja razmišljanja o društvima budućnosti. Dakle, šta dolazi posle neoliberalizma?

Kraj ideologija, u svakom slučaju. Čak je i san o socijalizmu kao konačnom socijalnom sistemu davno odsanjan. Ideja da socijalni instrumenti, iskovani u jednom društvu, mogu posedovati opštu svetsku važnost, dokazala se, na sreću, kao iluzija.

Ali, sa ideologijama ili bez njih, postoje univerzalni principi sa kojima je saglasna svaka demokratska levica. To su zaštita ljudskih i građanskih prava, demokratija, sloboda, pravedna raspodela, pravna sigurnost, šanse za obrazovanje i rad, razvoj uz očuvanje prirode.

Stojimo pred divovskim izazovima. Globalizacija svetske ekonomije i revolucija komunikacija preokrenule su sve postojeće ekonomsko-političke teorije na glavu. Rađanje globalizovane finansijske privrede, njen snažan momentum i kriza koja se nadovezala tek su prvi glasnici novog vremena.

Uslovi za budućnost

Krize se pojavljuju u sve bržem tempu, a njihov karakter je permanentno promenljiv. Događaji se razvijaju brže od politike, ljudi su umorni od takvog tempa. Osnovni zadatak bi trebalo da bude ponovo zadobiti kontrolu nad političkom inicijativom, kako društva više ne bi bila izručena milosti i nemilosti promenjivih tržišta. Za to je potrebno ispuniti nekoliko osnovnih uslova.

Prvi uslov: Veća pravičnost u raspodeli prihoda i imovine ključni su momenat za svaku politiku budućnosti. Nekonzumirani, neinvestirani kapital, koji se permanentno vrti u finansijskoj vrtešci, uzrokuje rastuću socijalnu nejednakost.

Samo pravični uslovi za formiranje prihoda (stanovništva) stvaraju stabilnu globalnu potražnju, povećavaju životne šanse ljudi i redukuju spekulativni kapital. Klasične metode oporezivanja nisu dovoljne, različite intervencije u primarnu raspodelu prihoda jesu neophodne.

Drugi uslov: Institucije privatnog prava moraju biti iznova promišljene. Na primer, prioritet akcionarskog kapitala izvodi se iz apsolutne interpretacije "svojine". Kritična pravna teorija je međutim "svojinu" uvek posmatrala kao skup prava i obaveza. Jedan socijalno podnošljivi pravni sistem mora iznova definisati kako prava, tako i obaveze vlasnika.

Treći uslov: Obrazovna revolucija postaje pitanje preživljavanja. Samo ljudi koji konstantno podižu vlastiti obrazovni nivo mogu razumeti sutrašnjicu i odlučivati o njoj.

Četvrti uslov: Bogatstvo naroda sve će manje biti definisano kroz neplanirano rasipanje prirodnih resursa, a sve više kroz inovativne proizvode i usluge. Obrazovna revolucija stoga mora podići nivo obrazovanosti stanovništva u celini, prilagoditi radne specijalizacije tehnološkim standardima i podići kvalitet izlaznih rezultata.

Nova socijalna politika ne sme se svesti na ispravljanje socijalnih prilika. Socijalna politika nije i ne sme biti tretirana kao milosrđe za siromašne. Naprotiv, socijalna politika je poluga razvoja, ona je garantovani udeo svakog pojedinca u zajedničkom bogatstvu jedne nacije. Socijalnoj politici se mora podariti transformativni društveni karakter.

Peti uslov: Politika je zaboravila da misli, i zato se stagnacija političkog mišljenja mora prevazići. Kriza demokratskih političkih sistema pokazuje se malim izlaskom ljudi na birališta i rastućom kulturom protesta. Ljudi su često pod utiskom da se njihove životne sudbine više ne odlučuju na izborima.

Šesti uslov: To "iskrcavanje" ljudi s demokratskog broda je prevashodno posledica niskog kvaliteta društvenog diskursa, što znači nezadovoljavajućeg tipa masovnih medija. "Bulevarizovani" masovni mediji vode direktno u degenerisane demokratske forme.

Nedostatak društvenih i ekonomskih alternativa, sažet u političkoj krilatici TINA (There Is No Alternative), ozbiljno ugrožava demokratiju.

Moramo hrabro krenuti u potragu za nečim novim. Naša budućnost nije zapisana u istorijskim dokumentima. Potrebna nam je komunikativna levica, spremna da globalno posreduje kada su iskustva u pitanju. Osim toga, ne postoji samo jedan put do boljeg društva. Levica u budućnosti mora biti pluralistička i komunikativna.

"Sizif? On je srećan čovek."

Ne radi se o tome da jednu teoriju ili ideologiju treba sprovesti u delo, već o tome da treba poboljšati životne šanse stanovništva u uslovima globalizovanog sveta.

Ostvarenje izreke "po meri čoveka" osnovni je standard naše politike. Nikada nećemo doći do utopijskog cilja, pravićemo greške i vraćaćemo se natrag. Alber Kami je pisao kako "moramo biti u stanju da Sizifa doživimo kao srećnog čoveka".

Najverovatnije nije pri tome mislio na demokratsku levicu. Ali u svakom slučaju, metafora dobro opisuje ljude koji ne odustaju od projekta pravednog društva.

Prevela Vesna Knežević, dopisnica RTS-a iz Beča 

Nastavak na RTS...

Akter: Guzenbauer za kraj ideologija