Izvor: RTS, 14.Jul.2009, 21:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Francuska slavi Dan pada Bastilje
U znak sećanja na pad zloglasnog zatvora Bastilja i početak francuske revolucije pre tačno 220 godina, stotine hiljada Francuza, širom zemlje obeležilo nacionalni praznik. Odata počast francuskim vojnicima na Kalemegdanu. Predsednik Tadić čestitao Sarkoziju nacionalni praznik.
Francuska obeležava nacionalni praznik - Dan pada Bastilje, u znak sećanja na 14. jul 1789. godine kada je narod zauzeo zatvor Bastilju, simbol monarhije. Diplomatski predstavnici Francuske u Beogradu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << obeležili nacionalni praznik.
Tradicionalna ceremonija odavanja počasti francuskim vojnicima stradalim za oslobođenje Srbije u Prvom svetskom ratu obeležena je polaganjem venaca kraj spomenika ''Zahvalnosti Francuskoj'' na Kalemegdanu u Beogradu.
Francuski ambasador u Srbiji Žan-Fransoa Teral rekao je da na današnji dan Francuska odaje počast braniocima otadžbine i istakao da je ovo i veliki dan srpsko - francuskog prijateljstva koji ne sme da bude zaboravljen.
Ispred srpske delegacije vence su položili pomoćnik ministra rada i socijalne politike u sektoru za boračka pitanja Miro Čavaljuga i delegacija Potomaka ratnika Srbije od 1912. do 1918. godine.
Prva svečanost tim povodom održana je 1930. godine prilikom otkrivanja spomenika ''Zahvalnosti Francuskoj'' i od tada se održava svakog 14. jula kada Francuska obeležava Dan pada Bastilje.
Predsednik Srbije Boris Tadić uputio, povodom nacionalnog praznika Republike Francuske, predseniku Nikoli Sarkoziju i svim građanima Francuske telegram sa iskrenim čestitkama i najboljim željama za dalji napredak i prosperitet.
"Republika Srbija visoko ceni podršku Francuske i ličnu podršku predsednika Sarkozija približavanju naše zemlje Evropskoj uniji", navedeno je u telegramu predsednika Tadića, rečeno je u Pres službi predsednika Republike.
Predsednik Srbije je takođe istakao da se nada da će Francuska i Srbija zajedničkim naporima doprineti daljem razvoju bilateralne saradnje i intenziviranju prosperitetnih odnosa dve zemlje u cilju očuvanja mira, stabilnosti i tradicionalnih evropskih vrednosti.
Francusku vojnu paradu na Jelisejskim poljima predvodio je prvi put odred indijskih vojnika.
Iz predsedničke lože paradu su posmatrali francuski predsednik Nikola Sarkozi i indijski premijer Manmohan Sing, premijer Kambodže Hun Sen, nemački predsednik Horst Keler i drugi državnici.
Poziv indijskim vojnicima da učestvuju na paradi ukazuje na značaj koji Francuska pridaje odnosima sa Indijom.
Četristo pripadnika indijskog pešadijskoj odreda "Marata", u svečanim crveno-crnim uniformama i belim rukavicama, predvodilo je, uz zvuke indijske vojne muzike, svečani marš od Trijumfalne kapije do predsedničke lože.
Za indijskim vojnicima su išli pripadnici francuskih kopnenih, pomorskih i vazduhoplovnih snaga, među kojima je bilo onih koji su se nedavno vratili iz mirovnih misija u Avganistanu, na Kosovu i u Libanu.
Vojni avioni nadletali su paradu, ispuštajući crveni, beli i plavi dim - boje francuske zastave.
"Marata" je jedan od najstarijih i najčuvenijih pukova indijske vojske. Formiran pre 235 godina i borio se u Kini, Burmi i Africi kao i u oba svetska rata.
U Prvom svetskom ratu se borilo milion indijskih vojnika, a u Drugom je, na strani saveznika, učestvovalo više od 2,5 miliona Indijaca.
Parada povodom francuskog nacionalnog praznika, Dana pada Bastilje, odvija se uz pojačanu bezbednost još od pokušaja napada 2002. godine na tadašnjeg predsednika Žaka Širaka.
Ovaj dan se obeležava u znak sećanja na 14. jul 1789. godine, kada je narod zauzeo ozloglašeni zatvor Bastilju, simbol monarhije, i time započeo Francusku revoluciju, koja predstavlja prekretnicu u istoriji Evrope.
Proslavi u Parizu prisustvovalo je 800.000 ljudi, a blizu Ajfelove kule, koja ove godine slavi 120 godina postojanja, priređen je vatromet.
U rezidenciji ambasade Francuske organizvan je prijem povodom francuskog nacionalnog praznika.
Na prijemu je premijer Srbije Mirko Cvetković otkrio bistu Luju Bartuu, francuskom ministru inostranih poslova koji je ubijen prilikom atentata na kralja Aleksandra 1934. godine u Marseju.
Pariz, Jul 1789.
Dana 11. jula 1789. godine, kralj Luj, pod uticajem konzervativnog plemstva, kao i svoje supruge Marije Antoanete i brata grofa d'Artoe, smenio je reformističkog ministra Nekera i kompletno rekonstruisao vladu što ga je dovelo u otvoren sukob sa stotinama hiljada Parižana.
Dana 14. jula 1789. godine, nakon nekoliko sati borbe, pobunjenici su osvojili zatvor Bastilju, ubivši upravnika markiza Bernara de Lonaja i nekoliko njegovih stražara.
Iako su oslobodili samo sedam zatvorenika (među kojima su četiri lopova, dvojica duševnih bolesnika i jedan seksualni prestupnik), Bastilja je služila kao jak simbol svega što je omraženo pod starim režimom.
Vrativši se ispred gradske skupštine, masa je optužila gradonačelnika Žaka de Flesela za izdaju koji ubijen je na putu ka kraljevskoj palati gde je trebalo da se održi javno suđenje.
Kralj i njegove vojne pristalice privremeno su se povukle. Markiz Lafajet je preuzeo komandu nad Narodnom gardom u Parizu.
Žan Silvan Beli, predsednik Narodne skupštine u vreme Teniske zakletve, postao je gradonačelnik u novoj administrativnoj strukturi znanom kao komuna.
Kralj je posetio Pariz, gde je 27. jula prihvatio trikoloru, dok su povici „Živela nacija" promenjeni u „Živeo kralj".
Francuska slavi Dan pada Bastilje (galerija)
Izvor: 24sata, 14.Jul.2009
Tradicionalna ceremonija odavanja počasti francuskim vojnicima stradalim za oslobođenje Srbije u Prvom svetskom ratu obeležena je polaganjem venaca kraj spomenika ''Zahvalnosti Francuskoj'' na Kalemegdanu u Beogradu.
