Izvor: VOA, 03.Maj.2015, 20:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Ex Machina" odražava anksioznost moderne ere
Može li mašina da stekne inteligenciju i savest poput ljudi i ukoliko bi to bilo moguće, kako bi se ljudi osećali zbog toga?
„Ex Machina“, interesantna naučno-fantastična drama reditelja debitanta Aleksa Garlanda fokusira se na odnos između osećajnog ženskog robota i dvojice muškaraca; svog tvorca i kompjuterskog programera.
Ejva, koju tumači Ališa Vikander je veštačka inteligencije koju je stvorio Nejtan, genije i izvršni direktor najvećeg >> Pročitaj celu vest na sajtu VOA << svetskog internet pretraživača. Nejtan, koga tumači Oskar Ajzak, poziva Kejleba, kompjuterskog programera svoje kompanije da proceni Evinu inteligenciju.
Očaran Nejtanovom harizmom i Ajvinim intelektom i ženstvenošću, Kejleb, koga tumači Domnal Glison, ne shvata da je na kraju krajeva, on taj nad kojim se vrši eksperiment. Ejva u stvari procenjuje njega i utiče na njegovo ponašanje.
Reditelj debitant Aleks Garland zamagljuje linije između ljudske i veštačke svesti i postavlja pitanje pola i polnih odnosa ljudi i androida.
“Gde je smešten pol? Postoji li muška ili ženska svest ili spoljašnji izgled određuje pol?"
Garland stvara psihološki triler gde su njegova tri harizmatična lika uključena u napetu igru moći.
Ejva, koja se nalazi u centru pomenute igre moći ima ljudske osobine. Ona saoseća, obmanjujes, manipuliše, i ima svoj cilj: da pobegne iz staklene sobe u kojoj je drže. Takvo ponašanje je ono što je čini drugačijom od ranijih likova, koji su na velikom platnu predstavljali veštačku inteligenciju.
Jedan od prvih, još jedna ženska osoba, bila je Marija, u futurističkom ostvarenju „Metropolis“ iz 1927. Bila je stvorena da bude zla i destruktivna i vodila je nevine radnike u propast. U tom filmu se ogleda tadašnje nepoverenje društva u mašine.
Sukob čoveka i mašine nastavljen je u svemiru, u naučno-fantastičnoj drami Stenlija Kjubrika iz 1968. “Odiseja u svemiru 2001.”, kada se kompjuter svemirskog broda Hal 9000 pobuni, ubije četvoricu astronauta i odbije da pusti petog, Dejva Boumana nazad u letelicu.
Stiven Spilberg prikazuje emotivnu stranu veštačke inteligencije u svom istoimenom filmu iz 2001. Po prvi put, priča je ispričana iz ugla maišne, dečaka androida progamiranog da ima osećanja prema svojoj ljudskoj majci, koja mu ih ne uzvraća, zato što nije pravi dečak.
Međutim, Garlandovo ostvarenje ide korak dalje. Ejva je proizvod prikupljanja ogromne količine podataka iz pametnih telefona i kompjutera ljudi. Ukratko, ta inteligencija smo mi.
“Svi mi imao telefone i laptop računare, tablete, a niko od nas ne razume zaista kako te stvari funkcionišu. One su za nas misterija. S druge strane, one deluju kao da dosta dobro razumeju kako mi funkcionišemo. A mi znamo da im dajemo ogromnu količinu informacija. I taj saobrasćaj se odvija samo u jednom smeru".
Aleks Garland ističe da Ejva odslikava današnju nervozu društva zbog prikupljanja podataka, pretraživača i gubitka privatnosti. U filmu „Ex Machina“, Ejva je proizvod ljudske inteligencije – pametna i svojeglava, veličanstvena kreacija, koja prkosi svojim roditeljima.
.jpg)
