Izvor: Danas, 13.Nov.2014, 23:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Evropski robot na kometi

Pariz - Evropska svemirska agencija ili ESA (akronim od European Space Agency) zabeležila je svetski uspeh nakon što je u sredu po podne, u 17 sati i pet minuta po našem vremenu, uspešno spuštena sonda-robot na svega četiri kilometra dugačku kometu 67P/Čurjumov-Gerasimenko.

To je samo udarna vest dana koja je počela da se stvara pre trideset godina, a pre jedne decenije, dakle 2004, lansirana je letelica koja je u sredu stigla na cilj. Najpre je 6. avgusta ove godine letelica >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << u okviru misije „Rozeta“ stigla na 100 kilometara od komete. Tada je u ESA data specijalna uzbuna. Onda kada se prišlo na svega trideset kilometara, počela je osetljiva operacija. Samo zbog strepnje i krajnjeg opreza za nebesku misiju sletanja robota-istraživača, kao i za čitav poduhvat se saznalo tek kada je proces bio završen.

Zbog realne mogućnosti da se misija otkaže, a ta opasnost je dugo postojala, vest o uspehu obletela je čitav svet. Radi se o ogromnom projektu u koji je ESA uložila prvenstveno ugled i ako ne pariranje NASA ili Ruskoj vasionskoj agenciji. Čak i da misija nije bila uspešna, uložene 1,3 milijarde evra ne bi bile „bačene“ jer se u pojedinim delovima misije, posebno u prolasku pored drugih nebeskih tela, mnogo naučilo.

Nakon tri pokušaja juče ujutro, nešto posle devet sati i trideset minuta, potvrđeno je da je „Rozeta“ u idealnom položaju u odnosu na kometu 67P/Čurjumov-Gerasimenko, pa je usledilo odobrenje da robot „File“ počne sedmočasovnu misiju leta.

„Ovo je veliki korak za ljudsku civilizaciju. Mi smo prvi koji smo uspeli u tome i taj uspeh će biti zapamćen za sva vremena“, kazao je uzbuđeno Žan Žak Dorden, generalni direktor ESA.

„Analizirali smo kometu i teren i uvereni smo da uz sve rizike imamo 75 odsto šansi za dalji uspeh“, rekao je generalni menadžer misije Rozete Fred Jansen.

Ono sa čim u ESA računaju jeste da će doći do podataka starih 4,5 milijardi godina. To su podaci svega tri puta mlađi nego što su oni sa kojima računaju u CERN-ovoj misiji potrage za „božanskom česticom“. Iako ta dva projekta nemaju mnogo dodirnih tačaka, treba ih pomenuti zajedno jer ilustruju ogromne ambicije koje evropska nauka ima prema istraživanju kosmosa. U suštini spuštanje sonde „File“ za cilj ima prikupljanje uzoraka i podataka za koje se naučnici nadaju da će im pomoći da odgonetnu poreklo Sunčevog sistema, kao i način na koji su nastale planete i sam život, budući da stena i led od kojih je repatica sazdana predstavlja svojevrsnu „vremensku kapsulu“.

Činjenica je da se sonda „File“ uz pomoć specijalnih harpuna i vijaka uspešno „prikačila“ za kometu, te da se naučnici mogu nadati svoj sili dragocenih podataka sa istraživačke tačke udaljene 500 miliona kilometara od Zemlje. Inače, kometu Čurjumov-Gerasimenko je 20. septembra 1969. otkrio ruski astronom Klim Ivanovič Čurjumov na Opservatoriji u Alma-Ati, a istraživanje je omogućila analiza Svetlane Ivanovne Gerasimenko od 9. septembra 1969.

Nevladina organizacija

Evropska svemirska agencija sa sedištem u Parizu osnovana je 1975. kao međuvladina organizacija posvećena istraživanju svemira sa trenutno 18 država članica. Ima više od 2.000 zaposlenih (ne računajući podizvođače i nacionalne svemirske agencije) sa budžetom od 4,28 milijardi evra za prošlu godinu.

Nastavak na Danas...

Radio Televizija Vojvodine: Sonda usadila termometar u kometu