Izvor: Večernje novosti, 28.Jun.2016, 14:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Diplomirao 1963. magistrirao 2016!

Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Dušan Pejin juče, U 79. godini, stekao novo akademsko zvanje. Fakultet upisao 1957. Pre četiri godine dobio i zvanje mastera. Istraživanje iz 1978. aktuelno i danas NA DEPARTMANU za stočarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu juče je magistarski rad sa temom "Ishrana krava muzara povećanim nivoima suvih rezanaca šećerne repe" uspešno odbranio Dušan Pejin. Vest bi bila uobičajena, da novi magistar nema čak 79 godina >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << i da nije bio najstariji kandidat za ovo akademsko zvanje u dosadašnjoj istoriji celog Novosadskog univerziteteta! Fakultet je upisao 1957, a diplomirao je 1963. Rad je odbranio pred komisijom u kojoj je bio njegov mentor, dr Dragan Glamočić, redovni profesor, kao i profesori dr Miroslav Plavšić i dr Goran Grubić, koji su istakli kako bi čika Dušan, po energiji koju ulaže u rad i posvećenosti, mogao da bude uzor mlađim kolegama. A čika Dušan, dok sa ponosom pokazuje čak četiri indeksa Poljoprivrednog fakulteta, sa osnovnih, postdiplomskih, master i magistarskih studija, objašnjava za "Novosti" da je vrlo lako odlučio da ponovo sedne u školsku klupu sa kolegama koji bi mogli da mu budu unuci, i da radi magistarski rad kod mentora koji je rođen 11 godina posle njegovog upisa na fakultet! - Postiplomske studije sam upisao još 1978. godine, i brzo sam položio sve ispite - priča ovaj vremešni student, koji je, još od kad je, 1957. upisao fakultet, shvatio da, da bi dobio desetku, mora da nauči "za dvadeset". - Ubrzo sam uradio i neophodna istraživanja, ali onda sam zastao. Bavio sam se projektovanjem poljoprivrednih objekata, farmi, kao i njihovom zaštitom, deratizacijom, dezinsekcijom i dezinfekcijom. Baš ovo poslednje, pošto sam vodio privatnu firmu, presudilo je tome da se vratim nauci. Rekli su mi, nadležni da zbog tog segmenta rada moram da zaposlim inženjera zaštite bilja. E, tada sam odlučio da upišem master studije iz te oblasti. I rešio sam ih 2012. godine. Trebalo mi je 500 dana, i 50 kila čokolade sa lešnicima. Tada su na red stigle i magistarske studije. Potražio sam profesora Glamočića, slušao neka njegova predavanja i rezultat nije izostao.MOTIV - Mnogi su me pitali šta me motiviše - kaže čika Dušan. - Odgovor je jednostavan. Nisam želeo da dozvolim da me iko stigne, i prestigne. U ovu, najnoviju trku sam se upustio sa bratovljevim unucima, koji su ozbiljno krenuli da se bave naukom u Francuskoj. Magistarski rad čika Dušan je napisao na 122 strane A4 formata, a istraživanje koje stoji iza tog rada, kako objašnjava prof. Glamočić, iako je iz 1978. godine, i dalje ne gubi na akutelnosti. - Teško da bi sada moglo da se uradi tako temeljito istraživanje, sa dovoljnim brojem goveda u jednoj kontrolnoj i tri testirane grupe - kaže Glamočić. - Naravno, sama upotreba repinog rezanca je jako važna, kada je cena kukuruza visoka, jer ova hrana, praktično, može da zameni kukuruz. To je moj kolega Pejin uspešno dokazao. Na ovakve lepe reči, čika Dušan se samo smeška, ali, i otkriva kako ne planira da tu stane. - Imam već spremna još tri plana, a i četvrti se sprema - kaže novopečeni magistar. Nije, međutim, želeo da kaže da li da očekujemo i doktorsku disertaciju... DEVETKA POSTALA DESETKA - Kada smo proslavljali četrdeset godina Poljoprivrednog fakulteta, susreo sam se sa profesorom, kojeg nisam mogao da prepoznam - priseća se čika Dušan. - On je, u šali, prokomentarisao kako li tek pamtim gradivo, kad ni profesora nisam upamtio. Tražio sam da mi postavi pitanje, i kada sam, kao iz topa, odgovorio, upitao je koju mi je ocenu dao na ispitu. Kada sam rekao da sam dobio devetku, tražio mi je indeks, da je prepravi u desetku.

Nastavak na Večernje novosti...