Izvor: Blic, 07.Dec.2016, 16:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dan na Zemlji postaje SVE DUŽI
Možda dan nikada neće biti dovoljno dug za sve ono što planiramo, ali izgleda da su se sile prirode zaverile da to promene.
Brzina Zemljine rotacije postepeno se smanjuje što utiče na produžavanje dana.
Astronomi su proučili podatke sakupljene tokom 3.000 godina i utvrdili da sa svakim proteklim vekom dan na Zemlji se produžiava za dve milisekunde.
Ovaj delić sekunde koji smo dobili nakon Prvog svetskog rata nama možda ne znači mnogo, ali vreme potrebno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Sunčevom zraku da pređe 600 kilometara na putu do Zemlje, mogao bi nekoga da košta zlatne medalje u trci.
Oni koji se sada nadaju dodatnom satu, neće ga dočekati, ali u dalekoj, dalekoj budućnosti će, ukoliko ne dođe do apokalipse pre toga, dan imati 25 sati.
Do tada će proči još oko dvesta miliona godina.
Istraživači sa Univerziteta "Duram" i britanske organizacije prikupili su istorijske zabeleške o pomračenjima i drugim nebeskim dešavanjima od 720 godine pre nove ere do 2015.
Podaci potiču od vavilonskih glinenih tablica pisanim klinastim pismom, grčkih tekstova poput Ptolomejevog "Almagesta", starih pisanja iz Kine, zatim srednjevekovne Evrope i arapskih zemalja...
Da bi utvrdili koliko varira Zemljina rotacija, naučnici su uporedili istorijske podatke sa kompjutreskim modelom koji je izračunao gde i kada bi ljudi videli protekla pomračenja na Zemlji da je njeno obrtanje bilo konstantno.
"Iako se radi o sirovim posmatranjima, možemo da vidimo konzistentan raskorak između vremena i mesta koja je izračunao kompjuter i vremena i mesta kada i gde su zaista viđena pomračenja. To znači da se Zemljina rotacija menja", rekao je Lesli Morison, astronom iz tima koji je radio ovo istraživanje.
Zemljotresi ubrzavaju rotaciju Zemlje
Astronomi već duže vreme smatraju da Zemljina rotacija usporava.
Razlog je trenje koje je posledica plimnih sila u prvom redu, mada i tako snažan klimatski fenomen poput El Ninja može da utiče na brzinu Zemljine rotacije. Čak i neki snažni zemljotresi utiču na rotaciju, pa je onaj iz 2004. koji je preko Indijskog okeana poslao razorni cunami, ubrzao rotaciju Zemlje za tri milisekunde.
Plimne sile na usporavanje Zemlje utiču, pak, kao posledica gravitacijskog privlačenja između naše matične zvezde, Sunca, naše planete, ali i Meseca. Kao što se more stalno podiže, tako se usled gravitacijskih delovanja podiže i Zemljina kora. Doduše puno manje primetno, i to zbog odupiranja materijala iz kojega je sazdana kora.
I upravo to odupiranje kore i okeana, to je sila koja poput trenja usporava rotaciju Zemlje.
.jpg)
