Izvor: Večernje novosti, 29.Maj.2016, 22:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Biće Dečana dok je srpske mladosti(FOTO)

Čuveni manastir, zadužbina kralja Stefana III Dečanskog i cara Dušana, samo je jedan od onih koje Albanci godinama pokušavaju da uzurpiraju. Sve češće posete vernika. Ekskurzije i iz centralne Srbije TO nije imovina manastira, već imovina građana Dečana - vikao je Rasim Seljmanaj, gradonačelnik Dečana, na protestnom skupu Albanaca održanom u četvrtak u centru Dečana povodom odluke Ustavnog suda kojom se posle šesnaestogodišnjeg sudskog spora potvrđuje da >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << je 24 hektara imanja vlasništvo manastira Visoki Dečani. Ovo imanje, koje je svojevremeno pripadalo svetinji, a potom za vreme komunističkog režima otuđeno, vrađeno je manastiru odlukom Vlade Srbije 1997. godine. Ali, u želji da se dograbi i ovog zemljišta, albanska opština Dečani je započela sudski spor koji je trajao bezmalo dve decenije. Iako je sudska odluka očekivana i pravedna, albanske vlasti je tretiraju kao “nepravednu” i “političku”, a Visoki Dečani samo su jedna u nizu pravoslavnih svetinja koje Albanci svojataju. - Uvereni smo da većina građana ipak smatra da je to pravedna odluka i da su svesni da je u pitanju imovina svetinje u koju i oni sami, zbog raznih bolesti, dolaze - govore nam monasi, ne želeći da šire priču o protestima Albanaca i njihovim mnogobrojnim napadima na svetinju. Srba od 1999. godine u ovoj varošici nema, a većina njihove imovine je uzurpirana. Zato, valjda, naviknuti da prisvajaju srpsku imovinu, Albanci i sada nasilno žele da oduzmu zemljište svetinje koju čuvaju italijanski vojnici Kfora. Da nije sve toliko crno, svedoče mnogobrojni autobusi puni vernika iz srpskih sredina na Kosmetu, ali i iz centralne Srbije koji ovde redovno dolaze. Tako je bilo i nedavno, kada je grupa đaka iz Štrpca, ali i iz Niša, Beograda, Novog Sada, došla u Visoke Dečane. - Drago mi je kada vidim ovoliko naše dece. Kada god mi se ukaže prilika, dolazim u Dečane, jer, ne smemo da zaboravimo da je ovde naša kolevka. Samo zajedno ćemo sačuvati naše svetinje - govori nam Ljubiša iz Novog Sada. Iako otuđenje imovine SPC na Kosmetu traje još od perioda pre Drugog svetskog rata, Albanci sada žele da preotmu i ono što je preostalo. Jer do tada je čak trećina pokrajine bila u vlasništvu SPC, a ta imovina se većim delom nalazila na području Metohije, odakle i potiče naziv ovog dela Kosmeta.Tada su nove vlasti na hiljade hektara crkvenog imanja oduzele agrarnom reformom, nacionalizacijom ili jednostavnom uzurpacijom. Tako je od oko 700 hektara zemlje, koliko je pre Drugog svetskog rata pripadalo Visokim Dečanima, svetinji ostalo pedesetak hektara. Sada polovinu tog imanja, čije je vlasništvo svetinji potvrdio tamošnji Ustavni sud, žele da oduzmu lokalne vlasti. Još drastičniji je primer manastira Devič, jer od nekadašnjih 3.077 hektara, koliko je do 1945. pripadalo manastiru, posle Drugog svetskog rata svetinji je ostalo oko 2.000 hektara koje su “prisvojili” meštani Albanci. - Od celokupne nekadašnje imovine, ostalo nam je oko 52 hektara, od kojih je većina pod šumom, dok je tu i oko 18 hektara obradive površine, koju, nažalost, ne možemo da obrađujemo. Na tom imanju Albanci uglavnom čuvaju stoku, a šumu seku u neograničenim količinama bez ikakvog straha - priča nam mati Anastasija, igumanija Deviča, svetinje u kojoj se čuvaju mošti Joanikija Devičkog. I dok pojašnjava da je posle Drugog svetskog rata većina imanja uglavnom data na raspolaganje, igumanija kaže da je proces otimanja crkvene zemlje na Kosmetu najdrastičniji i da takvih primera verovatno nema nigde u svetu. I Pećkoj patrijaršiji je svojevremeno oduzeto 846 hektara, a ostalo joj je svega šezdesetak hektara. - Imamo tridesetak hektara pod šumom i još toliko obradive površine, ali, iako je svega nekoliko kilometara od manastira, ne usuđujemo se da odemo do imanja - priča nam mati Haritina iz Pećke patrijaršije, napominjući da je slična situacija i sa manastirom Budisavci, metohom ove svetnje, gde od preostalih pedesetak hektara, monahinje obrađuju tek deo imanja oko crkve. Albanske vlasti svojataju i zemljište na kojem je sagrađena Crkva Hrista Spasa u Prištini, za koju tvrde da pripada Prištinskom univerzitetu. IMOVINA SPC UZURPIRANA IAKO je procesom restitucije 2007. više od 5.442 hektara zemljišta na KiM vraćeno SPC, jednostrano proglašena nezavisnost Kosova zaustavila je ovaj proces. Veći deo te imovine je uzurpiran, a monaštvo i sveštenstvo iz bezbednosnih razloga ne koriste tu imovinu. - Upkos nasilnom otimnju imovine naših svetinja i uzurpaciji koja traje poslednjih šesnaest i više godina, nadu polažemo u rešavanje ovog pitanja u okviru dijaloga Beograda i Prištine u Briselu - govore uglas pravoslavni monasi sa Kosmeta.

Nastavak na Večernje novosti...