Izvor: B92, Beta, 05.Feb.2010, 02:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bez rešenja za opasni otpad

Beograd -- U Srbiji ne postoje spalionice farmaceutskog otpada iako se samo iz zdravstvenih ustanova u Beogradu godišnje uklone 2 tone medicinskog otpada, piše "Politika".

Zbog toga su mnoge ustanove dužne da plaćaju velike svote novca da bi medikamente sa isteklim rokom trajanja, ili one koji su povučeni iz prometa izvezle i uništile u inostranstvu. Iako je najavljivano da bi takvo postrojenje, koje ne ispušta štetne gasove, Srbija uskoro trebalo da dobije, to neće biti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << moguće u narednih pet godina, saznaje "Politika".

Jedan broj zdravstvenih ustanova, apoteka, proizvođača lekova i farmaceutskih kuća ima veliki problem sa nagomilanim zalihama medikamenata i potrošnog materijala dobijenih iz humanitarne pomoći proteklih decenija.

Istovremeno, zalihe se gomilaju i u stanovima građana, koji nabavljaju lekove "za ne daj bože, a onda ih kada istekne rok bacaju u kanalizaciju, kontejnere, na đubrišta ne razmišljajući o posledicama.

Dešava se da neki ljudi medikamente bacaju u kotlove i da ih spaljuju zajedno sa ugljem i drvima, što predstavlja atak na zdravlje ljudi i životnu sredinu, jer se mešanjem plastične mase bočica sa ugljem emituju kancerogene materije u vazduh.

Prema rečima Elizabet Paunović, pomoćnice ministra zdravlja i predstavnice Srbije za životnu sredinu i zdravlje u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, ova oblast će konačno biti definisana usvajanjem pravilnika o upravljanju infektivnim i farmaceutskim otpadom, na kojem su radili zajedno sa Ministarstvom životne sredine i prostornog planiranja.

"Izgradnja spalionice ne predstavlja opasnost po zdravlje ljudi, kao što neki misle. Novim propisima biće definisani uslovi čuvanja farmaceutskog otpada. Upoznati smo sa tim da postoje ogromne količine nagomilanog otpada, što je glavobolja za oba ministarstva", kaže Paunovićeva.

Na pitanje da li je moguće da u nekoj od starih kotlarnica ložači u kotao ubacuju i plastične boce za infuziju, špriceve i lekove, Paunovićeva tvrdi da se sada to ne događa, ali nadležni poseduju fotografije na kojima se vidi da je to ranije rađeno.

Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra zaštite životne sredine i prostornog planiranja, kaže da je planirano da se polovinom ove godine u apotekama postave specijalni kontejneri, gde će građani moći da donose stare medikamente, a zatim će sve to biti odnošeno u neko od pet skladišta, gde će čekati izgradnju spalionice ili transport u inostranstvo.

"Opasno je bacanje lekova u kontejnere, jer se to vozi do deponija, dospeva u podzemne vode i kroz zemlju i vodu nam se svima vraća kao bumerang”, kaže Vesić.

Neke ustanove nisu htele da sačekaju da država reši problem nagomilanog farmaceutskog otpada, pa su same odvojile sredstva da se reše ove muke.

Tako se Klinički centar Srbije u decembru prošle godine otarasio tereta starih medikamenata teškog 11 tona – tako što je platio 16.500 evra da se izveze u Austriju. Po kilogramu su platili jedan i po evro.

Dr Milena Grubor, iz ove zdravstvene ustanove, napominje da će tražiti od Svetske zdravstvene organizacije refundaciju dela troškova, jer imaju informaciju da ova institucija može da vrati novac za uništavanje medikamenata za koje postoje dokazi da su stigli iz humanitarne pomoći.

Starih zaliha nedavno su se oslobodili i u Apoteci "Beograd", jer su magacini ove ustanove bili preplavljeni medikamentima i hemikalijama kojima je istekao rok trajanja.

Nastavak na B92...