Izvor: Blic, 14.Apr.2014, 00:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aleksandar Vlahović: Reforme će boleti
Strukturne reforme su neophodne. Cena njihovog odlaganja biće skuplja, a kasnija implementacija još bolnija, kaže za „Blic” Aleksandar Vlahović.
Da mora da objasni razlog za smanjenje plata, Vlahović, koji je danas predsednik Saveza ekonomista Srbije, bi zaposlenima u javnom sektoru prvo poručio da je od 2008. bez posla ostalo skoro 400.000 ljudi i da su svi oni radili u privatnom sektoru.
- Rekao bih im i da je u javnom sektoru, u istom periodu, zaposlenost >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << povećana, da je teret krize do sada nosio privatni sektor, te da preglomaznu državu privatnici više ne mogu da izdržavaju. Ljudima se mora reći istina, a činjenica je da će svako dalje odlaganje reformi značiti teško prizemljenje, odnosno preduzimanje bolnijih mera poput drastičnog smanjenja plata, verovatno i penzija, ali i izostanka javnih investicija - objašnjava Vlahović.
Naš sagovornik dodaje i da bi uspešno sprovedene reforme najkasnije za četiri do šest godina imale za posledicu izgrađenu konkurentnu privrednu strukturu, veći standard i plate. Vlahović inače godinama priča o nužnosti strukturnih reformi. Činjenica je da je propuštena šansa da se taj posao obavi u periodu 2004-2008, kada je to bilo najlakše, a zatim i 2008. na početku krize. Otuda se, kaže, Vučićeve najave reformi mogu nazvati „muzikom za uši“ za sve ekonomske analitičare koji analiziraju stanje u Srbiji.
Kako biste motivisali nastavnike i lekare da rade sa smanjenim platama?
Ne mislim da u ovim oblastima treba smanjiti plate. One su inače na veoma niskom nivou. Sigurno je, međutim, da sektori obrazovanja i zdravstva moraju proći kroz reorganizaciju. To nužno ne znači i manje zarade.
Kako će javni sektor da reaguje na smanjenje plata?
Verujem da će biti protesta, štrajkova, ali mislim da nova vlada na to ne treba da se obazire. Potreban je razgovor sa sindikatima, permanentni dijalog, ali ako se bude popuštalo ili se budu otvarale dileme da nam štednja i reforma javnog sektora nije potrebna, bojim se da ćemo već za najviše šest meseci udariti u zid. Nadam se da će se oko neophodnosti strukturnih reformi izgraditi opšti društveni konsenzus.
Hoće li Vučić uspeti da sprovede reforme?
Sve što govori budući premijer je ono što je većina ekonomista godinama unazad bezuspešno pokušavala da objasni da se mora uraditi. To je za sve nas ohrabrenje, ali je jako važno i da postoji jasan dinamički plan i da se na njemu istraje.
Kome je bilo lakše u sprovođenju reformi, Šrederu ili Vučiću?
Naravno, bivšem kancelaru Nemačke. Činjenica je da zahvaljujući reformama koje je sproveo Šreder u prvoj polovini protekle decenije Nemačka nije imala krizu javnog duga, pad zaposlenosti, za razliku od gotovo svih drugih razvijenih zemalja. Otuda će posao nove vlade biti daleko, daleko teži.
Znatan deo privatnih preduzeća je pred bankrotom. Gde je rešenje?
Privatni sektor ima problem jer je visoko zadužen. Kao posledica krize, privredna aktivnost je konstantno u padu. Banke su mnogo rigoroznije prilikom odobravanja kredita u odnosu na period do 2008. Stoga je neophodno da vlada anticikličnim ekonomskim merama pronađe način za pospešivanje ekonomske aktivnosti. Paralelno sa realizacijom kapitalnih investicija potrebno je formiranje garancijskog fonda koji bi ohrabrio banke da agresivnije kreditiraju privredu. Ako država primeni mere štednje, smanji deficit, umanjiće i svoju potrebu za zaduživanjem.
Potrebne četiri reforme
Javni sektor Prvo su potrebni restrukturiranje i delimična privatizacija velikih javnih, kao i lokalnih komunalnih preduzeća. Danas, sem retkih izuzetaka, ova grupa preduzeća zasniva svoje poslovanje na budžetskim subvencijama, rade sa gubitkom. Ona moraju biti profitabilna, rukovodstvo mora biti profesionalizovano. Takođe, potreban je i završetak privatizacije preduzeća u restrukturiranju. Navedeni sektor ima višak zaposlenih.
Penzioni sistem Ne mislim da penzije treba smanjivati, ali treba uvesti penale za prevremeno penzionisanje. Istvoremeno treba nagraditi one koji žele da rade duže. Produžetak radnog staža je neophodan kao posledica generalno produženog životnog veka. Neophodno je i da PIO fond ima vlastite prihode, da ne funkcioniše kao protočni bojler, odnosno da služi samo kao kanal za isplatu penzija.
Promena radnog zakonodavstva Tako bi se omogućilo lakše zapošljavanje. U okruženju recimo nigde nemate da je rad na određeno vreme limitiran najviše do godinu dana, a da se otpremnine u slučaju otkaza isplaćuju za sve godine staža.
Unapređenje privrednog ambijenta To znači manju i efikasniji administraciju, ukljanjanje čitavog niza nedorečenih, konfuznih i nepotrebnih propisa, donošenje efikasnih zakona za pojedine oblasti. Ovo je naročito važno za razvoj preduzetništva.
Najčitanije SADA:
.jpg)
