Izvor: Danas, 24.Okt.2014, 20:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Advokatura kao problem
Čim se pojavila u okviru moderne srpske države, advokatura je postala problem, jer se uvukla "u svoja prava gnezda - u sudejske kancelarije", tako da je pod pritiskom ogorčenog naroda Narodna skupština odlučila da ukine pravozastupnike (1864), sa čim se nisu složili knez i vlada, pa su novim zakonom samo propisane takse i strože mere protiv zloupotreba, te da pravni fakultet ne bude uslov za sticanje licence, već samo položeni pravozastupnički ispit.
Tada je bilo samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << 22 pravozastupnika u zemlji, od toga osam u glavnom gradu, a danas ih ima oko 9.200, organizovanih u komore, angažovanih u vrhovnim telima pravosudnog sistema i državne organizacije uopšte, politički delatnih u vrhovima političkih stranaka, uticajnih u procesu donošenja i primene zakona i drugih propisa, tako da je danas advokatura autonoman, organizovan i moćan stalež, kadar da izbegne adekvatno oporezivanje i sposoban da parališe čitav pravosudni sistem, jer je ovaj nizom loših propisa doveden u zavisan položaj od advokature.
Advokatura danas tvrdi kako ona štiti prava i interese građana, ali postavlja se pitanje koja to vrsta građana može da plati za jedno zastupanje od 18.000 do 61.500 dinara, a za jednu žalbu od 33.000 do 120.000 dinara, osim ako te cene nisu postavljene prema onima koji su svih ovih "krastavih godina" pljačkali imovinu ovog naroda koja je stvarana decenijama, pa i vekovima. Uostalom, stvar je loše postavljena u osnovi, jer ispada da svi ostali - policija, tužioci, sudije - rade protiv prava i interesa građana, a jedino ih advokati brane. Stoga, ako država hoće da bude servis građana, a ne sama sebi svrha, to jest ako hoće da štiti interese i prava svojih građana, onda ne treba da ih prepušta advokatima, koji najčešće samo glume branioce, već samo treba da pojača odgovornost policije, tužilaca, sudija i veštaka.
U pogledu tvrdnje advokata da sastavljanje ugovora čini 90 odsto njihovog posla, svakom građaninu koji je imao makar jedan sudski postupak jasno je da ta tvrdnja nije tačna, jer 90 odsto njihovog posla ne čini sastavljanje ugovora, već sastavljanje inicijalnih akata, sudska zastupanja, podnesci, žalbe, odugovlačenje postupka, gomilanje predmeta itd. Advokatura zapravo predstavlja kamen oko vrata sistema, jer advokati samo prave troškove državi ili protivnoj strani, pošto sudije donose odluke o troškovima bez ikakvog dokaza o stvarnim troškovima zastupanog lica, na šta ih obavezuje čl. 266 ZKP i čl. 151 ZPP.
A što se tiče beležničke službe, očigledno je da Srbija kasni sa njenim uvođenjem, jer sve zemlje u okruženju, uključujući Kosovo kao protektorat i Brčko kao distrikt, već više godina imaju ove službe, pa je red da i naša država učini kraj vladavini haosa u domenu ugovornih odnosa, s tim što bi mogla da advokatima, a i ostalim građanima, omogući sastavljanje ugovora, ali da provera potrebne dokumentacije i overa ugovora ostanu isključivo pravo i dužnost javnih beležnika.
Prema tome, ponavljam, ako država hoće da bude servis građana, a ne sama sebi svrha, onda treba da radi zaštite prava građana pojača odgovornost sudija, kako bi donosili presude na osnovu činjenica i zakona, a ne na osnovu tzv. slobodnog uverenja ili pod uticajem raznih drugih motiva, zatim da izmenom propisa učini pravosudni sistem manje zavisnim od advokature, da licencu ubuduće daje Ministarstvo pravde, a ne AKS, da se postara da pravosudni ispit prestane da bude tezga, da cene advokatskih usluga učini primerenim platežnim mogućnostima građana, te da od svih sudija zahteva poštovanje člana 266 ZKP i člana 151 ZPP, čime bi advokatske zarade postale transparentne, pa bi država mogla da ih uvede u sistem PDV.
.jpg)
