Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Jun.2016, 05:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Đurić: Srbija samo celovita u EU

BStav Srbije po pitanju članstva Kosova i Metohije u međunarodnim organizacija je nepromenjen i zasnovan je na međunarodnom pravu, političkim i moralnim razlozima, poručio je danas direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić i ponovio da samo celovita Srbija može biti članica EU.

Đurić je, odgovarajući na pitanje novinara kako komentariše pisanje pojedinih srpskih medija da Nemačka neće ratifikovati sporazum o prijemu Srbije u članstvo EU dok >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Kosovo ne postane punopravna članica Ujedinjenih nacija, rekao:

"Stav Srbije po pitanju članstva naše južne pokrajine u međunarodnim organizacijama se ni za milimetar nije promenio. Srbija samo kao celovita zemlja može biti član međunarodnih organizacija. Naš stav je zasnovan na međunarodnom pravu, političkim i moralnim razlozima".

On je dodao da su predstavnici Srbije u stalnom dijalogu za predstavnicima država članica Evropske unije i da ne želi da komentariše stavove koji su nezvanično izrečeni.

"Nije došao nikakav zvaničan, niti bilo kakav formalni ili neformalni signal u vezi sa novim pritiscima", rekao je Đurić na trećem regionalnom forumu na visokom nivou o trajnim rešenjima za raseljene osobe sa KiM.

Moguć suživot bez obzira na neslaganje po pitanju statusa

Upitan kakvu poruku šalje kada, kao na današnjem trećem regionalnom forumu o trajnim rešenjima za raseljene osobe sa KiM, negira postojanje kosovske vlade, Đurić kaže da poštuje činjenicu da veliki broj ljudi na Kosovu i Metohiji ima drugačiji stav po pitanju statusa te južne srpske pokrajine od onoga što je deklarisano Ustavom Srbije.

"Kao građanin i predstavnik vlade biram da zastupam stav propisan mojim ustavom i u to privatno verujem, i za to se zalažem", rekao je Đurić.

Kako je dodao današnji skup nije se bavio pitanjem statusa južne srpske pokrajine, već rešavanjem problema ljudi koji su raseljeni "upravo zbog sukoba koji je nastao na talasu međusobne netrpeljivosti, mržnje i šovinizma".

"U odnosima Beograda i Prištine bilo je isuviše teških reči i šovinističkih ispada različitih političkih predstavnika. Ne očekujte od mene da učestvujem u trci kako ćemo se međusobno ocrniti ili nadmudriti pred domaćom i stranom javnošću, jer to neće pomoći onima koji su u najvećoj potrebi sa obe strane, niti budućnosti Srba, niti Albanaca", rekao je Đurić.

On je istakao da je njegovo uverenje da je na KiM moguć suživot bez obzira što postoji fundamentalno neslaganje po pitanju statusa.

"Svog stava po pitanju statusa se ne stidim, niti mislim da to može da ugrozi nekoga, kao što ni mene ne ugrožava kada predstavnici Albanaca iznesu svoje mišljenje. I to ne treba da bude pitanje sa procesom povratka, koji ne sme da bude politizovan niti instrumentalizovan za bilo šta drugo osim da se tim (raseljenim) ljudima pomogne", zaključio je Đurić.

Nedostaje mehanizam za povraćaj imovine raseljenih

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju je istakao da se u Srbiji trenutno nalazi 204.049 interno raseljenih osoba iz južne srpske pokrajine, ističući da je povratak Srba i nealbanaca na KiM limitiran nedostatkom mehanizma za povraćaj uzurpirane imovine.

Đurić je rekao da je i posle 17 godina od završetka sukoba u južnoj srpskoj pokrajini i dalje aktuelan problem raseljenih osoba.

Prema njegovim rečima proteklih godina za zbrinjavanje interno raseljenih i poboljšanje njihovog položaja iz budžeta Srbije izdvojena su velika sredstva i urađene su strategije za podršku njima, a, kako je dodao, pomoć je došla i iz Evropske unije kroz IPA fondove.

Ipak, Đurić je naglasio, uprkos svim naporima, problem ostaje, jer interno raseljene osobe ne mogu da ostvare svoja individualna prava u mestu porekla.

Zato se to pitanje ne može rešiti bez koordiniranog seta aktivnosti svih zainteresovanih strana, a kako bi se uspostavio adekvatan implementacioni okvir na Kosovu i Metohiji, rekao je Đurić.

"Činjenica je da 17 godina posle sukoba ta lica nemaju prava da se slobodno vrate u svoj dom, da im se vrati oduzeta imovina, ili da budu obeštećeni za onu koja ne može da bude vraćena. To nas sve obavezuje da u dobroj veri nastavimo da konstruktivno i pravovremeno radimo na unapređenju njihovog položaja", rekao je Đurić.

On je dodao i da se postavlja pitanje poštovanja preuzetih obaveza realizacije dogovorenih mera iz usvojenih akcionih planova, ukazujući na pojedine članove tehničke radne grupe u Prištini.

Povratak limitiran nedostatkom mehanizma za povraćaj uzurpirane imovine

Đurić je istakao i da je povratak Srba i nealbanaca limitiran nedostatkom mehanizma za povraćaj uzurpirane imovine, poručujući da se ne sme dozvoliti da Skopska inicijativa postane samo forum za razmenu mišljenja.

On je pozvao sve učesnike inicijative da nastave sa realizacijom dogovorenih mera i akcionih planova u skladu sa dogovorenim principima i rokovima, ali i međunarodne činioce na Kosovu i Metohiji da aktivno podrže napore za rešavanje problema raseljenih osoba.

Kosovski ministar za zajednice i povratak Dalibor Jevtić učesnicima konferencije govorio je o projektu "Sunčana dolina", konstatujući da je to prvi uspešan projekat za povratak raseljenih osoba.

Prema njegovim rečima proteklih godina brojne institucije su se bavile procesom i rešavanjem problema raseljenih osoba, pri čemu je bilo više neuspeha, poput praznih naselja Babuša, Babljak, Klobukara, Zočište.

Projekat "Sunčana dolina", kako je rekao, daje odgovore na sva važna pitanja koja postavljaju raseljeni - gde će i u kakvim uslovima da žive, da li će imati mogućnost zaposlenja, zdravstvenu zaštitu, pristup obrazovanju, kakva će im biti bezbednost i sigurnost za povratak...

"Važno je da mi i danas i u narednom periodu, kroz procese koje imamo, obezbedimo sve zakonom preuzete obaveze kako bi projekat 'Sunčana dolina' bio uspešan i kako bi to bio projekat koji će pomoći procesu pomirenja koji nam je preko potreban", rekao je Jevtić.

UNHCR: Skopska inicijativa - proces za nalaženje rešenja za raseljene osobe

Regionalni predstavnik UNHCR za jugoistočnu Evropu Andrej Majn istakao je da je važno prepoznati Skopsku inicijativu kao proces za nalaženje rešenja za raseljene osobe.

"Zato je delovanje ključna reč i veoma je važno što su sve delegacije spremne da na jednom papiru iznesu sve svoje namere i planove za naredne dve ili tri godine i identifikuju načine postizanja svih sveobuhvatnih rešenja", rekao je Majn.

Prema njegovim rečima potrebno je otići korak dalje i ubrzati proces, odnosno detaljno razmotriti dalji rad konkretnih radnih grupa.

"Potrebno je da formiramo manje radne grupe unutar određenog roka koje će raditi na konkretnim temama, ali za kraći vremenski rok", ocenio je Majn.

Kako je dodao, potrebno je napraviti prioritete kako bi delovanje bilo delotvornije.

"Ključno je da međunarodni činioci sami preduzmu odgovornost za proces, izrade jasne strategije i što više pomognu u izgradnji kapaciteta i koordinisanju aktivnosti", rekao je Majn.

OEBS: Podrška u organizovanju neophodnih radionica

Šef Misije OEBS u Srbiji Peter Burkhard smatra da je faza sprovođenja Skopske inicijative najvažniji deo procesa, koji će dovesti do opipljivih rešenja raseljenih osoba sa Kosova i Metohije.

"Podržavamo i posvećujemo se vašoj daljoj saradnji u tom procesu. I dalje ćemo podržavati institucije. Misija OEBS na Kosovu će i dalje pružati podršku u organizovanju neophodnih radionica kako bismo pomogli u ovoj fazi sprovođenja", rekao je Burkhard.

Prema njegovim rečima sledeći forum na visokom nivou krajem godine biće mogućnost da se analizira dokle se stiglo u procesu sprovođenja rešenja za raseljene osobe.

"Vaša puna posvećenost je ključna sa uspeh ostvarivanja prava raseljenih da se vrate u mesto porekla ili da se lokalno integrišu. Misija OEBS će i dalje biti posvećena ovoj međuinstitucionalnoj inicijativi", poručio je Burkhard.

372

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

B92: Đurić: Nema novih pritisaka, celovita Srbija u EU