Izvor: Večernje novosti, 26.Okt.2016, 21:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sajam knjiga: Stranice kao pravi dragulji
Uprkos oštroj konkurenciji, male izdavačke kuće uspele da opstanu i na sajmu se predstavile kvalitetnim naslovima. Pred posetiocima značajna dela iz radionica KOV-a, “Mibe”, “Svete knjige”, LOM-a... VEĆ nekoliko godina unazad, jedan od sajamskih fenomena su takozvani mali izdavači, koji, uprkos svemu, uspevaju da opstanu i svaki put iznova ponude prave književne dragulje. Gotovo sinonim za ove uporne čuvare dobre knjige je vršački KOV, čiji put je pre mnogo >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << godina utro legendarni Petre Krdu. I ove godine pred čitaoce su izneli retka i vredna izdanja, poput monografije “Publika” posvećene Lorki, mikroromana “Venecijanski portret” Gustava Herlinga Gruđinskog, zbirke pesama “Imamo vatru” Nikaragvanca Hoakina Pasosa... KOV je među retkima koji mladim pesnicima štampa prve knjige, a sada je to “Požuda kao uzbuna” Aleksandra Jovanovića (1985). - Ovo je posao koji se radi uz veliku ljubav, a mi nikada nismo mnogo razmišljali o njegovoj materijalnoj strani, pa smo valjda zbog toga i opstali - kaže, za “Novosti”, Ana Babuc Krdu iz KOV-a. Među malim idavačima novo ime je “Miba”, koja se pojavila s Njegoševim sabranim delima i luksuznom knjigom “Dinastija Petrović - Njegoš” Živka Andrijaševića, a prema rečima Žane Jeftić, odlučili su da ne odstupaju od kvalitetne lekture, prevoda i dizajna knjige. Da malima nije lako da se upuste u kapitalne projekte, potvrđuje nam i Tatajana Ćosović iz “Sveta knjige”, navodeći da obimnu, iscrpnu i bogato opremljenu istorijsku knjigu “Stradanje SPC u NDH” Jovana Mirkovića ne bi mogli da objave bez pomoći sa strane.DOSIJE VIKILIKS Diplomatske depeše iz Irana, Iraka, Meksika i Brazila koje govore o špijunskim i političkim igrama SAD, a procurile su zahvaljujući “Vikiliksu”, objavljene su i kod nas zahvaljujući angažovanju jednog malog izdavača - “Albion buka”. “Dosije Vikiliks” samo je jedno od izdanja za koje je ova kuća dobila ekskluzivno pravo od Džulijana Asanža. Višegodišnju dobru reputacuju u odabranim naslovima ima i beogradski “NNK Internacional”, čiji je ovogodišnji štih “Tajni život tragične carice” Vilijama le Kea. Reč je o dnevniku dvorske dame Zeneide Cankov, dugogodišnje pratilje carice Aleksandre, supruge cara Nikolaja Drugog. Za ovo delo akademik Jovan Deretić kaže da je važno jer govori o tome da su pad carske Rusije pripremali nemački agenti na čelu sa caricom Aleksandrom na ruskom dvoru. Ovaj izdavač objavio je i Platonovu “Odbranu Sokratovu”, u prevodu Koste Lozanića. Beogradski LOM, koji je prepoznatljiv po kvalitetnom odabiru svetskih klasika, delima velikana savremene literature, knjigama domaćih i regionalnih pesnika, na ovogodišnji sajam je došao sa čak dvadesetak novih naslova. Među njima su dela Čehova i Dovlatova, Orvela i Singera, ali i nove zbirke pesama Marka Tomaša, kao i “Roman o Itani” Bosiljke Pušić. * * * * * * * * * * * * * * * * * NA ŠTANDU “NOVOSTI” O “KRSTU NA KRIŽU” I “BG PRIČAMA” NAŠI AUTORI PRED ČITAOCIMA “KRST na križu”, i dalje najprodavanija knjiga na štandu “Novosti” i jedna od najtraženijih na 61. Sajmu knjiga, u subotu, 29. oktobra, će doživeti sajamsku promociju. Autor Ratko Dmitrović će od podneva do 14 časova pretposlednjeg sajamskog dana, potpisivati čitaocima primerke svoje knjige. Danas će, takođe na štandu “Novosti”, biti upriličena promocija još jednog hit izdanja naše kompanije - “Beogradskih priča” Zorana Lj. Nikolića, koji će se sa čitaocima družiti od 16 do 18 časova. Na našem štandu u petak, 28. oktobra, nastupiće redakcija “Sputnjika Srbija”, a njihovi gosti biće voditelj putopisno-kulinarske emisije “Gastro Nomad” Nenad Gladić, pisci Ljubivoje Ršumović, Uroš Petrović, Ljubica Arsić, Vule Žurić, reditelj i glumac Lazar Ristovski, glumac Miloš Biković, reditelj Ljubiša Ristić, glavni i odgovorni urednik “Novosti” Ratko Dmitrović... * * * * * * * * * * * * * * * * * KUSTURICA O “MLIJEČNOM PUTU” SRPSKA PREMIJERA KRAJEM FEBRUARA REDITELj Emir Kusturica danas je na štandu Andrićevog instituta govorio o knjizi “Sećanje ćelijaša”, čiji su autori Eluterio Fernandes Ujdobro i Maurisio Rosenkof bili u urugvajskom zatvoru za vreme hunte. - Knjiga je štampana povodom dolaska na sajam bivšeg urugvajskog predsednika Muhika - izjavio je Kusturica za “Novosti”. - Ova knjiga je jedan od tipičnih primera kad se Srbija udaljava od sveta koji joj je blizak - malih zemalja koje su u svetu uspele da izbore svoju autonomiju. Na naše pitanje koliko je Srbija danas autonomna, Kusturica odgovara: - Sve po meri. Slobodni smo onoliko koliko se izborimo za to. Kod nas postoji ideja da su vlasti nenarodne, ali to nije tačno. Vlasti su onakve kako se izbore vlast i narod. Kusturica otkriva da će premijera njegovog poslednjeg filma “Na mliječnom putu” u Srbiji biti najverovatnije krajem februara: - Premijera bi trebalo da bude posle “Kustendorfa” i “Festa”. U isto vreme film će biti premijerno prikazan i u Republici Srpskoj. * * * * * * * * * * * * * * * * * LjUBOMIR SIMOVIĆ ŽABE SA STATUSOM KONjA ZA naslov svoje nove knjige “Žabe u redu pred potkivačnicom”, koja je iz štamaprije stigla na sajamski štand “Tanesija”, akademik Ljubomir Simović uzeo je poznatu narodnu poslovicu, a u ovom delu, kako kaže, govori o onima koji se javno zaljubljuju u naše političare i tu ljubav neskriveno izražavaju, da bi im političari uzvratili visokim položajima, bez obzira na njihova znanja i stručnost. - Govoreći o tome kako nekompetentni ljudi dolaze na važne položaje, predstavio sam ih upravo kao žabe, koje u velikom i sve većem redu stoje pred potkivačnicom kako bi i one dobile status konja - rekao je danas “Novostima” Simović, koji u ovoj knjizi komentariše našu stvarnost, od politike do kulture. Na pitanje “Novosti”, koliko je danas kulutura “otporna” na politiku, naš pesnik i akademik odgovara: - Kultura je otporna na politiku onoliko koliko je od nje nezavisna, a politika prema kulturi nije blagonaklona. Mi smo imali onaj period, da kažem jugoslovenski, kada su ljudi odlazili na robiju zbog snimljenog filma, ili zbog objavljene zbirke pesama, ali mislim da je ovo vreme teže za kulturu, zato što joj radi nešto gore od toga. Ono je ignoriše. Navešću primer kojim sam se mnogo bavio, a to je projekat “Beograd na vodi” o kome je napisana ogromna kritička literatura, čiji su autori arhitekte i urbanisti, ali i ekonomisti i pravnici, kritikujući sve moguće aspekte tog projekta. Vlast, međutim, ni na jedan od tih bezbrojnih tekstova nije reagovala. Na taj način ignorišući kulturu, oni je više sklanjaju sa javne scene nego u vreme kada su se zabranjivale knjige i filmovi. * * * * * * * * * * * * * * * * * MATIJA BEĆKOVIĆ SLUŽBA NjEGOŠU MNOGOBROJNE čitaoce po podne na štand Srpske književne zadruge privukla je mogućnost da im omiljeni pesnik, akademik Matija Bećković, potpiše novu knjigu stihova. Reč je o poemi posvećenoj najvećem među našim književnim velikanima, Petru Petroviću Njegošu. - Prošle godine sam u Srpskoj književnoj zadruzi objavio tri poeme koje sam pisao prethodne tri godine, a sada je kao nekakav prirodan nastavak i zaključak te tri poeme stigla i četvrta koja se zove “Prahu oca poezije”. Znate da je Njegoš svoj “Gorski vijenac” posvetio prahu oca Srbije, tako da imamo jednog oca Srbije i jednog oca poezije, a to je sve u slavu srpskoga jezika. Na pitanje koliko smo Njegošu ostali dužni, Bećković odgovara: - Njegoš je zadatak naše kulture, kome je samo on dorastao. A mi smo mu dužnici, mnogo veći nego što mislimo. Ovo je moja služba Njegošu. Prošle godine sam objavio knjigu “Služba pustinjaku cetinjskom”, to su bili tekstovi o Njegošu, a ovo su stihovi. * * * * * * * * * * * * * * * * * DRAGOSLAV MIHAILOVIĆ MAGIJA "PETRIJINOG VENCA" AKADEMIK Dragoslav Mihailović danas se družio sa svojim čitaocima na štandu “Lagune”, gde je duže od sat vremena potpisivao svoja tri kultna romana “Kad su cvetale tikve”, “Petrijin venac” i “Čizmaši”. - “Laguna” je objavila četrdeseto izdanje romana “Kad su cvetale tikve” - pohvalio nam se Mihailović. - Hteo sam da napišem priču na tri strane, a napisao sam kratak roman. “Tikve” su doživele ogroman uspeh, o kome nisam ni sanjao. Mihailović kaže da o ovom romanu, koji je ušao u školsku lektiru, najviše voli da razgovara sa gimnazijalcima: - Postavljaju pametna i promišljena pitanja, interesuju se kako su nastali pojedini likovi - objasnio je Mihailović, za koga je naša najveća manifestacija pisane reči bila i ostala poseban događaj. - Od kad sam počeo da dolazim na Sajam knjiga, radovao sam se ovom događaju. I kad sam polazio od kuće bio sam srećan. Danas sam posebno radostan, ne samo što moje knjige traju decenijama, već i što sam doneo jedno epohalno izdanje, koje se zove “Golootočki zatočenici”. U knjizi je objavljen spisak od 16.090 logoraša, koji su bili na Golom otoku. Spisak nije kompletan, još će se na njemu raditi. Mihailović nam je ispričao da su ga iz Arhiva Srbije pozvali da učestvuje u stvaranju ovog dela, da se duže od šest decenija nadao da će ovakvo delo biti objavljeno i da mu je mnogo drago što je izašlo. * * * * * * * * * * * * * * * * * NOVINARSKE NAGRADE ZA NAJBOLjE IZDAVAČE TRADICIONALNE novinarske nagrade za izdavača godine i za izdavača koji ima najprofesionalniji odnos prema medijima, biće dvadeset drugi put dodeljene ove godine na Sajmu knjiga. Nagrade će biti uručene u nedelju, 30. oktobra, pre primopredaje Otvorene knjige. Akreditovani i novinari koji prate izdavačku delatnost glasačke listiće moći će da ubace u kutiju u prostorijama Pres službe Sajma knjiga, do 29. oktobra do 12 časova, kada će početi prebrojavanje, posle koga će biti saopšteni i dobitnici ovogodišnjih priznanja, saopštila je Komisija za brojanje glasova u kojoj su Dragan Bogutović (“Večernje novosti”), Tatjana Nježić (“Blic”), Marija Miljević Rajšić (TV Beograd) i Meliha Pravdić (Drugi program Radio Beograda).
Nastavak na Večernje novosti...
.jpg)
