Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Okt.2016, 07:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sajam knjiga zvanično otvoren

Uz zvuke fanfara i muzičke numere "Sto te nema" operskog prvaka Olivera Njega i pijaniste Nikole Rackova, večeras je zvanično počeo 61. Međunarodni beogradski sajam knjiga.

Sajam su otvorili pisac, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić (poznatiji kao Ivan Negrišorac) i iranska rediteljka i spisateljica Narges Abjar, pošto je Iran ove godine zemlja počasni gost.

Abjar, koja je zahvalila na časti da >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << njena zemlja bude počasni gost Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, podsetila je da je roman "Na Drini ćuprija" Ive Andrića, pre 40 godina objavljen u Iranu, dodavši da je to knjiga od oko 400 stranica čijim čitanjem se "može zakoračiti u svet žitelja malog mesta koji na obali Drine žive četiri veka" .

"Nenametljiva moć knjige leži upravo u tome što je u stanju da sa četiri stotine papirnih stranica podigne most koji povezuje četiri stotine godina života i, zatim, taj isti most produži do svake kuće u svetu, do svakog jezika i kulture. Listanje ove knjige, dok sedim u svom domu udaljenom nekoliko hiljada kilometara, poput ptice me odvodi na reku: u letnju žegu, petnaesti vek, u maštarije dece koja love ribu, među otiske stopala drevnih junaka...", nastavila je iranska književnica.

Prema njenim rečima u Iranu se prevode i objavljuju skoro sva značajna svetska dela.

"Istorijat pisanja u Iranu seže u drevno doba, u vreme kada su knjige ispisivane na kamenim pločama i kasnije životinjskim kožama. Prevođenje knjiga, takođe, seže u epohu Ahemenida, oko pet vekova pre nove ere. U drevnom Iranu reč knjiga se upotrebljavala za 'svetu knjigu', a pisanje i pismenost su, isto tako, smatrani svetim", istakla je Abjar.

Ona je rekla da sada pišu za ljude u Iranu koji žive sa knjigom i sa pravom se pohvalila da svake godine u Iranu oko šest miliona Iranaca poseti Međunarodni teheranski sajam knjiga, da je u poslednje četiri godine objavljeno oko 300.000 naslova, među kojima je 160.000 onih kojima je to prvo izdanje.

"Pre oko sedamdeset godina Iranke su uzele pero u ruke i počele da pišu i zato sa ponosom mogu da kažem, da je, saglasno novim podacima, aktivno prisustvo žena na iranskoj književnoj sceni sada u porastu. Danas u Iranu na svakih pet muških pisaca, postoje tri spisateljice, čija dela se objavljuju i intenzivno čitaju", rekla je ugledna gošća iz Irana.

"Pisci, bilo da su muškarci ili žene, stvaraju knjige, a knjiga je ono magično i besmrtno dostignuće ljudskog roda koje povezuje i spaja naše naraštaje, i po rečima Voltera: Njeni listovi su poput krila koja naš duh uznose u blistavi svet", naglasila je Abjar.

Ona je na kraju svog obraćanja uputila poziv zvaničnicima Međunarodnog beogradskog sajma knjiga i izdavačima iz Srbije da dođu na Međunarodni sajam knjiga u Iranu, čiji je ovogodišnji moto glasio: "Sutra je kasno za čitanje".

"Zato, počnimo da čitamo već danas" zaključila je svoj govor ovim rečima gošća iz Irana.

Negrišorac je pozdravljajući ugledne goste uputio poziv prisutnima "otvorimo knjige, udubimo se u njih, pa će se i nama svet otvoriti pred očima i udubiti se u našu svest".

"Svet oko nas jeste upravo to - najsloženija moguća knjiga koju valja iščitavati bez nade da će se ikada dočitati do nekakvog fiktivnog kraja", primetio je on.

Prema rečima književnika "u tom iščitavanju, pak, valja naučiti jezik kojim je knjiga napisana i jezik na kojem svet počiva, jer, na Početku svega beše reč, logos, a tu logosnu suštinu sveta valja očuvati ukoliko želimo da i svet i ljudski rod, pa i knjige, i nadalje postoje".

"Stoga čitanje knjiga, učenje jezika i razumevanje sveta jesu samo različiti aspekti iste stvari", smatra Negrišorac.

On je primetio da "knjige čeznu za svojim čitaocima onoliko koliko čitaoci čeznu za knjigama".

"U tom prizivanju se traga za tajnovitom šifrom međusobnog prepoznavanja - prepoznavanja knjige u jeziku i svetu, prepoznavanja jezika u knjizi i svetu, prepoznavanja sveta u jeziku i knjizi! U tom prepoznavanju, ma koliko igrivo ono bilo, zbiva se nešto sudbinski važno i nešto, u egzistencijalnom smislu, neopozivo", naglasio je Negrišorac.

Prema njegovom mišljenu "knjige neprestano idu u susret svojim čitaocima, one nastoje da dođu do svih koji jezički domašuju do nje i koji su voljni da jezikom konstituišu svet u kojem živimo, ali ova komunikacija isto tako nastoji da proširi bratstvo ljudi izgrađeno upravo oko kulta knjige i čitalačke strasti koja taj kult utemeljuje i prati".

Beogradski sajam knjiga, istakao je Negrišorac, "predstavlja mesto stvarnoga susretanja učesnika književne komunikacije, a od toga suočavanja oči-u-oči svi učesnici imaju mnogostruke koristi i dragocenih podsticaja".

"Ovaj sajam označava trenutak slavlja kojim se u jeziku, posredstvom knjige, pred nama otvara čitav svet, sa mnogim svojim jezicima i tajnama, lepotama i rugobama zbog kojih vredi živeti", istakao je Negrišorac.

"Zato, radujući se zbog ovakvih susretanja, objavimo da je došao trenutak da 61. put po redu krenemo jedni drugima u susret: otvorimo se knjizi da ne bismo ostali zatvoreni u samome sebi!", pozvao je srpski književnik proglašavajući Sajam otvorenim.

Otvaranju su prisustvovali ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević, sekretarka za kulturu Grada Beograda Ivona Jevtić, predstavnici ambasade Irana, zemlja počasni gost sajma, predstavnici javnog i kulturnog života Srbije.

Dragojlović:Sajam knjiga prevazilazi funkciju svakog sajma

Sajam knjiga po svom značaju prevazilazi ono što je funkcija svakog sajma, da predstavlja robu i da trguje, kazao je Tanjugu pesnik, romanopisac, upravnik Zadužbine "Ivo Andrić" Dragan Dragojlović uoči otvaranja 61 Beogradskog međunarodnog sajma knjiga.

"Sajam knjiga je kulturna manifestacija prvoga reda, na kome se ostvaruje neposredni kontakt između knjiga i posetilaca ", konstatovao je Dragojlović.

Kako je Dragojlović opisao sajam:

"To je kao neka posebna pozorišna predstava u kojoj zbivanja traju neprekidno uz živo učešće posetilaca kao živih junaka predstave i knjiga koje stoje na štandovima i čekaju te žive junake. Oni zajedno stvaraju tu predstavu koja pored ovog vidljivog susreta ima i svoju nevidljivu stranu -duhovnu komunikaciju posetilaca i knjiga".

"Tu su i međusobni susreti posetilaca koji ih izvlače iz svakodnevice i čini da se osećaju svečanije , ljudskije, duhovnije" nastavio je Dragojlović i zaključio da je "to jedan od razloga da je sajam knjiga postao veliki praznik duhovnosti i kulture".

Sanja Domazet: Sajam knjiga neophodan u teškim vremenima

su vremena teža i oskudnija, to su nam potrebnije knjige i kulturne manifestacije, kao što je Sajam knjiga, na kome se slave umetnost, pisanje, čitanje prevođenje, svetkovine duha, ocenjuje književnica Sanja Domazet .

"Ove godine iskoristićemo ovu manifestaciju da upoznamo svet Irana i njegove literature i sigurna sam da ćemo sa ovim biti očarani", dodala je Domazet za Tanjug uoči otvaranja ove manifestacije.

"Možda nas na svetu niko ne čeka i ne želi, ali sam sigurna da nas snažno želi i čeka bar po jedna knjiga na sajmu" kazala je Domazetova.

Po njenom mišljenju, "sajam je važan kako za pisce, tako i za čitaoce, jer, kao što je Borhes tačno rekao, "nas ne određuje knjiga koju smo napisali, već one koje smo pročitali".

Domazetova je u tom smislu upozorila:

"Vodite računa šta će vas u buduće određivati, a kada bi mene neko pitao, krilatica svakog Sajma knjiga bi bila "čitati, to znači leteti, a ja da sletim - ne želim".

Sajam knjiga - fešta pisane reči i entuzijastično mesto

Međunarodni beogradski sajam knjiga je fešta pisane reči, oaza gde čuvamo intelektualni i čitalački integritet, entuzijastično mesto koje dokazuje da srpski narod čita i da nije tako opasna "ta kriza čitanja i knjige", ističu danas pisci i izdavači uoči otvaranja 61. Sajma knjiga.

Za pesnika Ljubivoja Ršumovića Beogradski sajam knjiga je "pijaca".

"Ja ne idem na zelenu, ni na buvlju pijacu, ali na pijacu knjiga dođem svake godine i budem svaki dan. Uvek se nađe nešto važno da se kupi, da se ima u kući", rekao je Ršumović Tanjugu.

Za njega je to prilika da sretne svoje prijatelje i za upoznavanje sa književnom, domaćom i stranom, produkcijom.

"Čovek dobije ideje, energiju, snagu da i sam eventualno nešto uradi, prateći ideju svog kolege, ili izdavača koji je dovoljno vispren da stvaralački nešto osmisli", kaže Ršumović.

On je naglasio da je Sajam knjiga "dokaz da naš narod čita, da nije tako opasna ta kriza čitanja i knjige, da ta elektronska pomagala, maloletna, ipak neće pobediti knjigu koja u raznim oblicima postoji preko dve hiljade godina", rekao je Ršumović i dodao da ovogodišnji Sajam obećava.

Pisac i direktor izdavačke kuće "Geopoetika" Vladislav Bajac ističe da je Sajam knjiga uvek bio i još uvek jeste praznik.

"Mene svake godine prijatno iznenadi ta želja, poseta, broj ljudi, entuzijazam. Meni ne treba nijedan stranac da kaže da smo čitalačka nacija ili barem tako izgleda, zato što ja ovakve sajmove viđam diljem Evrope i sveta i moram priznati da ovo i dalje biva jedan od boljih sajmova koje vidim. To je izuzetno važno, jer je ovo jedna od oaza gde čuvamo intelektualni i čitalački integritet u vreme estradizacije manje više svega", naglasio je Bajac.

Urednik izdavačke kuće "Arhipelag" Gojko Božović kaže da najuzbudljivije lice svakog sajma jesu čitaoci, "ogroman broj ljudi, koji entuzijastično sa velikim interesovanjem i izrazitom posvećenošću, traže knjige koje su izraz njihovih čitalačkih i kulturnih potreba i interesovanja".

"To je najbolja strana Beogradskog sajma knjiga. Ja sam uvek na sajmu po ceo dan i za mene je to uvek bilo entizijastično mesto, dobra tačka kontakta sa knjigama, čitaocima, piscima", rekao je Božović i izrazio očekivanje da će se i narednih dana nastaviti dobra poseta kao danas.

Srpski pisac iz Boke Kotorske Nikola Malović na Beogradskom sajmu knjiga je uvek u dvostrukoj ulozi, kao pisac i knjižar, i naglašava da se radi o fešti pisane reči, na koju svako gotovo ima obavezu da dođe.

"To nije pitanje da li vam se dopada ili ne, ovo je institucija kojoj čovek treba dati iz vlastitog krvotoka da bi ona živela i dalje", rekao je Malović.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Kurir: OD DANAS KNJIGE U RUKE: Počinje praznik KNJIGE na Beogradskom sajmu