Izvor: Blic, 26.Avg.2016, 14:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SVINJE MUTANTI IZ GRADIŠKE Patolozi zbunjeni: Anomalije izazvali geni ili štetni faktori iz okoline
Urođene nepravilnosti u građi tela nastali su zbog genetskih faktora ili pod dejstvom štetnih faktora iz okoline, navedeno je u patološkom nalazu dvoglavog, te praseta čija glava podseća na slonovu.
U Veterinarskom institutu RS „Vaso Butozan“ u Banjaluci, pozivajući se na literaturu, navode da broj urođenih deformacija kod svinja varira od 0,11 do 4,96 odsto dok je procenat sijamskih blizanaca nešto veći i dostiže 8 odsto ukupne populacije svinja.
U prvom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << slučaju, kod praseta sa glavom nalik na slonovu radi se o nepravilnosti gde je izostala podela prednjeg i zadnjeg mozga na dve hemisfere. Rezultat je niz defekata lobanje i lica koji u konkretnom slučaju ne uključuju pojavu jednog oka.
- Osim svinja sreće se kod niza drugih vrsta životinja, pa i kod ljudi. Mada se sumnja da su uzrok ovakvog stanja genetski faktori, identifikovan je niz ekstragenetskih uticaja koji bi mogli da izazovu opisane promene poput primene pojedinih lekova tokom graviditeta. Zasada, bar kod svinja, tačan uzrok pojave ovog stanja ostaje nepoznat – pojasnili su u Institutu “VasoButozan” u Banjaluci.
Pročitajte još:
U slučaju dvoglavog praseta reč je, takođe o urođenoj nepravilnosti koja se u stručnoj literaturi naziva diprosopusparapagus.
- Tu se radi o sijamskim blizancima u pravom smislu tog izraza. Ovde blizanci dele glavninu organa, imaju jedno zajedničko oko dok je odvojena regijalica sa pripadajućim organima. Ova anomalija nastaje zbog stapanja ili nepotpunog razdvajanja dva zametka tokom embrionalnog razvoja, a što je u vezi sa genetskim faktorima – nagalšeno je u patološkom nalazu.
Podsećamo, u domaćinstvu Stevana Babića u Lamincima kod Gradiške pažnju meštana i stručnjaka izazavlo je prase sa glavom koja podseća na slonovu. U susednimR ogoljima, na farmi Veljka Cvjetkovića gotovo istovremeno je na svet došlo prase sa dve glave.
Željko Sladojević, direktor Veterinarskog instituta RS „Vaso Butozan“ iz Banjaluke kaže da su ovo jedinstveni primeri degenerativnih promena svinja u Lijevče polju i da u poslednjih nekoliko decenija nisu evidentirani ovakvi ili slični slučajevi.
On podseća da takvih ili sličnih primera ima u Evropi i svetu, ali da kod nas oni predstavljaju retkost. Zbog toga, smatra ovaj doktor veterinarskih nauka i jeste veliko interesovanje javnosti koje seže do čuđenja, straha, pa i panike.
.jpg)
