Izvor: Blic, 28.Feb.2016, 11:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poslanici Narodne skupštine RS: Ne priznajemo dan državnosti BiH, 1.mart se završio tragično po sve narode u Bosni

Predsedavajući Doma naroda Parlamentarne skuštine BiH Ognjen Tadić rekao je da Republika Srpska i njene institucije i građani nikada neće priznati prvomartovski referendum o takozvanoj nezvisnosti BiH, niti će zaboraviti gnusno ubistvo srpskog svata Nikole Gardovića, početkom marta, 1992. godine u Sarajevu.

- Kao savremenici tih događaja i kao ljudi koji su imali priliku da se, kroz vreme koje je iza nas, upoznaju sa pozadinom tih događaja ne možemo da prihvatimo da neko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << taj datum ističe kao dan oko koga bi trebalo da se okupe narodi, entiteti i sve ostalo što postoji unutar BiH i obeležavaju ga kao takozvani dan državnosti - rekao je Tadić Srni.

On smatra da je 1. mart, u primarnom smislu, simbol nastojanja političkih opcija, koje su bile za razbijanje Jugoslavije, da bez srpskog naroda odluče o sudbini Srba na ovim prostorima.

- To se, kao što znamo, završilo tragično po sve narode u BiH i nakon toga smo seli za sto i napravili Dejtonski sporazum koji je potpuna suprotnost 1. martu. Onaj ko želi da poštuje Dejtonski mirovni sporazum, ko zagovara mir i stabilnost u BiH taj ne može da proslavlja 1. mart - istakao je Tadić.

On je naveo da je iza nas nekoliko događaja koji dodatno otvaraju pitanja šta se desilo tog 1. marta 1992. godine na srpskoj svadbi u Sarajevu i ko je uticao na Ramiza Delalića Ćelu, koji se i sam deklarisao kao lice koje je povuklo obarač, da to učini.

- Ćelina smrt, kao i okolnosti pod kojima je on ubijen kasnije, otvaraju prostor za postavljanje mnogih pitanja: ko je za koga radio, ko je na silu htio da gurne narode u BiH u sukob i da li se sve to moglo sprečiti - upitao je Tadić.

Prema njegovoj ocjeni, sa današnje distance potpuno je jasno da je odbijanje Lisabonskog sporazuma zapravo bila politička deklaracija kojom je izvršen poziv za oružani sukob.

- Ono što je srpski narod postigao, zajedno sa svima koji žive u Republici Srpskoj, jeste da se odbranio i da je već ranije stvorenu Republiku Srpsku, kako se ona danas i zove, institucionalno definisao i verifikovao Dejtonski mirovni sporazum, i sve to danas posmatramo kao niz istorijskih događaja - konstatovao je Tadić.

On je izrazio sumnju da će zauvek ostati pitanje da li je neko, i ako jeste, naložio ubici srpskog svata da to uradi kako bi isprovocirao sukob širih razmera.

U BiH je 1. marta 1992. godine održan referendum o nezavisnosti BiH na kojem je 62,7 odsto muslimanskih i hrvatskih birača glasalo za njenu nezavisnost i izlazak iz tadašnje SFRJ.

U Federaciji BiH 1. mart se obeležava kao "dan nezavisnosti", dok Srbi u BiH ovaj datum doživljavaju kao dan kada je donesena nelegitimna odluka muslimanskog i hrvatskog naroda protiv srpskih interesa.

Na taj dan 1992. godine ispred Stare pravoslavne crkve na Baščaršiji, u centru Sarajeva, ubijen je srpski svat Nikola Gardović (otac mladoženje Milana i svekar neveste Dijane Tambur, a ranjen pravoslavni sveštenik Radenko Mirović) i spaljena srpska zastava, što je nagovestilo građanski rat u bivšoj BiH.

Protiv ubice srpskog svata, Rasima Delalića Ćele, tek početkom 2006. godine Kantonalno tužilaštvo u Sarajevu pokrenulo je sudski proces, koji nikada nije okončan, jer je ubijen 2008. godine u Sarajevu. Osim Delalića, svedoci su kao napadače prepoznali i Suada Šabanovića iz Zvornika i Muhameda Švrakića iz Sarajeva. Četvrti napadač je Taib Torlaković, koji je nakon rata ubijen u mafijaškom obračunu u Sarajevu.

"1. mart je bio uvod u ratna dešavanja u BiH"

- Za Republiku Srpsku apsolutno je neprihvatljivo obeležavanje 1. marta kao "dana nezavisnosti BiH" jer je taj datum uvod u ratna dešavanja na ovim prostorima, ističu srpski poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srpske.

Potpredsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić rekao je Srni da Bošnjaci po ponašanju i načinu razmišljanja nisu daleko od 1992. godine i početka ratnih sukoba, te da insistiraju na nečemu što je podelilo BiH.

Stevandić podseća da je 1. marta 1992. godine ubijen srpski svat u Sarajevu Nikola Gardović, nakon čega su počeli krvavi sukobi u BiH.

- Insistiranjem na obeležavanju 1. marta je znak da za sada u BiH nije moguć bilo kakav kompromis - rekao je Stevandić, napomenuvši da bi na nivou BiH trebalo usaglasiti zakon o praznicima.

Poslanik SNSD-a u Narodnoj skupštini Republike Srpske Radovan Vuković smatra da je ubistvo Gardovića u Sarajevu okidač za početak rata u BiH.

- Svi u BiH smo platili ogromnu cenu nakon 1. marta 1992. godine. Srbi nikada neće priznati taj datum kao "dan nezavisnosti BiH" - rekao je Vuković Srni.

Poslanik SDS-a u Narodnoj skupštini Republike Srpske Miladin Stanić kaže za Srnu da Bonjšaci, obilježavanjem 1. marta, provociraju srpski narod u BiH.

- Ovaj datum je uvod u ratni sukob u BiH i zbog toga ga Srbi nikada neće obiežavati - kategoričan je Stanić.

Šef Kluba poslanika PDP-a u Skupštini Srpske Miroslav Brčkalo rekao je Srni da se 1. mart, kao "dan nezavisnosti BiH", nikada neće obilježavati u Republici Srpskoj.

- Da živimo u uređenoj državi taj datum niko i nikada ne bi obeležavao, a Bošnjaci pokazuju da su po načinu razmišljanja još uvek u prošlim vremenima. Srbe 1. mart asocira na krvoproliće i ratne sukobe, a Bošnjake na nezavisnost BiH - kaže Brčkalo.

Šef Kluba poslanika NDP-a u Narodnoj skupštini Krsto Jandrić podsjeća da na nivou BiH nije usvojen zakon o praznicima i naglašava da Bošnjaci zloupotrebljavaju institucije BiH za obeležavanje datuma kao što je 1. mart.

- Republika Srpska ne može prihvatiti obeležavanje 1. marta kao "dana nezavisnosti". Sa Bošnjacima se sigurno nikda nećemo saglasiti da ovaj datum bude zajednički praznik - rekao je Jandrić Srni.

U BiH je 1. marta 1992. godine održan referendum o nezavisnosti BiH na kojem je 62,7 odsto muslimanskih i hrvatskih birača glasalo za njenu nezavisnost i izlazak iz tadašnje SFRJ.

Istog dana 1992. godine ispred Stare pravoslavne crkve na Baščaršiji, u centru Sarajeva, ubijen je i srpski svat Nikola Gardović te spaljena srpska zastava, što je nagovijestilo građanski rat u bivšoj BiH.

U Federaciji BiH se taj datum obeležava kao "dan nezavisnosti", dok Srbi u BiH ovaj datum doživljavaju kao dan kada je donesena nelegitimna odluka muslimanskog i hrvatskog naroda protiv srpskih interesa.

"Proslava 1. marta je dolivanje ulja na vatru"

Vojnopolitički analitičar Gostimir Popović ocijenio je da proslavljanje i glorifikovanje 1. marta u Sarajevu predstavlja dodatno dolivanje ulja na vatru i stvaranje nestabilnosti, ne samo između Republike Srpske i Federacije BiH, nego i u celom regionu.

- Kada se analitički pristupi događaju od 1. marta 1992. godine, onda se može reći da to nije bio ni realan, ni korektan referendum, već nešto što je uz podršku organizacije sa druge strane Atlantskog okeana dalo vetar u krila onima koji su razbijali tadašnji sistem - rekao je Popović Srni.

On je naglasio da svako obeležavanje i pominjanje tog datuma, u najmanju ruku, nije korektno.

- Ako se uporedi odnos koji Sarajevo ima prema 1. martu i 9. januaru - Danu Republike Srpske, zaokružuje se slika o tome da se u Sarajevu vodi vrlo nekorektna i dugoročno destabilišuća aktivnost prema Srpskoj - rekao je Popović.

Nastavak na Blic...