Izvor: B92, 07.Nov.2008, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU traži veću ulogu u BiH
Sarajevo -- Zvaničnici EU predlažu zatvaranje Kancelarije visokog međunarodnog predstavnika za BiH u 2009, kao i da njegova uloga bude prebačena na EU, objavio je Rojters.
Uoči sastanka ministara spoljnih poslova Evropske unije u Briselu narednog ponedeljka, visoki predstavnik Unije za spoljnu politiku Havijer Solana i komesar za proširenje Oli Ren distribuirali su nacrt predloga o okončanju međunarodne kancelarije za Bosnu i Hercegovinu posle 13 godina postojanja.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />"Status kvo je neodrživ i ostaće verovatno na snazi sve dok i ukoliko međunarodna zajednica ne bude spremna da izmeni parametre svog prisustva, kao i svoj pristup", navedeno je u dokumentu od 31. oktobra u koji je britanska novinska agencija imala uvid.
"Uloga međunarodne zajednice ostaje ključna pošto ne postoje domaće snage koje deluju sposobno da reše status kvo i utiču na rukovodstvo zemlje da ostavi po strani svoje aktuelne sporove i zameni ih konsenzusom oko reformi vezanih za EU", navodi se u dokumentu.
Zvaničnici iz Brisela su ocenili da je "jače angažovanje EU danas značajnije nego ikada ranije".
"EU treba da razmotri svoju ulogu u tranziciji od procesa koji je predvodila kancelarija visokog međunarodnog predstavnika ka pojačanom angažmanu Unije", navodi se u dokumentu EU.
Prema Rojtersu, jedan neimenovani strani diplomata u Sarajevu rekao je da se razmatra mogućnost da specijalnom predstavniku EU bude dat deo ovlašćenja visokog predstavnika, ali samo u specijalnim prilikama.
"Ukoliko bi, na primer, došlo do raspada zemlje, neko će imati ovlašćenja i mandat da to zaustavi", rekao je taj diplomata.
Rojters navodi da je drugo pitanje o kojem se raspravlja u međunarodnoj zajednici sudbina mirovnih snaga koje su preostale u BiH.
Sada se u BiH nalazi oko 2.500 vojnika Eufor, nasuprot 60.000 pripadnika NATO-a raspoređenih po okončanju rata u bivšoj jugoslovenskoj republici od 1992. do 1995.
Prema Rojtersu, Francuska, sadašnji predsedavajući EU, zagovara okončanje Eufora, ali bi druge zemlje želele da misija ostane do zatvaranja OHR-a ili čak i posle toga kako pomogla očuvanju stabilnosti u BiH.
Siljadžić traži pomoć sveta
Haris Silajdžić (FoNet)
Bosna ne može sama da prevaziđe etničke podele koje su izazvale rat 1990-ih i zato joj je potrebna pomoć sveta, rekao je Haris Silajdžić.
U intervjuu agenciji Rojters Silajdžić, muslimanski član u predsedništvu Bosne i Hercegovine, odbacio je stav zvaničnika Evropske unije koji žele da bosanski lideri sami reše svoje podele.
"Ima ljudi u Bosni koji hoće da zadrže ono što su tamo uradili (Slobodan) Milošević i njegovi razbojnici, uključujući genocid", rekao je Silajdžić Rojtersu.
On je rekao da je odgovor međunarodne zajednice na taj pokušaj "iznenađujući".
Siljadžić je govorio uoči sastanka ministara spoljnih poslova Evropske unije u ponedeljak na kome treba da se odlučuje o ukidanju mesta Visokog predstavnika u BiH iduće godine koje bi trebalo da preuzme predstavnik Evropske unije sa manjim ovlašćenjima.
Mnoge zapadne diplomate, kako naglašava Rojters, kažu da je rivalitet između Silajdžića i premijera Republike Srpske Milorada Dodika pogoršao političku situaciju u toj balkanskoj zemlji 13 godina posle kraja rata.
Siljadžić je pozvao međunarodnu zajednicu da se opredeli i da "kaže ko šta ovde radi i šta mi treba da uradimo".
"Neki od njih stvarno pokušavaju da izjednače obe strane i kažu da se premijer Dodik i ja dosta svađamo, i to nazivaju svađom, što je eufemizam za otvoreni secesionistički i nacionalistički govor koji imamo sa te strane", rekao je Silajdžić.
Silajdžić je rekao da su Muslimani prihvatili odluke koje su donete mirovnim sporazumom u Dejtonu 1995. godine "naravno pod pretnjom oružjem" i da Dodik deluje kao čuvar projekta vođe bosanskih Srba iz ratnih vremena Radovana Karadžića.
"Nekad mi je muka da slušam sve koji govore o svetloj budućnosti, a ta svetla budućost ispred nas je Miloševićev projekt. On je mrtav a taj projekat je još živ", rekao je Silajdžić.
Silajdžić, kako kaže Rojters, želi da krene iz mrtve tačke u Bosni sa novim ustavom koji bi podržao jaku centralnu vladu koja isključuje podele po etničkoj osnovi, dok Dodik podržava jaku regionalnu vlast Republike Srpske.
"Budućnost zavisi od toga šta ćemo sada uraditi sa ustavom. Ili će Bosna biti podeljena, zatvorena sa tri geta, ili će biti normalna, demokratska, multikulturalna, pluralistička", rekao je on britanskoj agenciji.
Predstavnici EU zabrinuti zbog političke klime u BIH
Izvor: Radio Slobodna Evropa, 06.Nov.2008, 11:37
U zajedničkom pismu koje su uputili bh. vlastima francuski ministar vanjskih poslova Bernar Kušner, specijalni predstavnik za vanjsku politiku i sigurnost EU Havijer Solana i evropski komesar za proširenje Oli Ren, navode da su ve ..
EU potvrđuje da će Solana i Ren predstaviti dokument o situaciji u BiH
Izvor: Southeast European Times, 06.Nov.2008
06/11/2008..BRISEL, Belgija -- Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana i komesar za proširenje Oli Ren pripremili su dokument usmeren na podršku stabilizaciji u BiH i predstaviće ga na sastanku ministara inostranih poslova EU sledeće nedelje u Briselu, izjavila je Solanina...
