Izvor: Politika, 25.Avg.2014, 09:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uzmeš li tuđu reč, sebe si potuđio
Gotovo dva veka traje prikupljanje građe za Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika koji sadrži oko 500.000 reči iz književnog jezika i narodnih govora. Sa izlaskom 19. toma obrađena je otprilike polovina od ukupnog materijala
Veliki posao započet je pre dva veka i urađeno je tek pola onoga što bi trebalo. Pomisliće neko da je možda previše vremena prošlo, da nešto tu ne valja, da je tako „bilo sa još nekim na sva zvona najavljivanim poduhvatima” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ali ne može brže – rečnik je to. Jedan od najvažnijih i najobimnijih dugoročnih projekata srpske nauke i kulture – Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika u izdanju Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Objavljivanje je počelo 1959. godine, a kada bude završen biće u njemu više od 30 knjiga velikog formata.
– Sada je u štampi 19. tom i u njemu je završena obrada leksike na slovo „O” i započeta obrada reči koja počinju slovom „P”. Prva reč u tomu je „ocat” a poslednja „petoglasnik”. Građa za njih je zaista sakupljana gotovo dva veka, sadrži oko 500.000 reči iz književnog jezika i narodnih govora. Smatramo da smo izradom 19. toma obradili otprilike polovinu ukupnog broja reči, dakle oko 250.000 – objašnjava dr Stana Ristić, naučni savetnik u SANU i rukovodilac projekta izrade Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika.
Navala anglicizama
Rečnik o kome govorimo, pored popisa (gotovo) svih reči i tumačenja njihovih značenja u srpskom jeziku, donosi i primere njihove upotrebe. Stručno – zovu ga tezaurusni. Sve reči su obrađene gramatički, po savremenom pravopisu, etimološki i leksikografski su definisane, potkrepljene primerima iz književnosti, ali i nauke, publicistike...
U tom rečniku, kao na najsigurnijem mestu sakupljeno je i sigurno otrgnuto od zaborava preobilje reči sa svim svojim uočenim značenjima, bez kojih bi slika o kulturi, ali i sveukupnom biću naše nacije bila okrnjena, smatra akademik Milosav Tešić.
„Šta je rečnik ako ne biografija jezika, šta je biografija ako ne čitav život jezika, a šta je život jednog jezika nego životopis čitavog jednog naroda i njegove kulture?” – zapitao je svojevremeno pesnik Matija Bećković.
– Prikupljanje reči za građu Rečnika SANU počelo je krajem 19. veka na osnovu veoma detaljnih uputstava za prikupljanje reči iz narodnih govora i iz pisanih izvora svih funkcionalnih stilova književnog jezika – pojašnjava naša sagovornica. – Uputstva su sačinjena u ondašnjem Leksikografskom odeljenju Srpske kraljevske akademije, koje je formirano na inicijativu akademika Stojana Novakovića. On je postavio osnove kako za prostornu, vremensku i tematsku obuhvatnost građe tako i za način izrade velikog Srpskog rečnika. Na osnovu objavljenog poziva akademije reči iz narodnih govora sa čitavog štokavskog područja sakupljali su najpismeniji ljudi ondašnjeg vremena (učitelji, lekari, sveštenici i dr.), a među njima su bili i čuveni pisci i pesnici, kao što su Jovan Jovanović Zmaj, Simo Matavulj i druga znamenita imena srpske kulture. Iz pisanih izvora književnog jezika građu su sakupljali akademici, profesori...
Od šezdesetih godina 20. veka reči iz narodnih govora sakupljali su dijalektolozi, jezički stručnjaci visokog ranga. Prikupljanje reči iz književnog jezika i narodnih govora trajalo je sve do devedesetih godina prošlog veka, do raspada srpskohrvatske jezičke zajednice, a od tada do danas građa se dopunjava iz novih dijalekatskih, terminoloških i drugih specijalnih rečnika, iz rečnika stranih reči i iz enciklopedija, a dopunjavaju je i sami leksikografi na osnovu sopstvene stručne i jezičke kompetencije – dodaje dr Stana Ristić.
Rečnik je po svome karakteru namenjen širokoj kulturnoj, ali je takođe dragoceno delo za našu naučnu javnost. Akademik Bećković nam je naveo lični primer:
– U Rečniku srpskog jezika sam pročitao da je sent isto što i rodno mesto, bio sam vrlo polaskan što se činilo da je grad u kojem sam rođen, Senta, rodno mesto svih ljudi – podvlači čuveni Senćanin.
U prirodi jezika je da se menja, osavremenjava, leksički bogati, pogotovo u ovom našem užurbanom vremenu. Neke reči ulaze u jezik, neke zastarevaju i prestaju da se upotrebljavaju, neke ponovo oživljavaju. Ne bismo ni mi danas poput Vuka rekli da „kolače gradimo od brašna i vode”. Zato Bećković i za rečnik kaže da je živ. Kao što se život obnavlja, tako se i rečnik obogaćuje, upotpunjuje. U matičnoj knjizi jezika izdata je krštenica svake reči, njeno poreklo, ime oca, majke...; ni jedna jedina reč nije rođena bez razloga – smatra pesnik.
Činjenica je da se u razgovoru čuje sve više tuđica. Pitamo dr Ristić iz kojih jezika je srpski preuzeo najviše reči.
– U ranijim periodima srpskog jezika, pored grecizama i latinizama, korišćena je brojna leksika iz turskog jezika ili turcizmi, a u kasnijem periodu vidljiv je uticaj zapadnoevropskih jezika: francuskog, nemačkog, a u najnovije vreme engleskog, tako da danas u srpskom jeziku, kao i u mnogim drugim jezicima, imamo poplavu anglicizama – kaže naučni savetnik u SANU.
Ipak, da se zna Vuk Stefanović Karadžić je Srpskim rečnikom i gramatikom iz 1818. udario temelje novom tipu književnog jezika.
Dostupan preko interneta
Jeste pisanje rečnika nešto što će potrajati ali za sporost nisu imali razumevanja ni predstavnici nekih prethodnih generacija. Pripremni rad na izradi jednog velikog rečnika srpskog jezika kao temelja srpske kulture je otpočeo 1847. godine, mnogo kasnije 21. maja 1940. godine u listu „Politika” objavljen je članak „Jedan greh Srpske kraljevske akademije”, u kome književnik Milorad Panić Surep izražava ogorčenje neizlaženjem rečnika SANU: „Od 1930. godine, pa sve do danas, u Akademijinim godišnjacima ne vidimo više nikakvu nadu, niti nalazimo ma kakva obećanja da će se pedesetogodišnji rad na Srpskom rečniku uobličiti u toliko iščekivanu knjigu. Nalazimo samo saopštenja da se još radi (iako je 1922. godine taj rad imao da se objavi); neprestano se govori o prikupljanju reči, pribiranju, ubacivanju, uazbučivanju... O štampanju se mudro ćuti”.
Prošlo je 55 godina od štampanja prvog toma velikog opisnog rečnika, koji je iz štampe izašao 1959. godine, nazire li se rok objavljivanja poslednjeg toma? U svetu se na ovakvim višetomnim rečnicima radi od sedamdeset do sto godina.
– Nemamo tačan proračun kada će biti izrađen poslednji tom Rečnika SANU, ali s obzirom na dosadašnju dinamiku (izrada jednog toma za tri godine) to neće biti uskoro. Naročito ako se zadrži dosadašnji način rada i ostane pri sadašnjem broju saradnika i odnosu naučnih i leksikografskih zvanja (37 stalno zaposlenih i tri spoljna saradnika; od toga samo sedam stalno zaposlenih redaktora, saradnika u najvišem leksikografskom zvanju koji izrađuju – dorađuju i odgovaraju za konačnu verziju leksikografskog teksta), – napominje dr Stana Ristić.
Ipak, kompjuteri su ušli u naš život, ne piše se perom i mastilom kao nekada... Digitalna obrada takozvanih rečničkih resursa je mnogo brža.
– U prethodnim godinama podmlađeni tim saradnika pod mojim rukovodstvom izradio je preliminarni plan digitalizacije jezičkih resursa Rečnika SANU. Ovaj plan obuhvata: prevođenje u elektronsku formu kartoteke sa oko 6.000.000 kartica i sa arhivom zbirki reči iz narodnih govora; digitalizaciju biblioteke štampanih izvora sa oko 15.000 jedinica (književnih, stručnih dela i periodike); digitalizaciju 19 objavljenih tomova Rečnika SANU – dodaje dr Ristić.
Planirano je da se u ovaj projekat uključi i korpus savremenog srpskog govornog i pisanog jezika najnovijeg perioda. Naš preliminarni plan je prihvaćen od nadležnih tela, institucija i lingvističke javnosti, a pored digitalizacije podrazumeva i modernizaciju obrade leksičkog materijala prema najsavremenijim leksikografskim dostignućima. Pored standardne rečničke obrade, ovo podrazumeva i veću usmerenost prema korisnicima (npr. prilagođavanje novim tehnologijama plasiranjem rečnika na razne vrste mobilnih uređaja). U planu je i izrada sajta preko koga bi leksikografi direktno komunicirali sa korisnicima i prema mogućnostima izlazili u susret njihovim potrebama.
Možda, ipak, neće proteći još dva veka da posao bude završen.
----------------------------------------------------------------------------------------------
Cena, kadrovi i njihove plate
Izradu kapitalnog dela srpske kulture finansira se preko Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije kao jedan od dugoročnih projekata Instituta za srpski jezik SANU.
– Kad se govori o tome koliko košta izrada rečnika, trebalo bi prvo postaviti pitanje koliko se u našoj državi izdvaja za nauku. Tako veliki posao svakako košta i to nije sporno; mi znamo da radimo u Srbiji sa ovakvim ekonomskim mogućnostima. Ali, ako kažemo da u institutu doktor nauka u najvišem naučnom zvanju naučni savetnik, koje se stiče deset-petnaest godina posle doktorata, dolazi ili ne dolazi na osnovu postignutih rezultata u nauci, prima zaradu u visini dve prosečne plate u Srbiji ili nešto više od jedne i po prosečne plate u Beogradu, onda je svakome jasno jesu li skupi naučni radnici u najznačajnijoj nacionalnoj instituciji kad se govori o nauci o srpskom jeziku. Istina, saradnici angažovani na izradi ovog rečnika imaju i određeni dodatak na platu. Ali moram da naglasim da oni ne rade samo rečnik, već se bave i naučnim radom. Uz to, i saradnici na ovome projektu, kao i na drugim projektima u institutu, istovremeno se školuju, pripremaju doktorate. U toku izrade ove devetnaeste knjige doktorat je odbranilo šest saradnika na projektu – naglašava direktor Instituta za srpski jezik SANU, profesor dr Sreto Tanasić.
– Poslednjih desetak godina država je imala razumevanje za primanje mladih saradnika u institut. Najviše smo ih primili upravo na projekat izrade Rečnika SANU. Institut danas ima zadatak da izgrađuje i naučni kadar. Devedesetih godina institut je kadrovski stagnirao, pretila je opasnost da se sasvim zapusti – podseća dr Tanasić. – Sa desetak doktora nauka, kako je bilo do pre petnaest godina, nije se moglo očekivati da on obavlja one zadatke koje treba da obavlja ova nacionalna institucija. Svake godine nekoliko mladih saradnika odbrani doktorsku disertaciju, a na doktorskim studijama imamo dvadesetak saradnika. U ovoj godini ćemo imati dvadeset pet doktora nauka i nastavićemo dalje da izgrađujemo kadrove da bismo mogli obavljati zadatke koji stoje pred nama.
Profesor dr Sreto Tanasić smatra da resorno ministarstvo, takođe, mora redovno i potpuno da finansira izdavačku delatnost instituta koja služi da se rezultati rada učine dostupnim naučnoj domaćoj i slavističkoj javnosti, što u poslednje vreme nije činjeno; prošle godine nisu finansirani vodeći časopisi nacionalnog značaja.
----------------------------------------------------------------------------------------------
Srpski, hrvatski...
Kako je rečnik dobio sadašnje ime? Dr Sreto Tanasić podseća:
– O imenu jezika i rečnika više puta sam govorio, ali u vezi s time treba se podsetiti da je od početka dvadesetog veka, naročito u dvema Jugoslavijama, sve išlo u pravcu srpsko-hrvatskog jezičkog jedinstva, to je bilo i u politici srpske vladajuće elite u novostvorenoj državi Južnih Slovena – to je bilo viđenje i mnogih srpskih intelektualaca, to je obnovljeno i nakon stvaranja druge Jugoslavije pod komunistima; tada srpska inteligencija, desetkovana u ratu i revoluciji, nije imala snage ni hrabrosti da se ne saglasi sa ponovnim oživljavanjem te ideje. Srpsko-hrvatsko jezičko jedinstvo ne treba shvatati kao da su dva jezika, hrvatski i srpski, na neki način spojena, već tako da su Hrvati počeli i pre stvaranja Jugoslavije da se služe srpskim književnim jezikom (koji je stvorio Vuk S. Karadžić) dodavši mu uz srpsko i hrvatsko ime. Zbog tih činjenica Srbi nisu imali nikakvu potrebu da dodaju hrvatsko ime uz ime svog srpskog jezika. Za nas je bio i ostao srpski jezik, te je i Rečnik – rečnik srpskog jezika. Međutim, to je sad osvrt unazad i naknadna pamet, gde vidimo pogrešku iz zablude, ali ta pamet ne može služiti da sad udaramo po tadašnjim našim filolozima i intelektualcima, pre svega trebalo bi da nam bude nauk za budućnost – da se ne odričemo svojih temelja zarad neizvesnih dobitaka, nauk da svoju jezičku politiku vodimo, kao deo nacionalne politike, u svome interesu. Za nas je bio i ostao srpski jezik, pa je i Rečnik – rečnik srpskog jezika.
----------------------------------------------------------------------------------------------
Nemanjino zaveštanje
„Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju. Reč se može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod izgubi li jezik, zemlju, dušu?
Ne uzimajte tuđu reč u svoja usta. Uzmeš li tuđu reč, znaj da je nisi osvojio, nego si sebe potuđio. Bolje ti je izgubiti najveći i najtvrđi grad svoje zemlje, nego najmanju i najneznačajniju reč svoga jezika.
Zemlje i države se ne osvajaju samo mačevima, nego i jezicima. Znaj da te je neprijatelj onoliko osvojio i pokorio koliko ti je reči potro i svojih poturio. Narod koji izgubi svoje reči prestaje biti narod…” iz knjige „Zaveštanje Stefana Nemanje”, pisca Mileta Medića.
----------------------------------------------------------------------------------------------
I ime menja
Polovinom 19. veka zvao se Srpski prostrani rečnik da bi se razlikovao od Vukovog Rječnika. U poslednjim decenijama 19. veka, kada Društvo srpske slovesnosti prerasta u Akademiju nauka, njegov naziv se menja u Akademijski srpski rečnik, a malo potom i u Rečnik književnog jezika srpskoga. Početkom 20. veka on nosi naziv Akademijski rečnik narodnoga i književnoga jezika i Srpski rečnik književnoga i narodnoga jezika (1913), a pod uticajem novih strujanja u srpskoj lingvistici i Rečnik književnog jezika srpskoga i Rečnik narodnog književnog jezika srpskohrvatskog (1915–1938). Polovinom 20. veka akademijin rečnik se naziva Rečnik srpskoga književnog i narodnog jezika (1944), a 1953. taj naziv biva promenjen u Rečnik srpskohrvatskog književnog jezika. Tek u svom prvom tomu, 1959. godine, Rečnik SANU dobija naslov koji nosi i danas: Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika.
----------------------------------------------------------------------------------------------
Od Bačke do Jadrana
Veliki rečnik SANU, takozvani tezaurus, opisni je rečnik koji daje ukupnu leksiku srpskog jezika u rasponu od Dositeja i Vuka do savremenog doba i s veoma širokog geografskog prostora, od Negotina i Pirota do Like i Knina i od severa Bačke do Jadranskog mora.
Slavica Berić
objavljeno: 25.08.2014.
.jpg)
