Izvor: Glas javnosti, 11.Jul.2009, 08:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednja korparka
Skoro da nema predmeta koji zlatne ruke Miroslave Lazović (46) iz Kikinde ne mogu da ispletu od savitljivog vrbovog pruća, jer je ona jedina žena na severu Banata koja se još bavi korparstvom. Pomalo zaboravljeni zanat nekada se prenosio s koleno na koleno, ali niko od Miroslavinih predaka nikada nije pleo korpe.
Prestonica korparstva
Pre jednog veka, u bačkom selu Martonoš gotovo da nije postojala kuća čiji se ukućani nisu bavili pletenjem korpi, pijačnih cegera, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << ukrasa ili stolova i stolica od vrbovine, koja je rasla kraj Tise. Prva korparska zadruga je u ovom selu na severu Bačke osnovana daleke 1904. godine. Zlatne godine za vredne martonoške korpare trajale su od 1950. do 1970. godine, kada su njihove rukotvorine stizale do kupaca širom Evrope, ali i Amerike i Egipta. U jednom trenutku, korparske zadruge upošljavale su više stotina korpara. Iako zadruga više nema, ovaj stari zanat nije potpuno izumro, jer se nekoliko porodica još bavi korparstvom.
Uvek bolje i lepse od otrovne plastike.Ub rzo ce to biti zlatan zanat.Zasto , uverice se svi.
