Izvor: Politika, 22.Jan.2012, 23:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Obrnuta stvarnost karnevalska

Prvi karnevali su organizovani u Vojvodini sredinom 19. veka a danas se održavaju širom zemlje kao manifestacije za privlačenje turista

Prve asocijacije na pominjanje reči karneval su plaže u dalekim i toplim predelima, maske, obnažene igračice...

Da karnevali, ipak, nisu samo obeležje delova planete koji imaju blagodet da im hlad prave palmine grane dokaz su duboki koreni ovih svečanosti na evropskom tlu.

Na prostore Balkana zimsko-prolećni, kolektivni, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << društveni spektakli u cilju proslavljanja života i dočekivanja proleća i buđenja prirode, kako kaže dr Vesna Marjanović, načelnica Odeljenja za proučavanje narodne kulture Etnografskog muzeja, stigli su tek sredinom 19. veka iz germanskih i romanskih kultura.

– U pravoslavnoj tradiciji karneval ima delimični ekvivalent u mesopustima, mesnicama, u Beloj nedelji, poslednjem danu pred uskršnji post. Ipak, sve do kraja 20. veka ponašanje zajednica u Beloj nedelji zadržalo je osobenosti koje nisu podudarne sadržaju karnevala kakvi su karakteristični za, na primer, Nemačku, Francusku, Belgiju, Italiju – kaže Vesna Marjanović.

Svetkovine kod nas, za razliku od onih u Evropi, nisu mogle da steknu istorijsku utemeljenost iz pojednostavljeno dva razloga: čestih i velikih migracija stanovništva i neblagonaklonog stava Srpske pravoslavne crkve.

Zajedničko našim Belim pokladama, maskarama, maškarama, mačkarama, fašandama i karnevalima je to što manifestuju težnju da svaki oblik ljudskog delovanja ima početnu klicu.

– Karnevalima se slavi odnosno obeležava početak nove godine, novog doba, novog vegetativnog ciklusa – kaže naša sagovornica dodajući da je u germanskim i romanskim kulturama vrhunac u poslednja tri dana pred Pepeljavu sredu, a na frankofonom području u utorak. Sigurnije je tvrditi da su karnevali ušli u Srbiju kao proizvod savremene, masovne kulture – smatra ona.

U našoj tradiciji povorke nisu bile strogo ustrojene kao u Evropi. Naše maske su daleko oskudnije: lica su se garavila ugarcima, oblačile su se pidžame, dronjava garderoba, obavezna je bila zamena muškaraca u kostime žena. Praktično, maske su se pravile od onog što se nađe.

Ipak, u današnjem obliku, kakve poznajemo, stigle su u Srbiju, najpre u Vojvodinu. Tu se preuzeo obrazac vesele atmosfere od predstavnika naroda germanskog područja.

Prva beleška o karnevalu u Beloj Crkvi je iz 1852. I Pančevci su krajem 19. veka počeli da organizuju karneval, nekako istovremeno kad i u Vrnjačkoj Banji.

Naša sagovornica ističe da nije, ipak, opravdano da se kermesi, balovi i maskenbali uvrste u preteče karnevala ali da se mogu smatrati začetkom ludičkog spektakla – što je karneval u svojoj suštini. 

Vesna Marjanović, koja je i doktorirala na ovu temu, objašnjava da su karnevali obrnute slike stvarnosti. Masovna specifična igra u kojoj učestvuje čitava zajednica. Bez obzira na pol, starost, status u društvu – onaj u Veneciji imao je i zadržao socijalni momenat pa se u karnevalskim danima omogućava jednakost i onima iz najnižih slojeva. Na primer dopuštano im je da ulaze u balske dvorane.

S druge starne, karneval u Kelnu, u Nemačkoj, nosi jak politički momenat, dok je svetkovina u Benšu, u Belgiji, zadržala tradicionalnost sakralnog doba. 

----------------------------------------------

I naši gradovi u evropskij asocijaciji

Federacija evropskih karnevalskih gradova nastala je 1980. u Holandiji. Sedište je u Hagu a prvo su se ujedinili Patras iz Grčke i Amsterdam. Onda je „porodica” počela da se širi: članovi su gradovi iz Belgije, Luksemburga, sa Malte, iz Velike Britanije... Iz Srbije do sada su zadovoljili standarde koje Federacija propisuje: Bela Crkva, Vrnjačka Banja, Pančevo, Šabac, Vršac, Leskovac, Požarevac, Beograd.

----------------------------------------------

– Prvi karneval u Veneciji održan je još u 13. veku, tačnije 1268, ali neki smatraju da datira još iz petog veka.

– U nemačkom gradu Kelnu, od 18. veka tradicionalna svetkovina „fastnacht” postaje deo borbe protiv društvenog poretka: karnevalom se groteskom i parodijom građanska klasa buni protiv aktuelnih prilika.

– U belgijskom gradiću Benšu karneval je zadržao dobro institucionalizovani red u neredu. Nastao je u drugoj polovini 15. veka i održava se na pokladni utorak a učestvuju isključivo muškarci.

– U Španiji i Italiji, Francuskoj tokom 19. veka dolazi do ulepšavanja pa se karnevali pretvaraju u živopisne događaje. Pojedini esnafi: obućari, pekari, stolari određuju posebna načela ponašanja, prave posebne maske što doprinosi razvoju takmičarskog karaktera.

A. Cvetićanin

objavljeno: 23.01.2012.

Nastavak na Politika...