Izvor: Story, 23.Nov.2014, 22:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bundeva mala tajna dugovečnosti
Većina onih koji se razumeju u kuvanje i zdravu ishranu, znajući šta znači voditi računa o kvalitetu namirnica koje unosimo u organizam, nazvali bi bundevu čistim zlatom
Foto: Shutterstock, Profimedia
Bundeva ili tikva spada u jednogodišnje biljke. Stablo joj je uglasto i prekriveno oštrim dlakama, a može biti veoma dugačko, čak do deset metara, dok su listovi veliki, a cvetovi krupni i najčešće žuti. Plod je u obliku lopte, a osim u žutoj nijansi, može >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << se pojaviti i u beloj i narandžastoj boji. Ova biljka potiče sa prostora Južne Amerike gde je vekovima bila glavna namirnica u ishrani indijanskih starosedelaca, dok je danas naturalizovana i rasprostranjena na svim svetskim meridijanima.
Gaji se po vrtovima i njivama, a često se može videti i kao međuusev u kukuruzu. Bilo da je kuvana, pečena, spremljena kao pire, u čorbi, piti ili u rižotu, uvek očarava finoćom ukusa i boja. Voćni sokovi koje konzumiramo neretko se spravljaju baš na bazi bundeve. Ukus jeseni nezamisliv je bez mirisa koji se širi iz rerne dok se peku parčići ukusni poput torte, a opuštanje u društvu uz pečene i usoljene semenke prava je zanimacija.
ŠTA SVE NE ZNAMO
Energetska vrednost bundeve iznosi oko 111 kJ, odnosno 26 kcal na 100 grama. Deluje umirujuće i reguliše probavu zbog sadržaja celuloze i pektina. Sadrži širok spektar dragocenih sastojaka, a pored manje količine belančevina, ugljenih hidrata i masti tu je i čitav spektar vitamina: karoten, provitamin A, vitamin C, E, K i vitamini grupe B, folne kiseline, niacin... Bogata je i mineralima: kalijumom, fosforom, kalcijumom i gvožđem. U poslednje vreme beta-karoten, kojim bundeva obiluje, dobio je značajan publicitet u naučnoj literaturi zbog svog zaštitnog delovanja i mogućnosti sprečavanja stvaranja slobodnih radikala koji direktno oštećuju DNK strukture.
SAZNANJA KOJA ŽIVOT ZNAČE
U tradicionalnom lečenju plod bundeve se preporučuje kao diuretik, a takođe i obolelima od reume, gihta, zapaljenja bubrega i mokraćne bešike. Predstavlja dijetalnu namernicu za gojazne i dijabetičare, a prija i onima sa oboljenjima želuca i tankih creva. Koristi se kod upale jajnika i tada je treba konzumirati u velikim količinama. Delotvorna je za ublažavanje bolova od proširenih vena kako kao namirnica, tako i sveže narendana kao obloga.
Recept:
Potaž od bundeve
Za 8 osoba, vreme pripreme: 90 minuta, cena: oko 700 dinara
SASTOJCI:
20 g pinjola 500 g bundeve 15 badema ½ kore od mandarine½ praziluka (samo beli deo) manja glavica crvenog luka velika šargarepa 3 čena belog luka veliki krompir 1 kocka za supu (bistra, ili pileća) grančica svežeg ruzmarina muskatni orahčili kari korijander mleveni šareni biber veza svežeg peršuna so vegeta 100 g pavlake malo svežeg bosiljka dvopek
PRIPREMA:
Na teflonu propržiti pinjole dok ne porumene i skloniti sa vatre. U tiganju na malo maslinovog ulja izdinstati praziluk, crni luk, šargarepu i paštrnjak i mešati dok ne puste sokove. Za to vreme odstraniti koru sa bundeve i iseći je na kockice. Isto ponoviti i sa krompirom.
Na šporet staviti 3 dl vode u nju ubaciti badem i pustiti da prokuva. Posle deset minuta dodati sitno seckanu polovinu kore mandarine, litar vode, kocku za supu i grančicu ruzmarina. U tu čorbu staviti na kockice isečeno povrće i prethodno izdinstanu smesu. Nakon 30 minuta sve začiniti po ukusu (čili, kari, korijander, mleveni šareni biber, so, vegeta) i dodati pavlaku. Ostaviti na vatri još 10 minuta. Gotovu čorbu blendirati i u nju staviti sitno iseckani peršun i muskatni oraščić. Servirati u tanjiru uz kafenu kašiku pavlake, malo svežeg bosiljka, kockice dvopeka i pržene pinjole.
Glumica voli da svojoj ćerki priređuje razna iznenađenja, a nedavno je ispričala kako se ona najviše raduje prazniku Noć veštica. Tada od bundeva prave razne oblike, skupljaju slatkiše, ali i uživaju u druženju. Ona tokom jeseni insistira da njena naslednica konzumiraju bundevu jer je odličan izvor vitamina.
Piše: Ksenija Konić
.jpg)
