Izvor: Story, 01.Avg.2015, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bora Đorđević: Ponovo se ženim na jesen
Legendarni roker, i pored emotivnih i zdravstvenih problema kojih je u proteklih godinu i po dana imao napretek, ponovo se zaljubio, ali zbog sujeverja i obećanja svojoj budućoj nevesti, s kojom bi trebalo da se venča na jesen, zasad krije njeno ime
Bora Đorđević, foto: Vladimir Šporčić, Dragan Kadić, Story press
Ispred velike, zastakljene teretane u Sportskom centru Banjica, na betonskom parkingu, bilo je sigurno pedeset Celzijusa kad se iza ugla pojavio >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << Bora Đorđević (62). Oprezni, upadljivo lagani hod, bukvalno nogu pred nogu, otkriva čoveka koji je u svom životu previše vremena proveo na ortopediji – u njegovom zdravstvenom kartonu postoji barem deset različitih fraktura. Ali po vedrini i osmehu reklo bi se da emotivne frakture, kojih je legendarni roker imao čak i više nego fizičkih lomova, ipak nisu ostavile tolike posledice.
Borina prva supruga Dragana, s kojom je podizao dvoje dece, Tamaru i Borisa, preminula je nakon razvoda od posledica mešanja lekova i pića 2007 godine. Nedugo potom zaljubio se, a potom i uplovio u brak sa Aleksandrom, upola mlađom zubarkom iz Amerike, poreklom iz Gornjeg Milanovca. Taj brak potrajao je nešto više od četiri godine, do aprila 2014, a nakon njega Đorđević se ponovo zaljubio u izvesnu Dubravku iz Slovenije, s kojom se, prema nekim izvorima, razišao ovog februara.
Osim po ljubavnim, Bora Đorđević pamtiće prošlu godinu i po zdravstvenim peripetijama koje uključuju diskus-herniju, lečenje od alkoholizma, dvomesečnu upalu pluća i lekarsku zabranu pušenja. Zato nije malo iznenađenje videti ga u teretani koju posećuje dvaput dnevno. I to nasmejan.
Story: Vi se baš ne štedite, ni profesionalno ni privatno?
- Dvaput sam se ženio i razvodio, i oženiću se i treći put. Ljudima kažem da me o budućem braku ništa ne pitaju do jeseni. Neću da ureknem, a i obećao sam joj da neću da pričam o tome, tako da će to do tada ostati tajna. Dakle, nekih vesti o mom privatnom životu biće tamo u septembru-oktobru.
Story: Da li ste se, posle bračnog brodoloma i novog zaljubljivanja, više okrenuli ljubavnim pesmama ili i dalje forsirate bunt?
- Pošto smo mi jedan mlad i perspektivan bend, pa samim tim radoznali da probamo nešto novo, hoćemo da snimimo novi, dvadeseti po redu album. Verujem da će se na njemu, i pored toga što su me godine raznežile, naći i neke od onih društveno angažovanih pesama.
Story: Pa nije da se vaše ljubavne pesme ne slušaju...
- Kad napravim album ljubavnih pesama, ljudi pitaju gde su ove angažovane, a kad snimim album angažovanih, pitaju gde su ljubavne. Šta da radim, pišem onako kako mi padne.
Story: Da li će se onda na novom albumu naći i pesma o razvodu?
- Zašto da ne. Imam jednu pesmu za koju može da se kaže da je o razvodu: O moja princezo, zvezdo uzvišena, svaka ti je molba bila uslišena. O ljubavi moja davno izgubljena, svaka ti je želja bila ispunjena. Da ciljevi tvoji budu postignuti, morao sam bezbroj puta poginuti. Plemenita, kad si na tron postavljena, moja je malenkost bila ostavljena. Od ljubavi silne bio sam opijen, tražio sam malo i bio odbijen.
Story: Mislite li da su danas razvodi toliko česti da će se veliki broj slušalaca pronaći u toj pesmi?
- Nismo mi po tim statistikama baš tako visoko u svetu. Nešto sam čitao, Maldivi su prva zemlja po broju razvoda. Romantični raj na zemlji. Valjda se stalno razvode da bi se što češće venčavali.
Story: Da li i kod vas najteži trenuci u životu postaju najbolje pesme?
- To je bila teorija jednog bivšeg menadžera s kojim sam radio, da sam bolji kad sam nesrećan. Nek on bude nesrećan! Istina, niko neće da sluša srećne pesme, dosadne su im, a u tužnim se mnogo više ljudi pronađe. Uostalom, ne znam, meni je trenutno baš lepo u životu.
Story: Prija vam teretana?
- Moram da vodim računa o kilaži, to je sasvim logično. Uspeo sam da skinem sa 117 na 95 kilograma. To je bilo dobro, međutim, onda sam se razboleo. Prvo diskus-hernija, pa zapaljenje pluća zbog kog sam maltene dva meseca bio u bolnici kad je trebalo najviše da radim i onda sam se vratio na 104 kilograma, pa sam opet svukao na 93. E, sad sam opet na nekih 95, ali vežbam. Sklon sam gojenju, ali ne treba ni preterivati s mršavljenjem. Neću moći dobro da pevam ako previše smršam. Zašto su operski pevači debeli? To je normalno. I san je potreban. Sad sam legao u četiri, a potrebno je najmanje osam sati da bi se glas obnovio.
Story: A forma vam je potrebna i zbog toga što birate sve mlađe žene?
- Nećemo o tome.
Story: Ili one stalno imaju isto godina, a vi ste sve stariji?
- I meni se čini da malo starim.
Story: Ipak delujete vedrije nego pre par meseci?
- Normalno, živnuo sam malo kad sam konačno izašao iz bolnice. Svirke me raduju, a i privatno sam sređeniji.
Story: Šta su vam godine odnele, a šta donele?
- Odnele su mi mladost i svežinu a donele iskustvo. I potpisujem ono: Eh, da sam mlađi, a da imam ovo znanje...
Story: Ali ne odustajete, i dalje ste na sceni, ponovo se ženite...?
- Normalno. Ono što odvaja Riblju čorbu od svih drugih bendova upravo je to što posle 37 godina postojanja i dalje posedujemo isti entuzijazam i želju i volju da naučimo i kažemo nešto novo. I uvek se radujemo dobroj svirci. Juče smo u Bjeljini bili presrećni što je, po policijskim procenama, dvadeset hiljada ljudi došlo da nas sluša, što je bio pravi rokenrol koncert. Poseban specijalni efekat bio je kad sam video kako su neki momci u publici visoko podigli svog prijatelja invalida zajedno s kolicima da može lepo da nas vidi. Neverovatan osećaj.
Story: Kako posle toliko godina radite s takvom energijom?
- To je zato što volim ono što radim.
Story: A zaljubljujete se zato što volite da volite?
- Ne nego samo volim.
Story: Riblja čorba već je i zvanično deo istorije?
- Pa, ako smo ušli u enciklopediju Britanika, mislim da možda i jesmo na neki način značajni.
Story: To je potvrdila i vaša nedavna turneja po najvećim gradovima Australije?
- Posle 37 godina na sceni rasprodali smo koncert u Melburnu. Sold out. A cena karte na crno iznosila je 200 dolara. To je već ozbiljna stvar. Ipak, najlepše priznanje je ono što se desilo u Klubu 100 u Londonu, na Oxford streetu. To je kultno mesto gde su svirali Stonsi, Bitlsi, Kleš, Metalika, ne zna se ko sve nije od ovih koji čine istoriju rokenrola. I zakažu naši prijatelji iz Londona svirku, a ovi iz kluba, pošto tu ne može svako da svira, zatraže podatke da vide koji je sad to bend. Dobiju brdo naših albuma i slože se da sviramo tamo. Međutim, nisu očekivali baš neki odziv. Tu je kapacitet mali, ali publika je razmažena, neće svašta da sluša. Uglavnom, karte su rasprodate iako im se cena na crno kretala do osamdeset funti. Gost nam je bio Džon Mekoj i jedan dečko, gitarista, koji se zove Emir Hot. Naš čovek koji je 2005. bio najperspektivniji mladi gitarista u Velikoj Britaniji. On je svirao s nama Zadnji voz za Čačak, uz Džindžera. Tu ima ta vožnja na gitari. Jedan rok kritičar to je proglasio najboljim koncertom u Londonu koji je održala grupa sa neengleskog govornog područja. Menadžer kluba rekao je da je tu bilo bendova koji su dolazili sa dva ili pet hitova, bilo je i onih sa ozbiljnijim opusom, ali da nije doživeo da jedan bend vozi svoj repertoar od početka do kraja. Još je mene tada mučilo kamenje u žučnoj kesi, pa nisam bio u životnoj formi.
Story: Nastupali ste vi u raznim medicinskim stanjima...
- Nemam problema s tim. Nastupao sam i kad sam lomio rebra.
Story: I mrtvi bolesni dolazili ste na snimanje Pinkovih zvezda, što su vam mnogi zakleti rokeri zamerili. Ne toliko zbog bolesti koliko zbog mladih pevača koji su mahom okrenuti narodnjacima.
- Klinci imaju pogrešne polaze, u fazonu: učim da sviram gitaru i prvo razmišljam koliko ću zarađivati kad naučim. I u bilo koju drugu školu kad pođu, umesto da nešto nauče, razmišljaju koliko će love uzimati kad to završe. I, normalno, loši motivi daju takve rezultate. Ima tu i sad par buntovnika, tu je Marčelo, kao i SARS, u jednoj drugoj formi, ali vrlo je malo takvih. Kod nas je očigledna kriza autora. Uglavnom su svi interpretatori. Lepo je videti da ima toliko talentovanih mladih ljudi, ali lično bih voleo da je neko otpevao svoju pesmu. To bi me prijatno iznenadilo. Dobro je ispalo to žiriranje. Prvo su mi zamerili, kao Pink je narodnjačka televizija, šta ću ja tamo, u tom žiriju, ali posle se pokazalo da je dobro. Na toj televiziji pobedio je klasičan džezer, kakav je Ivan Kurtić. Drugi je bio roker i tek treći bio je jedan izuzetan narodnjak. Mislim da smo dobro uradili svoj posao.
Story: Ispada da ste najuticajniji u žiriju jer su pobedili vaši?
- Ne, pobedila je pravda. U krajnjoj liniji, narod je tako dao svoje glasove.
Story: Ostali članovi žirija kažu da vam se toliko dopalo da ste hteli da ponesete fotelju kući?
- To je bilo na kraju, kad niko od žirija nije bio u fotelji, pošto su završili žiriranje, svi su taj poslednji deo, glasanje gledalaca, pratili preko ekrana. Meni je nešto bilo glupo da uradim tako jer, ako smo ih pratili deset meseci iz tih fotelja, gledali ih, zašto da odatle ne pogledamo i sam kraj. I zato sam seo u fotelju, da ohrabrim te mlade ljude. Pa su rekli da ću je odneti kući.
Story: Iako se vreme potpuno promenilo u odnosu na ono kad ste bili mladi buntovnik, čini se da i dalje ne odustajete od borbe da promenite svet?
- Uvek se treba boriti za nešto ili protiv nečega pa makar ta borba bila i uzaludna. Ako ne možeš muzikom, tekstovima i pesmama da promeniš svet, a ne možeš, možeš barem da nateraš ljude da malo razmišljaju, a ja to smatram velikim uspehom.
Story: Kad kažete da ste sredili život, u čemu se to ogleda osim u redovnim odlascima u teretanu?
- Ne pijem više uopšte, ni kap, a ostavio sam i pušenje, što mi mnogo teže pada. Piće mi ne predstavlja nikakav problem. Morao sam da prestanem kad već ne znam da pijem.
Story: Dobro, ali popili ste više nego što su mnogi preplivali?
- Tačno. Popio sam Dunav, Savu, tri Morave i taman sam Drinu načeo kad me je sustiglo, ali alkohol mi uopšte ne nedostaje. A s druge strane, sanjam da pušim. Cigarete su mi problem, a moram da ih ostavim zbog astme.
Story: Vi ste baš inspirativni lekarima?
- Čuka mi je dobra, noge i kukovi su katastrofa, jedva hodam. Pa ovu nogu lomio sam dva puta, ovu jednom, ovu ruku tri puta, rebra, prste uopšte ne brojim. Kod mene je vest kad ne slomim ništa. Ali, kad se zagrejem, dobro je.
Story: Kako vam se drže vršnjaci iz benda?
- Iznenađujuće dobro. Miša, ja ne znam kako, ali uopšte ne stari. Zovemo ga Dorijan Grej. Vicko nema nijednu sedu. Džindžer kao Džindžer, uvek je bio isti, stari ali se ne menja. A on nema nikakav porok, niti ga je imao. E, Nidžu, najmlađeg iz ekipe, sad smo oženili i čekamo da postane otac, tako da će bend dobiti unuče.
Story: A vi ste svoje već dobili?
- Da, porodila se moja ćerka Tamara, dobila je sina Petra koji sad ima šest meseci. Žao mi je što nemam više vremena da čuvam unuče, to bih baš voleo.
Razgovarao: Igor Karanov
.jpg)
