Izvor: Politika, 17.Apr.2014, 15:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dve decenije s parlamentarcima
Formiranje 10. parlamentarnog saziva od uvođenja višestranačja u Srbiji pratila je, pored ostalih izveštača, i novinarka Politike Mirjana Čekerevac, svedok svih dosadašnjih konstitutivnih sednica, kao i parlamentarnog života zemlje u protekle dve decenije, a za Tanjug je otkrila i po neki, javnosti manje poznat, detalj iz dosadašnjeg skupštinskog života.
BEOGRAD – Kao što je i jučerašnje konstituisanje Narodne skupštine na Trgu Nikole Pašića proteklo svečano >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << - intoniranjem himne Bože pravde i u prisustvu Garde Vojske Srbije - i neke prethodne su imale svečarski ton, ali se, kaže Čekerevac, ipak izdvaja prva sednica od uvođenja višetranačja, 11. januara 1991. godine.
„U svakom sazivu konstituisanje je bilo mala svečanost, s tim što su prvi višestranački saziv svi doživljavali mnogo ozbiljnije i svečanije, a svaki sledeći je bio malo manje svečan, odnosno pridavalo mu se manje značaja, ali su uvek svi gledali da budu svečano odeveni, i kada bi neka prigodna zakuska, na primer, izostala”, priseća se ona prvih „koraka” „višepartijske Skupštine”.
Pored tog saziva, s početka 1990-ih, Čekerevac izdvaja i prvi saziv 2000. godine, posle petooktobarskih promena.
„Tu nije bilo ništa svečano, to je bila neprijatna sednica, pobednik je imao 176 mandata i trudio se da ih pokaže, što je doprinelo”, uverena je, „generalno lošoj atmosferi koja je trajala tokom čitavog tog saziva”.
Osvrnuvši se na atmosferu koja je vladala u najvišem zakonodavnom telu tokom više od 20 godina, koliko skoro svakodnevno izveštava iz nje, Čekerevac ukazuje da je tokom tog perioda bilo napretka u odnosima opozicije i vlasti i skoro je uverena da se više u parlamentu neće ponavljati scene koja su nekada bile i glavna vest iz skupštine - gađanje cipelom ili polivanje vodom.
„Bojim se da danas nećemo imati kvalitetnu raspravu, ali završena je ta priča sa cipelama, polivanjem vodom... Toga sasvim sigurno više neće biti, s obzirom na to ko je sve ušao u parlament i pošto svi žele civilizovanu saradnju i raspravu, ponekad kritiku, što je u parlamentu sasvim normalno, pa i neku tešku reč verovatno ćemo čuti, ali sigurno više nećemo videti ni cipele, ni vodu… svi generalno žele da nekako nađu neku zajednički jezik, koliko je to moguće”, utisak je Čekerevac.
Mira, kako je sve kolege zovu u skupštini, kaže da je danas atmosfera bolja, ali i da ona zavisi od stranke koja je na vlasti, a ne od opozicije.
Kada je već spomenula opoziciju, usledilo je pitanje kakva je atmosrefa vladala u skupštini kada su, na primer, radikali bili opozicija.
„Radikali su se najgore ponašali u postpetooktobarskom sazivu, ali moramo priznati da je tome donekle doprineo i sam predsednik parlamenta, koji je u jednom momentu isključio celu poslaničku grupu sa zasedanja, pa i one koji nisu bili prisutni u sali. Sada očekujem da stranka, koja je dobila 158 mandata i čiji lider tvrdi da nam je potreban dogovor i koji poziva sve na razgovor, vodi računa o atmosferi u parlamentu”, naglasila je ona i podsetila da je šef naprednjaka Aleksandar Vučić, o kojem i govori, rekao da će „negovati opoziciju kao malo vode na dlanu”.
Tema o kojoj je Mira pozvana da govori jesu i uslovi izveštavanja akreditovanih novinara.
Prema njenim rečima, u jednom periodu su bili dobri, pa onda nisu, i to opet sve zavisi od onoga ko vlada.
„Pre 2000. godine, na primer, tretirali su nas vrlo dobro, izlazili su nam u susret da nam obezbede uslove rada, a onda, kad su se naljutili na nas, jer se nismo vladali baš onako kako su oni očekivali - postavljene su rešetke na vratima”, rekla je Čekerevac i ispričala i jedan manje poznat događaj:
„U skupštini (u Ulici kralja Milana) bio je bife, gde je mogla da se popije kafa. To se dešava u post-petooktobarskom sazivu, kada je predsednik bio Dragan Maršićanin (DS S). Tražio je da se zatvore vrata tog hodnika gde se nalazio bife, jer nije želeo da mu smetaju 'tamo neki novinari' dok pije kafu, a pri tom je za to bio optužen Čedomir Jovanović”, priča Mira.
Novinari, naravno, nisu bili lenji, nego su pitali Jovanovića, tada šefa poslaničke grupe DOS, zašto je to uradio, on je izveštače „gledao belo”, pa je Maršićanin „priznao” da je on krivac. Epilog je bio – otvorena vrata.
„Posle smo imali predsednike, kao što je bio Predrag Marković, koji je želeo kao i kasnije Oliver Dulić da izađe u susret novinarima, posle njega Slavica (Đukić Dejanović) se time nije bavila, ali se bavio (Veljko) Odalović kao sekretar skupštine. Gledali su da nam obezbede uslove, da imamo papir za štampanje, da možemo da postavimo pitanje, a Nebojša Stefanović je u tom pogledu otišao korak napred i bio još osetljiviji. Ili smo mi bili osetljiviji”, rekla je Mira.
Osetljivost prema novinarima Stefanović je pokazao kada je opomenuo poslanika svoje stranke koji je ugasio medijskim ekipama svetlo u skupštinskom holu, gde poslanici daju izjave, a uz objašenje da je štedeo struju.
Usledilo je izvinjenje i taj problem je rešen, dodala je ona.
„Nekako se čini da se novinari malo više uvažavaju iz godine u godinu, mada to još nije na zadovoljavajućem nivou”, zaključila je Čekerevac.
Tanjug
objavljeno: 17.04.2014
Pogledaj vesti o: Vojska Srbije
.jpg)
