Izvor: Blic, 27.Nov.2015, 08:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SRCE ZA DECU Miljana: Mi smo deca bez detinjstva
Majka je umrla, a otac se teško razboleo. Ne znam šta će biti s nama, kaže Miljana Toskić (12), koja sa bratom Željkom (11) brine o petočlanom domaćinstvu.
Miljana i Željko su letos ostali bez majke. Žive sa ocem, bakom i stricem u planinskom selu Koznica kod Aleksandrovca.
Jedini stalni prihod je bakina penzija od 7.300 dinara. Zbog bolesti njihovih ukućana: oca Zorana (58), koji je u proteklih mesec dana dva puta bio na operacionom stolu, bake Lenke >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << (86), koja se zbog preloma kuka i desnog kolena teško kreće i pomoću štaka, i strica Bože, koji je težak srčani bolesnik, Miljana i Željko brinu o kompletnom domaćinstvu.
- Nakon mamine smrti, sestra i ja smo preuzeli brigu o porodici. Sve što želimo je da ne ostanemo gladni i da nam tata, baka i stric ozdrave. Stalno razmišljamo šta će biti s nama ako tata ne ozdravi - kaže Željko.
Ovom dečaku su svakodnevne brige i problemi oduzeli detinjstvo i pre vremena ga učinili ozbiljnijim i zrelijim od svojih vršnjaka.
- Svakog dana ustajemo u pet ujutru. Dok ja cepam drva i naložim naš i bakin šporet, Miljana hrani stoku, a potom sprema doručak za sve nas. Oko sedam sati krećemo pešice u školu, koja je oko šest kilometara udaljena od kuće. Po povratku iz škole, ponovo moramo da nahranimo kravu, pa tek onda Miljana počinje sa pripremom ručka. Tako je svaki dan, osim subote i nedelje, kada ne idemo u školu pa ustajemo oko sedam sati - dodaje Željko.
Otkad im je u junu ove godine umrla majka, a nakon toga se teško razboleli njihovi ukućani, Željko i Miljana žive u neizvesnosti.
Uključite se u akciju
“Srce za decu”!
Omogućimo Miljani i Željku bolje uslove za život. Ako želite da pomognete, možete poslati SMS na broj 2552 ili uplatiti sredstva tekući račun Blic fondacije: 2750010221949709 90 - rsd, Societe Generale Srbija, Beograd.
Za više informacija o tome kako da donirate pogledajte OVDE.
Život provode u memljivoj sobi od petnaest kvadrata nedovršene očeve kuće. Tu, pored obolelog oca, spavaju, jedu, uče...
- U našoj kući sve ponestaje: zejtin, šećer, brašno, krompir i mnogo toga drugog. Svakog dana strahujemo da ne ostanemo gladni. Već nekoliko meseci nismo kupili sok ili pojeli čokoladu, jer nemamo novca. Za vreme velikog odmora, krijemo se iza zgrade škole da ne gledamo vršnjake dok užinaju. Sve se nekako okrenulo protiv nas. Mi nemamo detinjstvo, ne znamo za dečju radost, za dečju igru - plačući priča Miljana.
Željko i Miljana svaki dan se iz škole vrate izgladneli i iscrpljeni.
Prepešače po 12 kilometara, odslušaju nastavu, nekoliko časova, a da pritom ništa ne pojedu.
Još bolnije je čuti da su ovi mališani zbog siromaštva često odbačeni u društvu.
- Neće svi u školi da se druže sa mnom. Vide da sam siromašna i da nosim staru obuću i odeću - žali se Miljana.
Uprkos teškom životu, ovo dvoje mališana nisu izgubili veru u bolje sutra.
- Iako nam je mnogo teško što smo ostali bez majke i što se zbog toga tata razboleo, nismo se predali, verujemo da će doći bolji dani. Nadamo se i da ćemo jednog dana moći da kupimo bicikle kako bismo njima išli u školu. Sada svaki dan izgubimo po tri sata u pešačenju do škole i nazad - kažu Željko i Miljana.
Pogledaj vesti o: Penzija
.jpg)
