Izvor: RadioCity.rs, 24.Okt.2016, 00:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Priča o holokaustu vodi do priče o razbijanju stereotipa i predrasuda
Centropa, organizacija svetskih razmera, okuplja ljude sa svih kontinenata, a ono što je tipično za njenu misiju je da čuva sećanja na žrtve holokausta. Ova organizacija ima ogromnu bazu podataka o stradanjima, a mnoge činjenice su dobijene kroz ispovesti žrtava.
„To su svedočenja ljudi koji su preživeli holokaust, svedočenja njihovih bližnjih, tekstovi, ali i audio i video zapisi, kratki filmovi koji se mogu koristiti i u obrazovne svrhe. Razlog našeg odlaska tamo je da >> Pročitaj celu vest na sajtu RadioCity.rs << naučimo više o tome koji je najefikasniji, najbolji način podučavanja budućih generacija o onome što se dogodilo“, započinje priču o korisnom i lepom desetodnevnom putovanju, Jasmina Gejo.
Od konkretnog do univerzalnog
Ako krenemo od one stare izreke da je istorija učiteljica života, i da se ne bi desilo da preko nekih teških i osetljivih tema i događaja koji su se odigrali u prošlosti pređemo olako, bitno je da na najbolji mogući način tu poruku koju želimo prenesemo učenicima. Upravo na Centropinoj letnjoj školi mogu se steći iskustva kako to činiti, odnosno kako raditi sa decom. Tu se mogu i razmeniti iskustva sa kolegama iz celog sveta, što je dodatni kvalitet škole, saglasne su Valentina Andrejić Ristić i Jasmina Gejo.
„Ono što je trend i zahtev broj jedan u savremenom poučavanju istorije jeste da to ne budu brojke, događaji, mesta , neki sled događaja koji se plasira deci, već da se postigne da se deca aktivno uključe, da dožive, da upoznaju lične priče, sudbine ljudi koji su prošli takav pakao u svom životu, da se primenjuje princip različitih viđenja jednog istog istorijskog događaja. Preporučuje se korišćenje digitalnih tehnologija u svrhu podučavanja“, objašnjava Jasmina Gejo.
Značaj ovakvih škola nije samo osposobljavanje nastavnika da rade sa učenicima baveći se temom holokausta sa ciljem da se ne zaboravi, već je značajno i to što su to priče koje govore i o opšteljudskim vrednostima.
„To su teme o kojima možemo govoriti i na nekim drugim časovima, a ne samo na časovima istorije. O tome možemo razgovarati i na drugim nivoima, a ne samo iz perspektive činjenica i istorijskog događaja koji se ne sme zaboraviti. Postoji, recimo, film o tome kako je jedan katolički Nemac spasio Jevreje stradanja. Ovo je već priča koja prevazilazi istorijski aspekt i govori i o moralnoj, ljudskoj strani, a o tom momentu može se pričati na času. Ja kao srbista mogu ovakve filmove da koristim u nastavi onda kada je cilj ukazati na vrednosti koje govore o kvalitetima ličnosti“, nadovezuje se na priču Valentina Andrejić Ristić.
Razbijanje stereotipa i predrasuda
Teme o kojima se takođe može govoriti na časovima drugih predmeta, a ne samo istorije su i stereotipi i predrasude i njihovo razbijanje.
’’Škola u kojoj radim, Prva niška gimnazija ’’Stevan Sremac’’, već se povezala sa školom iz Južne Karoline, i prošle školske godine smo upravo radili na jednom takvom projektu. Profesor koji je u Americi zadužen za rad sa decom na tom projektu je psiholog, a kod nas smo radile koleginica koja je istoričar i ja kao srbista. Upravo je razbijanje stereotipa i prihvatanje različitosti bila tema kojom smo se bavili. Projekat je trajao šest meseci i mogu reći da smo na kraju niza aktivnosti uspeli da suštinski povežemo decu sa dva kontinenta’’, objašnjava Valentina Andrejić Ristić.
Uvek postoji priča od koje se polazi, ljudska priča, konkretne ličnosti i njihove sudbine, a onda se tema razvija. Tokom radionica na letnjoj školi, jedna takva priča bila je o izbeglicama u Siriji.
„Nažalost, stradanja se dešavaju i danas svuda u svetu. Mnogo ljudi odlazi iz Sirije, ljudi su etiketirani samo zato što su pripadnici određene nacije, rođeni kao pripadnici jedne religije, a ne druge. Zato mi i krećemo od jedne konkretne priče, a dolazimo do univerzalnih poruka. I to je smisao onoga čime smo se bavili tokom Centropine letnje škole – da učimo o istorijskim događajima i koristimo ta znanja kako bismo sprečili loše događaje sada i u budućnosti “, kaže Valentina.
Projektna nastava i maksimalno uključivanje učenika u proces učenja
Letnja škola odvjala se u Berlinu, Pragu i Beču. Kvalitet u radu tokom 10 dana škole bio je i u tome što su učestvovali ljudi različitih profesija i nastavnici različitih predmeta iz celog sveta. Osim profesora i nastavnika istorije, bilo je i nastavnika građanskog vaspitanja, stranih jezika, umetnosti, bilo je pedagoga i psihologa, dakle ljudi koji se bave društvenim naukama i koji rade sa decom, a mogu da ih uče pravim vrednostima. Osim svega ovoga polaznici škole, a među njima i Jasmina Gejo i Valentina Andrejić Ristić, mogle su u toj razmeni iskustava da saznaju i čuju mnoge iznenađujuće podatke o radu sa učenicima u raznim delovima sveta, od načina organizacije nastave, fizičkih uslova u kojima deca uče do kadra i kompetencija nastavnika.
„U nekim zemljama radi se u odeljenjima u kojima je veliki broj dece – od 35 do čak 90-oro dece. Na moje zaprepašćenje, kako je moguće raditi u takvim uslovima, rečeno mi je da je to moguće samo na jedan način, a to je projektna nastava. Sa decom se radi tako da su maksimalno angažovana, da ona vode proces učenja, da nadgledaju, da evaluiraju i sam proces i ishode učenja, da postavljaju pitanja, ispričala je za City radio Jasmina Gejo.
Snimanje filma u svrhu poučavanja
Ovaj susret omogućio je i razmenu iskustava kada je reč o metodama koje se primenjuju u nastavi.
„Postoji jedna metoda koja može da se primeni u nastavi bez obzira na to koja je tema učenja, bez obzira na predmet, na oblast. To je snimanje filma u svrhu poučavanja. To mogu raditi učenici uz pomoć dostupne tehnologije, kao što su mobilni telefoni koji imaju pristup internetu, a sada je više od 60 posto učenika koji imaju takve telefone. Znanje iz oblasti informacionih tehnologija je nešto u čemu deca prednjače. Oni su tzv. „digitalni urođenici“, dobro se snalaze i uživaju u tome“, kaže Jasmina Gejo.
Cilj je da se kod dece razviju razne veštine, kao što su prikupljanje podataka o nekoj temi, događaju, selektovanje informacija, povezivanje, izdvajanje bitnog od manje bitnog, izdvajanje emocionalno obojenih elemenata. Kroz taj deo pripreme i istraživačkog rada za snimanje kratkog filma koji traje samo nekoliko minuta, u stvari se najviše nauči.
„Longing for Belonging“ ili „Čeznem da pripadam“
Pored radionica i predavanja eminentnih stručnjaka, političara, novinara i drugih, tokom Centropine letnje akademije, polaznici su i sami bili veoma aktivni učesnici, a jedan od zadataka bio je upravo da snime film na određenu temu. Tako su Jasmina Gejo i Valentina Andrejić Ristić sa kolegama iz Los Anđelesa, Njujorka i Kavale osmislile i snimile film „Longing for Belonging“, koji je bio jedan od najboljih. Film može da se koristi u radu sa decom različitog uzrasta – jedan nivo filma biće zanimljiv osnovcima, drugi srednjoškolcima.
„Imali smo ograničeno vreme, trebalo je smisliti dobru priču, prikupiti materijale, snimati kadrove, fotografije, izmontirati i prezentovati film. Naš film nosi određenu simboliku. Akter priče je dečija igračka meda koji odlazi na putovanje po svetu tražeći odgovore na životna suštinska pitanja. Obilazeći neka mesta po svetu on pokušava da shvati šta je to zapravo život, različitost, uklapanje u sredinu, kako biti deo društva, a ne izgubiti svoju individualnost i različitost. To smo povezali sa pričom o etiketiranju i bavili se pitanjima kako prevazići predrasude. Naš meda u filmu se baš sa time susreće, zato što je rođen u svetu ljudi koji ga ne gledaju kao ravnopravnog člana zajednice“, rekla nam je Valentina Andrejić Ristić.
Nakon korisne letnje škole sa aktivnostima se nastavlja. Uslediće povezivanje sa nekom školom iz inostranstva, a u toku su pregovori sa jednom školom iz Soluna.
Njeni đaci trebalo bi da sa učenicima Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“ urade zajednički projekat. Verovatno će kao produkt proisteći neki novi film kroz koji će se učiti.
I na kraju postoji još nešto jako važno, a to je buđenje motivacije kod dece. Ako smo svi rođeni sa motivacijom, treba raditi na tome da se ona ne ugasi, već probudi i razvije.
„Mene je motivisala upravo ta mogućnost buđenja motivacije kod dece za učenje. Način na koji se to radi je mnogo važan. Opšti stav je da pada motivacija kod dece i potrebno je menjati nešto u načinu rada. Zato sve ovo što smo donele sa Centropine letnje akademije, izaziva u meni radost, jer slutim da je snimanje filma u svrhu poučavanja, jedan od dobrih načina za dodatnu motivaciju“, zaključuje Jasmina Gejo.
Njen stav deli i profesorica Valentina Andrejić Ristić koju je sam proces snimanja filma inspirisao na nove projekte, i uskoro možemo očekivati neki novi film snimljen za potrebe nastave. Ona je uverena da će energiju, znanje o snimanju filma kao i radost stvaranja preneti svojim učenicima, da će taj rad biti u svrhu podsticanja motivacije. On će razviti osećaj lepog i korisnog i biti izraz kreativnosti učenika na časovima srpskog jezika u Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac“ i doprineti podizanju kvaliteta nastave.
.jpg)
