Izvor: Politika, 01.Avg.2015, 21:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Živan pravi pank u Opatiji
Tri srpska filma na međunarodnom filmskom festivalu dokumentarnog muzičkog filma
Specijalno za Politiku
Opatija–Poslednjih pet godina u Starigradu (Zadar, Hrvatska), svakog leta, početkom avgusta održavan je jedinstven festival dokumentarnog muzičkog filma. Jedinstven i po tome što je održavan u kanjonima Male i Velike Paklenice, pod zvezdama. Za pet godina utemeljio se i u svetu dokumentarnog filma postao poznat pod nazivom Starigrad Paklenica film festival >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ili SPFF.
Namerio sam ovoga leta svakako da odem i pogledam filmove u tom bajkovitom, čudesnom krajoliku. Ali, javljeno je da se od ovog leta Festival neće održavati u Starigradu. Preselio se u Opatiju i, iz razumljivih razloga, promenio ime. Sada je –Solo positivo film festival. Tako je skraćenica ostala ista. Trajaće od 1. do 6. avgusta.
Umesto u Starigrad, dođoh u Opatiju koju, Admir Ćulumarević, osnivač i direktor SPFF-a, ne bez razloga, vidi kao hrvatski Kan skorije budućnosti.
Admir Ćulumarević mašinski inženjer, koji se inženjerstvom nikada nije bavio (držao je školu stranih jezika, bio dugogodišnji voditelj i urednik spoljnopolitičkog tok šoua Diplomat klub na zagrebačkom OTV-u, voditelj posebnih projekata u Jadran filmu), kaže za Politiku da je ova manifestacija – jednostavno prerasla Starigrad. Pre neku godinu javljeno je da bi na festival mogao doći Sting. Namah je organizatore uhvatila panika.
Među viđenijim gostima koji su poslednjih godina prošli kroz Starigrad, bili su i američki reditelj Rodžer Ros Vilijams, rediteljke Ema Vesterman i Irena Škorić, brojni muzičari među kojima i makedonski gitarista Vlatko Stefanovski, američki džezer Met Ritvo, hrvatski kantautor Arsen Dedić, pa Zoran Predin, Darko Rundek...
Filmovi će se u Opatiji prikazivati na više prostora, a glavna je letnja pozornica sa 2.700 mesta. Prikazivaće se i u dva bioskopa takođe uz more, a delovi programa zbivaće se i u vili Anđelina i paviljonu Šporer.
Pored pozornice i gledališta, odvojen ogradom još jedan je takav prostor, ali manji. U dnu je zgradica iz koje se može posluživati piće i hrana. E, tu će u okviru festivalskih dana već od podne nastupati muzičari, gosti festivala koji će, sa ostalim umetnicima, na tom mestu sami praviti jela. U skladu sa globalizacijom to se naziva – Film & food.
Festival u zvaničnoj selekciji ima po deset dugometražnih i kratkih filmova, kao i filmove van konkurencije i filmove ovogodišnjeg gosta festivala Bosne i Hercegovine.
Srbija se predstavlja sa tri filma koji su u takmičarskom i jednim u programu van konkurencije.
Dokumentarni film Ognjena Glavonića, Živan pravi pank festival, koji je beogradska publika videla, dobio je nagradu za najbolji film u selekciji muzičkih dokumentaraca na nedavno završenom Brisel film festivalu, u Belgiji. U ovom filmu, da podsetim, kamera je četiri dana sa Živanom Pujićem, „pesnikom, đilkošem...“, za vreme organizovanja muzičkog festivala Tomaševcu u pohode (TUP), koji Živan godinama pravi u rodnom selu u Banatu, iako nema ni para, pa ni dovoljno posetilaca.
Talentovani Glavonić, saznajem od Admira, upravo završava igrani film od kojeg se, kaže, s pravom mnogo očekuje.
Drugi srpski film, Slike duše, režirao je Milan Nikodijević, plodan autor, inače vanredni profesor na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu. To je film o velikom svetskom umetniku Edinu Karamazovu koji je muzičku karijeru počeo kao klasični gitarista, a potom je počeo da svira lautu, koju je studirao kod Smita Hopkinsa na muzičkoj akademiji u Bazelu. Sa njim se Nikodijević sreo na drugom SPFF-u u Starigradu i kao rezultat tog susreta nastao je ovaj poetičan film pun osećanja koji s pravom nosi taj naslov.
Srpski rok mjuzikl „Lav Hanters” prikazuje priču o avanturama lidera istoimenog benda Milana Mumina,u Njujorku. Ovaj Novosađanin je taksista koji se trudi da snimi prvi američki album, iako se već dokazao kao muzičar u Srbiji. Film je autorski debi braće Branislava i Nemanje Bale, rodom iz Novog Sada, koji žive i rade u Njujorku. Braća Bale su otišli na školovanje u Ameriku kao stipendisti i obojica završili postdiplomske studije iz filma na čuvenom Kolumbija univerzitetu.
U programu van konkurencije biće prikazan film Dinka Tucakovića o beogradskoj grupi The Rubber Soul Project (RSP). To je priča o pravim balkanskim Bitlsima. Grupa je snimila izmaštan album Bitlsa, tako što su pisali muziku i reči za pesme za koje su znali samo naslove. Prvi album izašao im je 1996, a drugi, The Rubber Soul Projest 2, u martu ove godine.
Festival je otvorio prošlogodišnji dobitnik Oskara, film „ Lady in Number Six: Music Saved My Life“. Došli su i oskarovci – reditelj Malkolm Klark i producent Frederik Bohbot. To je priča o ženi koja živi u Londonu, ima 109 godina, preživela je holokaust, a svaki dan svira klavir dva i po sata. Zaslugu za dug život pripisuje muzici.
.jpg)
