Izvor: Blic, 14.Avg.2016, 00:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ŽIVEO SAM KAKO SAM HTEO Odlazak Ljube Popovića, jednog od najvećih srpskih slikara
Unutrašnji bunt mi je pomogao u pronalaženju puta kojim ću ići - govorio je naš čuveni umetnik.
Jedan od najcenjenijih savremenih srpskih slikara međunarodne reputacije Ljubomir - Ljuba Popović (82) preminuo je u noći između 11. i 12. avgusta. Pre mesec dana pozlilo mu je tokom letovanja u Grčkoj odakle je prevezen u Beograd na lečenje gde je i preminuo.
Rođen 1934. u Tuzli, osnovnu školu i gimnaziju završio je u Valjevu, a studirao je Akademiju primenjenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i Akademiju lijkovnih umetnosti u Beogradu.
Kao vrlo mlad, svoj prvi petnaestodnevni boravak u Parizu posvećuje dugim i čestim obilascima Luvra što je, kako je govorio, ostavilo traga, a upućeni napominju da je već tada njegova posebnost dolazila do izražaja. Ubrzo potom učestvuje u nekoliko grupnih izložbi u Beogradu (Novi oblici nadrealizma i relacionizma, San i mašta...).
U gradu na Seni nastanjuje se definitivno 1963, gde ubrzo upoznaje Renea de Solijea, koji se odmah zainteresovao za njegovo slikarstvo, i počinje njegov život na relaciji Pariz-Valjevo-Beograd.
O njegovom delu pisali su Alen Boske, Alen Žufroa, Andre Pjer de Mandijarg i Patrik Valdberg, a kasnije i mnogi drugi autori, među kojima Rene Etijambl, Žan-Klarans Lamber, Žil Nere, Gustav Rene Hoke, Žan-Kristof Bajli, Žan-Luj Ferije, Izor de Sen Pjer, An Tronš, Saran Aleksandrijan, Mišel Elenberger.
U monografiji "Ljuba" ("Službeni glasnik" 2015) Gustav Rene Hoke je istakao da je Ljuba Popović "među retkim inovatorima umetnosti", dok Andre Pjer Mandijarg navodi da njegovo slikarstvo "očarava posmatrača jedinstvenim zanatskim umećem, dok se njegova maštovitost pridružuje inventivnosti najvećih vizionara koji su nam poznati".
Zajednički imenitelj svih autora je konstatacija da stvaralaštvo slikara, majstora i intelektualca Ljubomira - Ljube Popovića ne pripada nijednom likovnom pravcu ni pokretu i da kao takav ima posebno mesto u savremenom evropskom i svetskom slikarstvu.
On sam pak je govorio da ga je neretko vodio neki unutrašnji nemir. U pomenutoj monografiji, pišući o svom platnu "Pitanje histeričnih objekata" koje je naslikao 1972, naveo je:
"Nastojao sam da se na svoj način izborim sa snagom svetlosti. Postavljao sam je tako kao da se širi iz središta samog stola. Hteo sam da oko nje stvorim scenu sa ljudskim likovima stopljenim u užasu, bićima opčinjenim njenom zaslepljujućom privlačnošću. Stigavši do tog stupnja pomislio sam da vladam situacijom. Međutim, iznenada, osetih da u meni raste gnev prema samom sebi, pošto se užasavam, i oduvek sam se užasavao ponavljanja i stvaranja već viđenog. Zahvaljujući tom unutrašnjem buntu počeo sam da tragam kako izaći iz ćorsokaka".
Trebalo bi i vremena i prostora da se pobroje sve njegove izložbe, no pomenimo da je samostalno izlagao u Parizu, Briselu, Njujorku, Minhenu, Ženevi, Beogradu, Valjevu, učestvovao u velikom broju kolektivnih izložbi, a o njegovom slikarstvu je objavljeno više monografija, snimljeni filmovi, serije, TV emisije. Krajem 2015. u Galeriji RTS-a priređena je njegova poslednja velika izložba u srpskoj prestonici, koju je posetilo oko 20.000 ljudi!
Pročitajte još:
Popovićevo slikarstvo, kako ističu znalci, između ostalog odlikuju složenost i dubina. Umnožavanje formi u suštini je vrlo pažljivo organizovano, smelo složene boje ukazuju na vrhunsko poznavanje slikarskog umeća, a sve skupa otkriva čoveka široke kulture, istančanog poznavaoca kako istorije slikarstva, tako i istorije civilizacije uopšte.
U intervjuu za "Blic", pre tri godine, govorio je:
- Nisam imao stipendije, nisam prihvatao nagrade i živeo sam kako sam želeo. Moja generacija je vaspitavana drugačije i bilo je dovoljno da vidimo žensko koleno pa da umiremo od uzbuđenja. Danas to više nije tako i ja prihvatim ovu epohu kakva jeste. (…) Srbija malo stenje u ovom trenutku na planu kulture i postoje samo individualni napori nekoliko pojedinaca koji pokušavaju da toj oblasti daju neku injekciju - rekao je poznati slikar i akademik Ljuba Popović.
- Sećam se kada sam otišao u Pariz 1963. godine, na Sen Žermenu je bilo 12 galerija, a danas tamo više nema nijedne, od šest knjižara ostale su samo dve, ali zato imate modne radnje, frizerske salone... Tako da i u Francuskoj propada kultura ako je Srbima za utehu. I tamo umetnik mora da radi svašta da bi mogao da opstane.
Kusovac: Umro je jer nije mogao više da slika
- Može biti da je Popović unutar istorije srpske umetnosti bio važan u jednom trenutku kada je bio vezan za Leonida Šejku i Medijalu, ali je on pre svega "svetska pojava", jer je ušao u sve ozbiljnije preglede svetske metafizičke umetnosti. Kada gledamo celinu istorije srpske umetnosti, mi tu nismo preterano jaki, a zahvaljujući Ljubi ušli smo u najozbiljnije preglede metafizičkog slikarstva, svetskog. Ljuba Popović je svim svojim bićem bio posvećen slikarstvu. Kada smo se ovog leta sreli na Svetoj Gori, već je bio klonuo. Imam osećaj da je već shvatio da više ne može da slika i onda je okrenuo leđa životu. Smatrao je da ako ne mogu da slikam, ne mogu ni da živim. Slikarstvo je bilo njegov život i onog trenutka kada je osetio da mu slikarstvo izmiče, okrenuo je leđa životu - kaže Nikola Kusovac.
Kosmička svest Ljube Popovića
Duboka misaonost, kako je neretko isticano, odlikuje Popovićeva platna. Primerice sliku "Kosmička svest" prati i odrednica da je traganje filozofskog tipa, a pišući o njoj u već pomenutoj monografiji Ljuba Popović kaže: "U to vreme čitao sam knjige na tu temu i to je u meni proizvelo tenziju koja me je vodila stanju ošamućenosti u pokušajima da predstavim odblesak ili rezonancu, što se uspostavlja između beskrajno malog ljudskog bića koje u sebi sadrži beskrajnu veličinu univerzuma".
Reakcije kolega
Mihajlo Đoković Tikalo
- Donosio je iz Pariza uvek interesantne vesti, događaje, a bio je svoj, autentičan. Bio je sjajna ličnost i teško je popuniti njegovo mesto. Bio je spona između visokih intelektualaca i ovog dole sveta - ističe slikar Mihajlo Đoković Tikalo.
Miloš Šobajić
- Popović pripada grupi slikara koja je posle rata odnela Beograd u Pariz, za razliku od predratne ekipe koja je donela parisko slikarstvo u Beograd. U tome je njegov značaj i značaj nekolicine slikara oko njega koji su pokazali Parizu, koji je tada bio veliki centar, šta se radi u Beogradu i to je bilo priznato - kaže naš veliki slikar.
Živojin Ivanišević
Vlasnik galerije "Pariski krug", Popovićev prijatelj i saradnik: - Ne znam da li je bio veći čovek ili slikar. Uvek je voleo ljude koji su stvarali, a od drugih se distancirao - kaže Ivanišević koji sprema emisiju sa ekskluzivnim materijalom iz Pariza gde je nedavno završena Popovićeva samostalna izložba.
.jpg)
