Izvor: Blic, 26.Jan.2015, 18:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velja Pavlović o kultnim emisijama, prodaji Studija B: Teško je biti duhovnik u gradu
Legendarni voditelj Velja Pavlović priča za „Blic TV magazin“ o novom serijalu emisije „Duhovnici“ i savremenim monasima, priznaje i da je zabrinut zbog neizvesne sudbine Studija B, te navodi da zahvaljujući odlascima u prirodu nije „otkačio“.
Koliko će biti epizoda u novom serijalu „Duhovnika“ i koliko je teško danas realizovati takvu emisiju koja ima verne gledaoce ali nema komercijalni potencijal?
- Serijal će imati desetak epizoda, zavisi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koliko su uspeli snimci na terenu. Snimatelj emisije Zoran Lazić i ja smo prosto zaljubljeni u pravljenje programa ovog tipa pa često dodajemo i svoja sredstva, kao što je na primer odlazak o svom trošku u izviđanje terena i upoznavanje novih „junaka“ naših TV epizoda. Drugi deo pitanja, kako to da emisija „ima verne gledaoce ali nema komercijalni potencijal“ prosto je genijalan. Šta god ima gledaoce trebalo bi da ima i komercijalni potencijal. Ja sam ubeđen da bi vešt producent mogao da zarađuje na „Duhovnicima“, ne toliko da se brzo obogati, ali da mu se isplati. Čekamo da dođe i taj dan.
Šta je na vas ostavilo najjači utisak snimajući nova mesta i upoznajući nove ljude?
- Najjači utisak je da u našim manastirima sada živi jedna čitava nova generacija mladih, i vrlo obrazovanih monaha, bliskih savremenim tehnologijama pa i modernom načinu razmišljanja. Neka stara teza da je za odlazak u manastir neophodno da je čovek razočaran, zaostao, ili da nema gde da ode, danas je smešna, dok po manastirima upoznajete talentovane monahe koji bi lako mogli da vode bilo koju modernu firmu ili državno ministarstvo.
Sa kakvim osećanjem se vraćate u grad posle snimanja u nekom od manastira?
- Kad stignem kući, osećaj je uvek isti: da neprekidno treba da radimo na nekoj ravnoteži u našim životima. Ja ne bih mogao da živim bez mog prljavog centra grada, prepunog ljudi, gde sam rođen i odrastao, i gde su mi svi najbolji prijatelji. Ali svestan sam da ću brzo otkačiti ako redovno ne idem u prirodu i u manastire da malo smanjim gas. Manastirski način života je svojevrsna ekologija duha. I u manastiru svaki monah ima smartfon i laptop, ali tamo vreme ipak sporije protiče i omogućava nam da se lakše saberemo i shvatimo ko smo i kakvi smo.
Može li se biti duhovnik u gradu i kako to izgleda?
- Grad ima svoja pravila i treba živeti po njima. U gradu je mnogo teže biti „duhovnik“, ako pod tim podrazumevamo smiren, razložan i zadovoljan. Ali u gradu ako je velegrad, kakav jeste naš Beograd, prija i sluđenost. Gradska napetost može biti produktivna jer podstiče nove ideje i kreativnost, naravno ako umete i uspevate da svoju napetost obuzdavate i kontrolišete.
Firme iz Šimanovaca i Požarevca žele STB
Jeste li zabrinuti za sudbinu svoje emisije?
- Ne znam zbog čega sve nisam zabrinut, ne samo zbog jedne emisije. Studio B, po zakonu, traje ovakav kakav je još samo koji mesec. Ili se raspušta ili ga kupuje novi vlasnik. Objavljeno je da su zasad zainteresovana samo dva kupca, braća Goran i Slobodan Petrović iz Požarevca, i neka trgovinska firma za belu tehniku iz Šimanovaca. Da se naježiš koliko je slabo interesovanje za ovo čemu ja život posvetih.
Koga biste voleli u narednom periodu da ugostite u emisiji „Nivo 23“?
- „Nivo 23“ je još u 23. sezoni, ili godini postojanja. Skoro da nema domaćeg značajnog stvaraoca u kulturi koji nije prošao kroz ovu moju emisiju. Mnogi su bili i više puta. U poslednje vreme sve više u ovu emisiju uspevam da privučem i stvaraoce koji ne žive u Srbiji. Uvek je sve drugačije kad sednete preko puta stranca u našem gradu. Voleo bih da bude više umetnika, domaćih i stranih, koji
Sanjam da dam gol Realu
Možete li danas da pravite dugoročne planove i koji vam je neostvareni san?
- Dugoročne planove danas u Srbiji mogu da prave samo astrofizičari. Milutin Milanković je već isplanirao da ćemo za 250 miliona godina svi živeti na jednom jedinom superkontinentu. San mi je da dam gol Real Madridu, na njihovom stadionu, i na pas mog velikog prijatelja Mihaila Petrovića. Možda mi se to iz nekog razloga i ne ostvari ali, kunem se, najčešće sanjam kako Mića i ja pravimo haos u njihovom šesnaestercu.
žive i rade tamo negde u belom svetu.
Danas kada mnogi svedoče ili doprinose nemaru prema kulturi, kako vi uspevate da održite određeni nivo emisije?
- Ne znam kako mi to uspeva, možda imam puno sreće! Oslanjam se na ljude koje dugo poznajem i cenim. Iako sam u veoma zrelim godinama, imam iznad sebe čitavo sazvežđe ljudi koje bez rezerve poštujem i volim kao da su sveci. Neki su stariji vekovima od mene, neki su mlađi od mene, a neki od njih su mi čak i prijatelji. Neprekidno pazim da ih ne razočaram.
Kako se vi privatno odupirete nekulturi?
- Ne odupirem joj se uopšte, jer me njen „šarm“ ne dotiče. Mi živimo, nekultura i ja, u paralelnim svetovima. Ponekad zavirim u njena široka prostranstva, prebirajući po TV kanalima gde se emituju rijaliti „zabave“, tek da se nasmejem besmislici.
.jpg)
