Izvor: SEEcult.org, 08.Apr.2016, 01:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pronađen redak primerak sabranih dela Šekspira
Dosad nepoznati primerak prvih sabranih dela Vilijama Šekspira (1564-1616) i pronađen je u biblioteci Maunt Stjuart Hausa na škotskom ostrvu Bjut. Stručnjaci su potvrdili autentičnost te knjige sabranih drama Šekspira, ističući da je reč o retkom i značajnom pronalasku.
Smatra se da postoji svega oko 230 primeraka Prvog folija (First Folio) Šekspira, objavljenog 1623. godine. Koliko su ta izdanja dragocena govori i podatak da je Univerzitet Oksford prodao svoj >> Pročitaj celu vest na sajtu SEEcult.org << primerak 2003. godine za čak 3,5 miliona funti. Takođe, jedan primerak prodat je na aukciji 2006. godine za 2,8 miliona funti.
Profesorka šekspirologije na Oksfordu Ema Smit najpre nije mogla da veruje da je u Maunt Stjuart Hausu pronađen još jedan primerak tog raritetnog izdanja. “Đavola su ga pronašli”, bila je njena prvobitna reakcija, preneo je BiBiSi, navodeći da je potom potvrdila autentičnost tog trotomnog izdanja.
“Pronašli smo Prvi folio za koji nismo ni znali da postoji”, rekla je profesorka Smit povodom otkrića tog izdanja koje će prvi put biti izloženo u Maunt Stjuart Hausu, uoči početka obeležavanja 400-godišnjice smrti Šekspira.
Prvo izdanje Sabranih dela Šekspira objavljeno je sedam godina posle smrti tog legendarnog dramskog pisca, a sadrži 36 njegovih drama, od kojih 18 ne bi bilo drugačije ni sačuvano.
Bez te publikacije, svet ne bi imao primerke drama kao što su “Magbet”, “Dvanaesta noć”, “Julije Cezar”, “Bura”…
Knjiga je, takođe, jedini izvor Šekspirovog portreta koji je uradio Martin Drušaut (Droeshout).
Profesorka Ema Smit, autorka knjige “Shakespeare's First Folio: Four Centuries of an Iconic Book”, izjavila je da nije izvesno koji je bio tiraž tog izdanja, mada se pominje brojka od oko 750.
Od oko 230 primeraka, za koje se zna da postoje, poslednji je pronađen pre dve godine u jednoj biblioteci u Francuskoj.
Nije poznato gde je kopija sa ostrva Bjut bila tokom protekla četiri veka, osim da je bila u vlasništvu jednog književnog urednika iz 18. veka, a potom se pojavila u kolekciji biblioteke na ostrvu Bjut 1896.
Prema mišljenju Alis Martin, koja vodi istorijsku zbirku Maunt Stjuart Hausa, moguće je da je taj primerak donela markiza od Bjuta, kolekcionarka koja je preminula 1900.
Fond koji rukovodi Maunt Stjuart Hausom istražuje i ostatak kolekcije knjiga, kao i slika i istorijskih predmeta, u čemu mu pomažu stručnjaci sa Oksforda koji su pozvani da utvrde autentičnost delova zbirke.
Autentičnost se proverava na osnovu određenih tehničkih detalja, kao što su papir ištampa, ali i na osnovu pogrešnog spelovanja pojedinih reči koje je u kasnijim izdanjima ispravljano. Tako je u drami “Kralj Lir” u njenim ranim tiražima pisalo “H edis”, što je u nekim kasnijim izdanjima prepravljeno u “He dis”, a konačno je ispravljeno u “He dies”.
Stručnjaci su naročito pažljivi prilikom utvrđivanja autentičnosti, jer ima i mnogo lažnih kopija Šekspirovih izdanja.
Prema rečima profesorke Smit, možda ni svi zvanično katalogizovani primerci prvih Sabranih dela Šekspira nisu autentični.
U 19. i početkom 20. veka mnoge primerke kupili su američki milioneri, koji su se obogatili na železnici, finansijeri i naftni bogataši.
Moguće je da ima još primeraka za koje se za sada ne zna da postoje, a profesorka Ema Smit ne veruje da su u podrumima starih kuća, iako bi to bilo divno i prilično romantično. Ona pre veruje da se nalaze u bibliotekama koje su ih zapostavile ili zaboravile, pa pretpostavlja da će se još neki primerci naći pre svega Evropi.
Opus najvećeg engleskog dramskog pisca Šekspira čini 38 drama, 154 soneta i dve narativne poeme.
O Šekspirovom životu postoji vrlo malo konkretnih podataka potkrepljenih dokumentima, ali se zna da je krajem 80-ih godina 16. veka došao u London i od tada su se njegovi komadi mogli prikazivati samo u izvođenju glumačke družine “Ljudi lorda Čemberlena” u vlasništvu grupe glumaca i samog Šekspira.
Biografi najčešće dele njegovo stvaralaštvo na tri perioda: rani, srednji i pozni.
U rani spadaju drame “Romeo i Julija”, sva tri dela “Henrija IV”, “Tit Andronik”, “Mletački trgovac”, “Ričard II”, “San letnje noći”, “Uzaludni ljubavni trud”, “Dva plemića iz Verone”, “Komedija nesporazuma”, “Ukroćena goropad’, “Mnogo vike ni oko čega”; “Vesele žene vindzorske” i “Bogojavljenska noć”. Srednji deo njegovog opusa čine drame “Otelo”, “Kralj Lir” i “Magbet”, ali i “Troil i Kresida”, “Antonije i Kleopatra”, “Koriolan”, “Timon Atinjanin”, “Ravnom merom”, “Sve je dobro što se dobro svrši”. U pozni period spadaju “Bura”, “Zimska bajka”, “Simbelin” i “Perkile”.
Šekspir je umro 23. aprila 1616. godine i sahranjen je u Crkvi svetog Trojstva u Stratfordu, gde je proveo poslednjih nekoliko godina života. Šekspirovi drugovi i dugogodišnji članovi glumačke družine objavili su njegova sabrana dela u knjizi danas poznatoj kao Prvi folio, u kojoj su drame grupisane po vrstama – komedije, istorijske drame i tragedije.
B.R. / SEEcult.org
.jpg)
