Izvor: Politika, 15.Dec.2009, 23:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Premijerna „Mandragola”

Opera Ivana Jevtića večeras prvi put na sceni Madlenijanuma

U Madlenijanumu je i dosad bilo svetskih premijera, raznih, većih i manjih, ali ova večerašnja zaista je nešto posebno i nezabeleženo u našoj operskoj istoriji. O poručenoj operi je reč, ili: od kompozitora Ivana Jevtića delo je poručila Madlena Cepter, vlasnica teatra. A on je, prema sopstvenom izboru, napisao „Mandragolu”, inspirisan istoimenom renesansnom komedijom Nikola Makijavelija. Tu prvu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << domaću opersku predstavu na ovoj zemunskoj sceni režirao je Slobodan Unkovski.

Istaknutom makedonskom dramskom reditelju ovo je drugi izlet u operu. Prvi je bio u Novom Sadu, sa Masneovom „Manon”. Pred premijeru nam kaže: „Dopada mi se sve ovo, muzičku strukturu tumačiti na drugačiji način. Zanimljiva mi je ta nova boja i aspekt. Ova ’Mandragola’ savremena je u svakom pogledu. A to znači da nije laka ni za pevanje ni za realizaciju. Ali neka, operska umetnost mora da ide dalje, ne sme stati... Zato je i čuvena renesansna priča premeštena u neko daleko, ovo naše, vreme.”

Pevači nam, gotovo u „horu”, sa zadovoljstvom pričaju kako im je reditelj ostavljao pozamašan slobodan prostor za ličnu kreaciju, što je Unkovski prokomentarisao: „Kada sam u Narodnom pozorištu radio predstavu ’Figarova ženidba i razvod’ primetio sam da je ta nova generacija pevača veoma raspoložena za scenski pokret i to me je jako obradovalo. Oni su drugačijeg obrazovanja, drugačije temperature, spremni su za istraživačke avanture... I sada je tako bilo, a tim načinom mnogo se dobije na dinamici. Pevači, inače, nisu nikad negodovali u vezi s mojim rediteljskim predlozima i zahtevima. Ja tako radim i sa drugim saradnicima, premda su to, na kraju, ipak moje predstave. Tu pozorišnu tehnologiju ja zovem ’strategija meduza’. Da svako razvija svoj prostor u granicama jednog zadatog posla.”

Onaj glavni „posao” u Makijavelijevoj komediji je: kako će Kalimako, lik koji bismo mogli smestiti u nekakav donžuanovski zavodnički krug, osvojiti smernu i vernu Lukreciju (ovde Izabelu, jer to ime u operi bolje „zvuči”), ženu znatno starijeg Mesera Niče. A sve uz pomoć napitka od mandragole, biljke čudesne, koja i „decu rađa”. I na kraju svako nešto dobija i – nešto izgubi. Baš kao i u životu, koji ne zovemo komedijom. Čak i obmanuti muž dobija dugoočekivanog naslednika. I... svi su živi, sve je vedro, sve je krasno, optimistično i – „mandragolično”. Finale opere je i zamišljeno kao svojevrsna oda natalitetu.

Taj napitak čarobni za opersku scenu pripremao je jedan internacionalni tim, barem u onom njegovom ne-pevačkom delu. Večeras, i sutra na reprizi, dirigovaće Olivije Granžan, dobar poznavalac Jevtićeve muzike. Posle ovog Francuza, palicu će preuzeti naša Vesna Šouc-Tričković. Scenski pokret radio je Dimitris Sotiriou iz Grčke, scenografiju Meta Hočevar iz Slovenije, a „eksploziju boja” obećala je publici poznata kostimografkinja Angelina Atlagić. Stihove za operu, po Makijaveliju, uradila je Vesna Miladinović. Likovi i njihovi tumači su: Meser Niča – Miodrag Miša Jovanović (Nenad Jakovljević), Izabela – Snežana Savičić-Sekulić (Dubravka Arsić), Kalimako – Predrag Milanović (Vladimir Andrić), Sostrata, majka Izabelina – Tanja Obrenović (Aneta Ilić), Siro, sluga – Darko Đorđević (Ljubomir Popović), Fra Timoteo – Goran Krneta (Nenad Jakovljević), Ligurio, sused – Goran Strgar (Saša Štulić). Prvonavedeni pevači predstaviće se na premijeri, a većina drugih već sutra.

Ivan Jevtić, kompozitor velikog opusa ali kome je ovo prvo opersko delo, upitan o tremi, onoj u ovom slučaju „početničkoj”, odgovorio je: „Nemam tremu, delo je savršeno!” Kratko i glasno. Ipak, poslednju reč ostavimo publici... i njenim aplauzima!

M. Šehović

[objavljeno: 16/12/2009]

Nastavak na Politika...