Izvor: Blic, 31.Maj.2016, 21:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milan Vlajčić: Slobodanova sloboda
Ovih dana nas je tiho, bez ikakvih bučnih pogrebnih ceremonijala napustio Slobodan Mašić (1939-2016). Ko nije proteklog petka zavirio u stranicu sa čituljama, propustio je da prisustvuje pogrebu. Što se, nažalost, i meni dogodilo.
Dane i ja smo išli u isti razred gimnazije, naporedo smo pisali, likovnu kritiku on, ja - književnu, u „Studentu“, potom i u „Vidicima“, uticajnim nedeljnicima kojih odavno nema. Završio je studije arhitekture, sve do „lipanjskih gibanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 1968“ grafički ukrasio omladinski list „Susret“, ubrzo ukinut. Sa suprugom Savetom osnovao Studio „Structure“, u kojem je razvijena dizajnerdsko-grafička strategija u stilu novog geometrizma i maštovite multiplikacije slova kakvu je začeo veliki avangardista Dziga Vertov.
Uhapšen u Zadru sredinom šezdesetih, zbog druženja sa Mihajlom Mihajlovim, Marijom Čudinom, Leonidom Šejkom, a 1969. pokreće Nezavisna izdanja, prvu ediciju te vrste na jugo-prostorima, knjigom stihova Borisa Pasternaka „Ja sam na spisku“. Dve godine kasnije, u vreme liberalizma, roman o jednom futbaleru „Crveni kralj“ sudski je zaplenjen i samleven. Njegov dizajn vizuelnog identiteta Bitefa i Festa razvio je jezik koji danas besomučno arče majstori industrijskog dizajna i kreativnih industrija. Bio je večiti disident, bez partijskih kazni jer nikad nije pripadao nijednoj partiji. U njegovim maštovitim vizuelnim konstrukcijama, sa unošenjem likova revolucinara, lutaka i beskućnika sa pločnika, postoji stalni ideogram: petokraka u različitim tonovima, multiplikacijama, sa ivicama koje se osipaju! Bio i otišao kao buntovnik sa razlogom.
.jpg)
