Izvor: Večernje novosti, 17.Avg.2017, 15:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Iza Mire Stupice ostala - tišina

Da li se umetnička branša dovoljno odužila srpskoj glumici dvadesetog veka. U subotu će se navršiti godina od njenog odlaska NA današnji dan, davne 1923. godine, dobro su se "sklopile" zvezde nad Gnjilanom u trenutku rođenja male Miroslave Todorović: postaće ona ne samo velika Mira Stupica, već i glumica veka koji je nadživela. Valjda su te iste zvezde htele da poslednja diva naše scene tako i zatvori krug: umrla je prošle godine samo dva dana posle 93. rođendana, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << na Preobraženje... I u toj činjenici ima simbolike, jer se ova izuzetna umetnica tokom života maestralno "preobražavala" - iz Dorine u Nastasju Filipovnu, iz Baronice Kasteli u Vasilisu, iz Glorije u Petrunjelu, iz Generalice u princezu Kseniju. Dug je spisak pozorišnih, filmskih i televizijskih uloga, među kojima je i njena nepismena junakinja Kika Bibić posedovala moć i harizmu da nauči azbuci, u to vreme, mnoge još nepismene sunarodnike. Talentovana, beskrajno šarmantna, vedra, umela je celog svog veka da slavi život. Uprkos okolnostima, nevoljama, smrtima voljenih. U dugom i burnom životu, bila je Stupica obasuta mnogim umetničkim darovima i veštinama. Mudra i odvažna, svoje lične uspomene (ali i svedočanstvo o vremenu u kojem je živela), pretočila je u knjigu "Šaka soli". O kakvom se uzbudljivom i literarno nadahnutom štivu radi, najbolje svedoči podatak da je njena memoarska proza doživela više od deset izdanja. Bogatu karijeru pratio je i bogat lični život: iz prvog braka s glumcem Mavidom Popovićem dobila je ćerku Minu, drugi suprug (i najveća ljubav) bio je reditelj Bojan Stupica, posle čije smrti je udajom za Cvjetina Mijatovića postala prva dama Jugoslavije. Ali, prva dama naše scene bila je ona i bez "titule". Suvereno je decenijama njom vladala, beskrajno voljena i poštovana. Poslednju godinu života provela je u Domu za stare. Hrabra, ponosna i dostojanstvena do samog kraja, poverila se u razgovoru za "Novosti": - Godine podnosim kako se mora, ne žalim se. Više nemam želja. Vreme čini svoje. Radi bez prekida, nije sentimentalno prema starim i bolesnim. Ono tera svoje, mi se snalazimo. Bilo je sreće, bilo je i priznanja... Ne samo da sam prihvatila starost, ja njom upravljam. Prihvatila sam i Dom, bez unutrašnjeg protesta. Imam pažnju, ali i želju za samoćom. Dovoljno imam i potrebe da pozovem u posetu one koje želim, a dovoljno je i onih koji će na poziv odgovoriti.Mira Stupica svojom harizmom plenila publiku čitavog života Prošle godine, okružena uspomenama, ona čiji zvonki smeh još odjekuje u našim ušima - otišla je tiho. Onako kako i dolikuje divi. Ipak, zbunjuje "tišina" koja je za njom ostala. Istini za volju, njena bista postavljena je u Šabačkom pozorištu, a na 46. Sofestu u Sopotu ustanovljena nagrada s njenim imenom. Ali, da li se umetnička branša ovim dovoljno odužila glumici 20. veka, koju su u velikom anketi našeg lista sami izabrali za najveću među njima? Ili su je, uprkos svim zaslugama, prerano i nepravedno prepustili zaboravu...Sa suprugom Bojanom Stupicom JAKA I VEDRA - KAO i svaki čovek, ja sam osim svojih uloga morala kreirati i svoju ličnost. Sebe sam među ljudima postavila tako, da budem jaka i vedra, što ne znači da nisam negde u sebi i slaba i gorka, neki put gotovo nesrećna i umorna. Samo to se nikoga ne tiče. Kad god mi se nije dalo ustati i otići na predstavu iz bilo kog razloga, jednostavno sam sama sebi rekla: "Umij se i hajde!" Otkud mi ta snaga? Ne znam. Izgleda da sam dobro zamešana, da imam u sebi kvasac, pa da sve to najednom naraste i postane ono pravo - govorila je Mira Stupica.

Nastavak na Večernje novosti...