Izvor: TvojPortal.com, 11.Jul.2011, 12:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Inspiracija i u samom činu stvaranja

Dnevnik.rs U Likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada nedavno je naš poznati slikar Dragan Jankov izložio slike iz svog novog stvaralačkog ciklusa pod nazivom „Le peinture metaphyѕiljue“.


To je poslednja u nizu od dvadesetak samostalnih izložbi ovog cenjenog novosadskog slikara, koga uskoro (18. jula), ponovo u Kulturnom centru Novog Sada, očekuje i zajednička izložba sa Danijelom Babićem i Bojanom Kiridžićem pod nazivom „Citati“.
Ne samo za dela >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << iz novog ciklusa, već za celokupni svet slikarstva Dragana Jankova, istoričar umetnosti Nebojša Milenković je u katalogu za njegovu samostalnu izložbu naveo da „nije ništa drugo do neprestano traganje za, u današnjoj umetnosti, pomalo zaboravljenim i svakako zapostavljenim kategorijama: harmonije, sklada, tišine, ljubavi, inspiracije...“
Vaše slike kao da teže skladu između figurativnog i apstraktnog slikarstva, verbalnog i vizuelnog?
- Da, jer je kod slikarstva bitno da se sve stvari dovedu u sklad, da nijedan elemenat slike ne bude bitniji od drugog, u smislu tematike, boje, crteža, nagoveštaja. Zapravo umetnik treba da bude taj koji vlada čitavom pričom, i postavlja sve u jedan sklad.
 Na slikama iz ovog poslednjeg ciklusa ima izvesnog pomaka u koloritu, a vi o bojama uvek izuzetno vodite računa?
- Jako pazim na kolorit, i on se vremenom menja kako se i ja menjam i prepuštam svojim emocionalnim stanjima. Taj kolorit nije diktiran u smislu racionalnog izbora, ali dosta pazim da određene simbolike, hromatske vrednosti, i štimung slike, budu u skladu s onim što želim da postignem na slici.
U ovom slučaju sam se možda čak i vratio dvadeset godina unazad kad sam kao svršeni student radio mini ciklus slika koji sam prebrzo završio. Nisam imao još dovoljno iskustva i krenuo sam da se bavim drugim stvarima. Bio je to ciklus u kojem sam se bavio slikama emocionalnih stanja. Trebalo je da se ona osete na slici, i bilo je potrebno naći likovni izraz za određeno emocionalno stanje. To mi je apsolutno bilo najvažnije. Ona su prisutna na svakoj slici. To su baš ta stanja mira, harmonije, spokoja, ispunjenja i situacija nenadane sreće, koje se svima nama događaju u životu bez velikih povoda. To su situacije u kojima osetimo iznenadan mir, a da to uopšte nije uslovljeno spoljnim situacijama.
 A tekst na vašim slikama? U kakav kontekst hoćete da ispisane rečenice dovedete sa slikom?
- One su jako bitne jer su kao neki verbalni skraćeni opis, kao vizuelni haiku, tako da je u neku ruku moje slikarstvo, odnosno ta nova serija slika, bliska sa zen umetnošću, ali samo spolja, ne iznutra. Nazivi slika su u neku ruku sažete hermetičke formulacije tog slikarstva. A celo moje slikarstvo teži sintezi svih umetnosti, i istočnjačke i zapadne, i naše i vizantijske, i primitivne i tradicionalne, kao i savremene.
 Nazivi slika dobrim delom opisuju atmosferu, koja je takođe vrlo bitna u svim vašim slikama?
- Slike tih atmosfera imaju svedeni kolorit, dominantno plavu to jest ultramarin, pozadinu u boji terakote, kojom sam uspeo da dobijem neku prozirnost i metafizičku dubinu koja je najvažnija u mom ciklusu. Zanimljivo mi je bilo što sam na izložbi dobijao razna tumačenja mog slikarstva od prijatelja, kolega, posetilaca. To je bio kao neki fidbek onoga što sam radio godinu i po dana.
Uvek pustim ljudima da sami tumače, ne volim da im dam konačno rešenje nego da malo lutaju po tim mojim slikama, da nađu sami inspiraciju, tako da čujem zaista jako zanimljiva rešenja koja nisu imala apsolutno nikakve veze s mojom namerom, ali nekad mi baš to koristi kad radim nove slike.
 Nekada se i dešava da delo počne da živi život nezavisan od autora?
- Delo na izložbi počne da živi svoj život i nema više veze sa slikom koju sam ja izneo iz svog ateljea, nego naprosto ima svoj put, i onda nekada završi u drugoj kolekciji, u drugoj zemlji, kod drugih ljudi. Imam sreću što se neki ljudi zanimaju za moje slikarstvo, prate ga i dođu na svaku izložbu.
 Pomenuta je i tišina kao jedan od elemenata vašeg slikarskog sveta, ali to nije apsolutna tišina, već kao da se uvek pojavljuje i neki određeni zvuk, hujanje vetra ili neka melodija. Kao da to rađa sama atmosfera na vašim slikama?
- Pojavljuju se neke harmonije u mom slikarstvu i one su muzikalne. To je sve slično kao kod komponovanja u muzici. Kao što postoje muzičke harmonije, postoje i harmonije među bojama. Rezultat svega toga jeste neki tonalitet koji je dominantan, i nije tišina. I meni je, dok stvaram, jako bitna muzika. Ja stalno slušam muziku, od klasike, raznih horova, do savremene muzike, pogotovo one Arva Parta. Sam proces stvaranja mi je postao važan, ne samo slika koja će se pojaviti na izložbi, nego i sam čin slikanja.
Tu nalazim neku novu inspiraciju, u samom činu stvaranja. Emocionalna stanja, u momentu dok slikam, uvek se prenose na sliku. Zato izbegavam da slikam kada sam u nekim stanjima koja nisu dobra za mene. Tada se bavim drugim stvarima, prepariram platna, ili pravim crteže, i kada sam spreman da budem u stanju neke povišene vibracije, onda slikam. Za sliku je to jako bitno, pošto se na njoj sve vidi, da li si bio tužan, ili raspoložen kada si je slikao.
Nataša Pejčić
Muzika za metafizičkog slikara
U ovoj seriji slika dominantna je određena doza muzikalnosti. Na tome sam radio svesno, možda i nesvesno više nego što sam planirao, tako da imaju neku harmoniju, koja je dosta bitna u mom slikarstvu. Naša kompozitorka Aleksandra Vrebalov je videla moje slike kad je dolazila iz Njujorka i jako su joj se dopale, kao i ove nove koje je videla, i napravila je muzičko delo koje je traje trideset minuta. Tu muziku smo jedno veče slušali na izložbi. Aleksandra je to delo nazvala „Muzika za metafizičkog slikara“. Voleo bih da joj se zahvalim na tom gestu.

dragan jankovizložba slika

Nastavak na TvojPortal.com...