Izvor: Blic, 14.Avg.2016, 20:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Duda Ivković, Dule Savić, Ivan Ćurković o velikom slikaru LJUBA ĆE GLEDATI NA VALJEVO PREKO RODNE KUĆE
Svet Ljube Popovića bilo je slikarstvo. I samo retki ljudi su imali privilegiju da budu deo tog sveta, a neki od njih za "Blic" svedoče o trenucima provedenim sa umetnikom.
I kad se presabere taj uski krug, u njemu, paradoksalno, najmanje ima umetnika, a dosta sportista. Ljuba je voleo sport, a sportisti su se od Ljube učili slikarstvu, umetnosti, a neki su, poput slavnog jugoslovenskog golmana Ivana Ćurkovića, postali najveći kolekcionari njegovih dela. Ivan ima više od >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 40 Ljubinih slika i ta kolekcija je poslužila za Ljubinu izložbu pre dve godine u Valjevu.
Ćurković: Učio me je slikarstvu
- Naše poznanstvo je dugo tri decenije, a u njega je sudbina uplela prste. Dok sam boravio u Parizu, moja mlađa ćerka je odlučila da zaradi neki džeparac tako što će čuvati decu. Ispostavilo se da je otišla da čuva sina Ljube Popovića. A Ljuba, koji je pratio sport, još je bio i partizanovac, bio je iznenađen: "Da li je moguće da je ćerka Ivana Ćurkovića došla kod mene?". Onda smo se upoznali i to je bio početak jednog divnog i dugotrajnog druženja. Posećivali smo se, ja sam išao kod njega u atelje, on je dolazio kod nas kući. Kad sam otišao u Kan, jednom sam ga pozvao da dođe na Kanski festival. Tamo se podrazumevala određena toaleta, a Ljuba je došao neformalno obučen, i onda sam mu ja pozajmio sako da bi mogao da uđe na festival. Viđali smo se vrlo često, imali smo zajedničke afinitete, otkrivao mi je tajne umetnosti, odlazili smo u bioskop, obilazili muzeje, on me je učio slikarstvu.
Kad je slikao, bio je u svom svetu i nije postojalo ništa drugo. Čak mu se supruga morala najavljivati ako je htela da svrati u atelje. U taj njegov svet nije bilo lako ući, puštao je samo odabrane, i počastvovan sam što je u katalogu za izložbu u Valjevu, napravljenu od moje kolekcije njegovih slika, napisao tekst "Tajni život Ivana Ćurkovića", u kojem se pitao šta je to što je u meni probudilo interesovanje za njegove slike. A to je bio on.
Pre toga mi je tražio jednu sliku za izložbu u Subotici i ja nisam hteo da mu je dam. Objasnio sam mu da sam ja kolekcionar koji nikada neće prodati nijednu njegovu sliku. "To mi niko do sad nije rekao", kazao je čudeći se. Ja dok gledam njegove slike, vidim i njega. Kad vidim sliku, vidim i čoveka koji ju je naslikao, tako da i danas pogledom na Ljubine slike gledam i njega. Posetio sam ga pre nedelju dana u bolnici, bio je loše, teško je govorio i nisam više hteo da idem. Želeo sam da ga upamtim onakvog kakav je bio - priča Ivan Ćurković.
Dule Savić: Nežno prijateljstvo
Poznanstvo Ljube Popovića i slavnog Zvezdinog fudbalera Dušana - Duleta Savića takođe je trajalo više od tri decenije. Dule je bio sa Uba, Ljuba iz Valjeva i pri prvom susretu ispostavilo se da je Ljuba znao Duletovog oca, koji je radio u valjevskom bioskopu.
- Vest o njegovoj smrti me je zatekla u Trebinju i koliko sam god bio pripravan na tu tužnu vest, znajući u kakvom je zdravstvenom stanju, pogodila me je. Vezivalo nas je višedecenijsko prijateljstvo i bio je nerazdvojni deo mog života i moje porodice. Bio je neobična i raskošna ličnost koja se razumela i u slikarstvo i u film, a kao umetnik živeo je život profesionalnog sportiste. Dolazio je u devet u atelje i pre dva sata se nije javljao na telefon, samo je radio. Bio je čovek drugog sveta i druge planete i njegovim odlaskom mi smo izgubili, a nebo je dobilo. Ljuba i ja smo gajili ljubav prema lepom, prema lepim ženama i lepoj umetnosti. On je bio partizanovac, ja zvezdaš, ali naši razgovori na tu temu su bili u šaljivom tonu, bez ostrašćenosti i prepirki - seća se Dule Savić, a njegova supruga Marina dodaje da se nikada nije desilo da Ljuba dođe u Beograd a da ne svrati kod njih.
Duda Ivković: Veliki Srbin
O poznanstvu s velikim slikarom kratko nam je posvedočio i slavni košarkaški trener Dušan - Duda Ivković, koji takođe u svojoj kući ima Ljubina platna.
- Ljuba je bio retka vrsta ljudi i bio je veliki Srbin. Imao sam sreću da se s njim družim i u Parizu i u Valjevu, gde smo se poslednji put i videli na njegovoj izložbi pre dve godine. Kada sam odlazio kod njega, ponašao se kao veliki domaćin i trudio se da svoju umetnost predstavi na najlepši način. Slikarstvo i slike su mu bili ceo njegov život i nadam se da će s njima zajedno, na krilima orla, otići u Ande - kaže Ivković.
Jovanović: Ostao je Valjevac
Dušan Jovanović, direktor Moderne galerije Valjevo, najneposrednije je sarađivao s Ljubom, ne samo kad su u pitanju bile njegove već i neke druge izložbe.
- Poznanstvo s njim je bilo jedno veliko iskustvo, donelo mi je veliko znanje i bila je to velika čast. I na ovu dužnost sam došao na njegov zahtev. Njegovo interesovanje za sliku i galeriju i njegova posvećenost tom poslu lično me je terala da i sam budem takav. On je dolazio da postavljamo izložbe i svaku smo stavljali na kantar, pogotovo on: da li da to bude ta izložba, da li odabrati ovu ili onu sliku, gde koju staviti, i pod njegovom dirigentskom palicom pravili smo pravac moderne galerije. On je najviše predlagao i teme i slikare.
Žao mi je što ne mogu ponovo da se u nekim stvarima prepirem s njim da bih došao do nekog dobrog saznanja. Bio je čovek koji je ceo svoj život isključivo posvetio platnu i sve drugo je dolazilo posle toga, pa i oni najbliži. Javljao sam mu se pitanjem "Majstore, je l' mažeš?". A on mi onda kaže: mažem, ne mažem, ide mi, ne ide...
Voleo je Valjevo i dolazio je kad god je mogao. Družio se sa svojim Brđancima, Gračanima, s ljudima s kojima je odrastao. Tu je proveo detinjstvo, završio gimnaziju i pravda je da se sada zauvek vraća u Valjevo. Odakle je otišao, tu se i vraća. Odabrali smo mu posebno mesto za grob, odakle će preko rodne kuće u Brđanima gledati na celo Valjevo - svedoči Jovanović.
Ivanišević: Majstor, a ne umetnik
Živojin - Žika Ivanišević, vlasnik multimedijalne agencije "Pariski krug", izdao je četiri monografije o Ljubi Popoviću, među kojima je jedna o njegovom celokupnom opusu.
- Ljuba Popović je za mene bio učitelj, slikar i majstor slikarstva - ne umetnik, njih ima mnogo - duhovan i uman čovek. Naša druženja su bila radna, ali smo raspravljali o filozofiji, filmu, književnosti, i u sve se dobro razumeo. I on kao slikar ne pripada nijednom pravcu. Bio je samosvojna i autohtona ličnost i stvaralac i perfekcionista, sa stavom da sa umetnošću nema kompromisa.
Kako su Ćurkoviću "oteli" slike
Simpatična je priča kako je došlo do izložbe Ljubinih slika u Valjevu pre dve godine koju su činila platna iz kolekcije porodice Ćurković. Kad je direktor Moderne galerije Valjevo Dušan Jovanović predložio Ljubi da izlože te slike, Ljuba je bio sumnjičav, znajući kako mu Ivan nije dao samo jednu sliku za izložbu u Subotici. Onda je Jovanović posetio Ćurkovića i našao način da se dokopa slika.
- Ivane, odlične su ti slike, ali je vreme da okrečiš stan! - kaže Jovanović.
- Šta hoćeš da kažeš? - brecnuo se slavni golman.
- Pa, da poskidaš slike i daš mi ih za izložbu, taman dok ti ne završiš sa krečenjem!
I tako prelomi Ćurkovića da mu pozajmi slike za izložbu.
Sahrana u Brđanima
Sahrana Ljube Popovića će biti u utorak, 16. avgusta, u 15 časova u Mesnoj zajednici Brđani, gde je Ljuba živeo dok je boravio u Valjevu. Istog dana će biti održan komemorativni skup u Centru za kulturu Valjeva u 12 časova, a u Hramu Vaskrsenja Gospodnjeg (novi hram) biće održano opelo u 13.30.
.jpg)
