Izvor: KMnovine.com, 08.Feb.2016, 07:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Madžid Fahimpur: Ne može nas Zapad naterati da priznamo Kosovo
Bliskost Srbije i Irana potvrđena je na mnogim poljima, a ukidanje međunarodnih sankcija mojoj zemlji brzo će i direktno imati pozitivan uticaj na odnose sa svim državama sveta.
U ovom trenutku privrednici i velike kompanije iz naše dve zemlje su u fazi međusobnih poseta i pregovora radi sklapanja poslovnih dogovora, izjavio je u intervjuu „Dnevniku” ambasador Islamske Republike Iran Majid Fahimpour (Madžid >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << Fahimpur). Zemlja koja trenutno presedava Pokretom nesvrstanih, čiji je Srbija jedan od osnivača, a sada je jedan od 18 posmatrača, nacionalni praznik 11. februar, dan pobede Islamske revolucije 1979, ove godine svetkuje bez sankcija. Međunarodna agencija za atomsku energiju je 17. januara potvrdila da je Iran izvršio svoje obaveze iz sporazuma sa svetskim silama, poznatog kao “Zajednički sveobuhvatni plan akcije“ i zvanično su ukinute međunarodne sankcije koje su trajale 12 godina.
– Naravno da je ova pobeda postignuta zahvaljujući mudrom vođstvu Vrhovnog vođe Islamske Revolucije, velikom zalaganju diplomatije iranske vlade mudrosti i nade, kao i otpora plemenitog naroda Irana – objašnjava iranski ambasador i ističe da je „ovaj dogovor zapravo trijumf dilomatije i dijaloga nad ratom i agresijom”. Na osnovu ovog dogovora, i u skladu sa “Zajedničkim sveobuhvatnim planom akcija“ ukinute su bilateralne i multilateralne ekonomske i finansijske sankcije, koje su bile uvedene zbog nuklearnog programa Iranu.
Kako će se ukidanje međunarodnih ekonomskih sankcija Iranu odraziti na sveukupne odnose Srbije sa Vašom zemljom i da li se, i u kojim oblastima, sada otvaraju nove mogućnosti za saradnju?
– Ukidanje međunarodnih ekonomskih sankcija protiv Irana će brzo i direktno imati pozitivan uticaj na odnose Irana sa svim zemljama sveta. Podsetiću, i pre zvaničnog ukidanja sankcija, nakon što je 14. jula prošle godine u Beču postignut sveobuhvatan i konačan nuklearni dogovor, u Teheran su dolazile velike privredne delegacije iz Evrope i mnogih drugih zemalja sveta. Time su stvoreni preduslovi za ekonomsku saradnju sa svim zemljama. U prvoj polovini decembra 2015. Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, otputovao je u Teheran, predvodeći delegaciju privrednika Srbije na Četrnaestoj sednici Mešovitog komiteta za ekonomsku saradnju Irana i Srbije. Tokom ove posete, privrednici su se međusobno upoznali sa potencijalima obe zemlje i potpisani su četiri memoranduma o saradnji. Time je privredna saradnje Irana i Srbije ušla u novu fazu.
Tokom 2015. su dve velike privredne delegacije iz Irana posetile Srbiju. Prva je bila delegacija ministarstva poljoprivrede, na čelu sa zamenikom ministra poljoprivrede za ratarstvo Kešavarzom, koja je sa predstavnicima desetak državnih i privatnih kompanija u oblasti poljoprivrede imala veoma uspešne razgovore. Već decenijama sarađujemo u ovoj oblasti i jedan od najvažnijih izvoznih proizvoda u Iran je seme kukuruza čija vrednost premašuje nekoliko miliona evra. Možemo razviti saradnju i u drugim oblastima kao što su: zaštita bilja, transfer poljoprivredne tehnologije, razmena profesora i studenata radi kratkoročnih studijskih putovanja i dr. Ova delegacija je posetila poljoprivredne fakultete u Beogradu i Novom Sadu, Institut za ratarstvo u Novom Sadu i Institut Zemun polje i Produktnu berzu Novog Sada. Članovi delegacije su imali i bilateralne razgovore sa srpskim kompanijama. Druga delegacija je bila iz ministarstva industrije, rudarstva i trgovine Irana na čelu sa Afhamijem, zamenikom ministra i direktora Organizacije za promociju trgovine Irana. Njega su na ovom putu pratili desetak privrednika i industrijalaca koji su tokom boravka u Beogradu razgovarali sa srpskim kolegama o načina unapređenja poslovne saradnje i tom prilikom su izneti konkretni predlozi.
Kakva je Vaša ocena sadašnjih bilateralnih odnosa Srbije i Irana?
– Po mojoj oceni, odnosi dve zemlje su pozitivni i dobri. U oblasti kulture, narod u Srbiji ima mnogobrojne sličnosti sa iranskim narodom, a i po mentalitetu smo veoma bliski. Slično je i na političkom planu, a dokaz su međusobne posete političkih zvaničnika, saradnja Irana i Srbije u međunarodnima institucijama i međusobna podrška kandidatima dve zemlje za članstvo u tim institucijama, kao i zajednički stavovi o velikom broju regionalnih i međunarodnih pitanja. Postepeno će Beograd i Teheran biti još bliži zahvaljujući svojim principijelnim stavovima. Primenom “Zajedničkog sveobuhvatnog plana akcije“ ovaj trend će biti ubrzan.
Da li ukidanjem sankcija očekujete da će Zapad vršiti veći pritisak na Iran da prizna Kosovo?
– U suštini, tokom Islamske Revolucije koja je 1979. godine pobedila u borbi protiv domaće tiranije i stranog kolonijalizma, imam Homeini i iranski narod su sledili tri cilja i u svojim parolama tražili nezavisnost, slobodu i Islamsku Republiku. Kao što vidite, pre svega je važno pitanje nezavisnosti, a najvažnija nezavisnost se odnosi na političko odlučivanje. Dakle, mi sami odlučujemo o tome koju regiju ćemo da priznamo i kakve odnose ćemo imati sa nekom zemljom. To je nešto o čemu se odlučuje u Iranu.
Madžid Fahimpur / Foto: http://theiranproject.com
U vezi sa Kosovom, iranski zvaničnici veoma pažljivo prate dešavanja i traže da se nesuglasice između Beograda i Prištine rešavaju na osnovu dijaloga na miroljubiv način. Tako da Zapad, niti bilo koja druga zemlja ne može primoravati Iran da prizna neku regiju ili da donese neku političku odluku. Naši zvaničnici odlučuju na osnovu nacionalnih interesa zemlje, i u suštini su protiv dezintegracije zemalja sprovedenih u skladu sa kolonijalističkim ciljevima, uz princip “Zavadi pa vladaj”. U ovom trenutnu velike sile i kolonijalisti pokušavaju da rasparčaju Bliski istok, ali je Iran protiv takvog ponašanja i veoma jasno i praktično pokazuje tome svoje protivljenje. Smatram da je najveće umeće jedne zemlje da živi nezavisno.
Kakvi su rezultati dosadašnjeg angažmana u borbi protiv ID, dakle terorizma, u koju je sa Rusijom, Sirijom i Irakom uključen i Iran?
– Dosadašnja koordinarana borba Irana, Rusije, Sirije i Iraka protiv terorističkih grupa, koje pod raznim imenima i pod maskom islama, ubijaju nedužne ljude, dala je dobre rezultate i veliki broj vođa tih grupa su eliminisani, pa su te grupacije napustile delove teritorije koje su bile okupirale. Da neke zemlje ne pružaju terorističkim grupama ideološku, materijalnu i logističku podršku, mnogo bi lakše bili poraženi. U svakom slučaju, ova koalicija je značajno ograničila krug delovanja terorističkih grupa i one su suočene sa ozbiljnim problemima.
Mislite li da je ID potencijalna opasnost za Balkan i time i za Srbiju?
– Ove grupe, koje na žalost deluje pod maskom islama, predstavljaju pretnju ne samo za Bliski istok i Balkan nego za čitav svet. One su činile zločine u velikom broju zemalja na svim kontinentima. Sve zemlje osuđuje ova zlodela. Da bi porazili ovaj zlokobni fenomen, potrebna je istinska volja i odlučnost svetske zajednice. Pored borbe protiv terorizma, moramo proučavati razloge njegovog nastanka, širenja i prihvatanja od strane mladih ljudi u raznim zemljama, pa čak na Zapadu. Teško ćemo uspeti da porazimo terorizam emocijama, isključivo ratom ili privremenim merama. Koreni ovog problema se moraju proučavati i naučnici iz oblasti sociologije, religije i humanih nauka moraju da proniknu u suštinu problema terorizma i na osnovu toga iznađu principijelna rešenja.
Jedan od glavnih uzročnika terorizma je siromaštvo, koji sa sobom nosi neznanje i nepismenost, pomešano sa religijskim, nacionalnim i rasnim fanatizmom, što dovodi do tragedije. Moramo se boriti protiv siromaštva i u toj borbi bogate zemlje imaju veće obaveze i odgovornost i mora da se smanji razlika u bogatstvu među zemljama. Međunarodne organizacije i UN mogu igrati veoma važnu ulogu u ostvarenju ovog cilja. Drugo pitanje je diskriminacija koja pogađa veliki deo sveta i naroda mnogih zemalja. Rasna diskriminacija, primena dvostrukih standarda od strane velikih sila po pitanju svetskih kriza, kao i druge vrste diskriminacije su uzročnici nastanka i razvoja terorizma.
Vrhovni vođe Islamske Revolucije Irana je nakon žalosnih terorističkih akcija uputio pismo svim mladima u zapadnim zemljama, gde je odgovorio na mnoga pitanja i razjasnio veliki broj nedoumica. U jednom delu ove poruke je navedeno: „Dvostruki pristup Pokretu buđenja u svetu islama rečit je primer protivrečja u politici Zapada”. On dodaje: “Drugo lice te medalje ogleda se u podršci državnom terorizmu Izraela. Obespravljeni i potlačeni narod Palestine već šezdeset godina prolazi kroz iskustvo najgore vrste terorizma. Narod Evrope ovih je nekoliko dana tražio pribežište u četiri zida svojih domova, izbegavajući boravak na javnim mestima, okupljalištima i centrima gde boravi veliki broj ljudi, ali palestinska porodica već je decenijama nesigurna i u svom vlastitom domu, jer se nalazi na domašaju mašine za ubijanje i destrukciju kojom upravlja cionistički režim. Ima li danas svirepijeg nasilja od onog što ga cionistički režim sprovodi izgradnjom naselja? Bez da se ijednom nađe na udaru ozbiljne i delotvorne kritike svojih uticajnih saveznika, ili bar formalno nezavisnih međunarodnih institucija, taj režim ruši palestinske domove i uništava njihova polja. Ili, možda, ove slike više ne zavređuju buđenje naše savesti, samo zbog toga što ih već 60 godina posmatramo na svojim televizijskim ekranima?”.
Vladimir Đuričić
Cilj je dostići 200 miliona dolara
Obim trgovinske razmene Irana i Srbije je na žalost tokom prethodnih godina u velikoj meri smanjen zbog činjenice da je Srbija sledila politiku EU u vezi sa sankcijama protiv Irana, i trenutno iznosi oko 20 miliona dolara, od čega izvoz Srbije je oko 13 miliona dolara, a obim izvoza Irana je oko 7 miliona dolara. To je veoma mali obim razmene imajući u vidu potencijale dve zemlje. U septembru 2013. Ali Larijani, predsednik iranskog parlamenta, je tokom svoje uspešene posete Srbiji i razgovorima sa domaćinima predložio da obe strane pokušaju da obim godišnje trgovinske razmene u prvoj fazi podignu na 200 miliona dolara.
Izvor: Dnevnik :: © 2014 - 2016 :: Molimo za navođenje izvora
.jpg)
