Izvor: KMnovine.com, 24.Avg.2017, 00:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tihe godišnjice nasilja nad ERP u egzilu i njena pobeda nad svetom
Među svim onim silnim godišnjicama i datumima "na današnji dan", nigde nećete moći da nađete podatak o nekoj od godišnjici nasilja nad najobespravljenijim delom srpskog naroda, onom koji je ostao veran Eparhiji raško - prizrenskoj u egzilu.
Kuća u kojoj je bila smeštena kapela ERP u egzilu, stradala u jednom od napada. Spaljena je aprila 2011. godine dok se njen vlasnik, o. Nebojša, nalazio u manastiru u Ljuljacima služeći Vaskršnju >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << Liturgiju.
Piše: Ivan Maksimović, KM Novine
Progonjeni iz javnog života, iz kulture, iz svesti, pa evo i iz Crkve, usled materijalističke sprege državnih i crkvenih vlasti koje su čvrsto stegle između sebe sve druge institucije i ličnosti od uticaja, oni ostaju jedinstvena vrsta verskih apatrida. Zato nećete moći u javnosti ne samo da čujete o njihovom životu već ni da se podsetite ni jednog datuma ni događaja značajnog za progon vernog naroda, monaštva ni Episkopa raško - prizrenskog Artemija, danas u egzilu, osim ako to nije nova najava progona kome će biti izloženi.
Prošle subote proslavljali smo praznik Preobraženja Gospodnjeg, ali eto, nigde nismo mogli da se podsetimo da je i to jedna od neslavnih, u ovom slučaju peta, godišnjica jednog od napada. Da, reći će mnogi, nije to bio nikakav strašan napad ni zločin. U očima ljudi ovoga sveta i nije ali pred Gospodom nema malog greha ni od naših ličnih a tek od onih uperenih direktno protiv Njegovih malih: "Kad učiniste jednome od ove moje najmanje braće, meni učiniste" (Mat. 25, 40)
Tokom noći, uoči Preobraženja Gospodnjeg 2012. godine, nepoznati počinioci iščupali su dva znaka koja su vodila ka svetosavskoj Katakombi u Žerovnici, a svega nekoliko dana pošto su postavljeni. Isti znak koji je već bio oštećen u dva navrata pre toga, ovaj put je potpuno prefarban crnim sprejem a belim je preko toga ispisano "Sekta"*.
Foto: ERP u egzilu
Dve različite boje kojima su se izgrednici opremili, vreme utrošeno na uništavanje znaka i grčevit natpis uvredljive sadržine ukazivao je na mržnju kojom se sve to činilo.
"Mržnja i nenavist prema našoj eparhiji u egzilu je vidljiva na mnogo mesta i na mnogo načina. Seme te mržnje je posejao otac laži ali nažalost ono se najbolje primilo u vrhu naše pomesne crkve. Zbog toga svi oni u našem narodu koji su nesmotreno okusili od toga otrovnoga ploda (prihvativši bujice laži i kleveta izlivene na našeg Episkopa Artemija i našu eparhiju u egzilu kao istinite) a zbog lakomislenog verovanja episkopima-klevetnicima i njihovim ulizicama, revnovaće za pogrešnu stvar, „misleći da službu Bogu prinose". Nažalost, skupo će ih koštati što nisu svoje poverenje, proverili onim Gospodnjim upozorenjem – po plodovima njihovim poznaćete ih" izneo je tada u kratkom obraćanju javnosti povodom ovog izgreda protosinđel Evtimije, nastojatelj ove svetosavske katakombe.
Postojala je nada da će se napadači, budući ubeđeni da revnuju za veru pravoslavnu, suzdržati i ustuknuti pred likom Svetog Save pa je na jedan od dva znaka nalepljena i plastificirana ikona ovog svetitelja. Zajedno sa njim i ona je strgnuta i izgažena, presavijena, završila u blatu. Tako nešto više nije bilo ponovljeno ali je i pronađeno rešenje kojim su izgrednici predupređeni u daljim nasrtajima te vrste.
To, međutim, nije bio jedini put da je izveden direktan napad na monaštvo koje nije želelo da prihvati i sprovede bezbožničko bezakonje nametnuto iznutra u ovoj stradalnoj Eparhiji.
Isprva, prvih dana kalendarske 2011., bratstvo ovog manastira smestilo se u privatnu kuću u susednom selu Žitkovac te prvu katakombnu Liturgiju služilo već za Božić, 7. januara tako da uprkos žestokom progonu narod nije ostao bez bogosluženja! Radost i okrepljenje naroda bilo je veliko budući da su primili jasan znak da Gospod neće napustiti svoje malo stado koje Mu je ostalo verno. Istog dana Sveta Liturgija je služena i u novim katakombama u Novom Pazaru i Štrpcu, u kapeli posvećenoj Svetim Arhangelima.
Punih mesec dana od tada, 8. februara u prepodnevnim časovima, pred vratima prognane bratije u Štrpcu, pojavila su se tri pripadnika lokalne Kosovske policijske službe, zahtevajući da razgovaraju sa „glavnim“. Nakon što ih je uveo u kuću, nastojatelj manastira, jeromonah Benedikt, saznao je od njih da je uzurpator trona raško-prizrenskih Episkopa, Teodosije, podneo krivičnu prijavu protiv četvorice pravoslavnih monaha i to Kosovskoj policijskoj službi u Prištini pri tzv "republici Kosovo", u njoj monaštvo nazivajući "bivšim".
Skulptura iz Sv. Arhangela
U navedenoj prijavi šiptarskoj policiji navodi se da su pomenuti „bivši“ monasi poneli sa sobom iz Eparhije raško-prizrenske antiminse koje je osvetio Episkop Artemije, pre bezakonog proterivanja iz Eparhije raško-prizrenske. Ispostavilo se da je Teodosiju odan protosinđel Mihajlo Tošić, a uz prisustvo protojereja Živojina Kojića, arhijerejskog namesnika prizrenskog, preuzeo manastir Svetih Arhangela, a po svedočenju preostalih Srba Prizrenaca, veoma retko obitava u njemu i to uz glasnu muziku, viku i vrisku koja iz manastirske trpezarije često dopire. Valjda uz gledanje fudbalskih utakmica i prenosa sa Total TV-a, koji je odmah po odlasku monaha instaliran a zbog čestog odsustvovanja iz manastira, on je predat na „čuvanje“ nekim civilima.Te godine, avgusta meseca, iz ovog manastira ukradena je i skulptura cara Dušana u kamenoj plastici iz 14. veka i od tada joj se gubi svaki trag.
Dan posle policijske posete katakombi u Štrpcu, 9. februara, oko 19:30 na katakombu u Žitkovcu bačena su dva molotovljeva koktela na vozilo i kuću u kojoj su se u tom trenutku nalazili monasi. Iako je jedna od flaša sa zapaljivom sadržinom bila razbijena, sa fitiljem koji je nastavio da gori, do požara nije došlo.
To je uplašilo vlasnika kuće koju je izdao monasima jer je video da pretnje koje je pre toga već dobijao nisu prazna priča pa je zamolio monahe da odu zbog čega su i pronašli kuću u Žerovnici koja je prikupljenim prilozima i kupljena kako ne bi bili prinuđeni da se stalno sele.
Zanimljivo podudaranje datuma desilo se u noći 17. na 18. mart kada su "nepoznata lica" podmetnula požar u kaparisanoj kući u Žerovnici. Pričinjena je velika materijalna šteta ali srećom, bez ljudskih žrtava. Neizbežno je bilo setiti se pogroma 17. marta 2004. godine kada su takođe gorele pravoslavne svetinje rušene i skrnavljene od strane Šiptara.
Vlasnik te kuće povrdio je da ga je neposredno pre podmetanja požara posetio sveštenik veran uzurpatoru eparhijskog trona Teodosiju i otvoreno mu rekao "da odustane od prodaje kuće monasima ili će ona biti uništena".
Zapaljena kuća u Žerovnici.
Za oba napada karakteristično je da iako su bili poznati nalogodavci, niko nije uhapšen niti odgovarao za počinjeno. A pojedini sveštenici sa velikim „usrđem“ predali su se ovome „poslu“, među kojima, ne neočekivano, prednjače arhijerejski namesnici Živojin Kojić iz Štrpca, Tomislav Milenković iz Novog Pazara i Milija Arsović iz Kosovske Mitrovice…
Pored propagande (slanja pisama parohijanima) od strane uzurpatora Eparhije raško - prizrenske, najnoviji pritisci dolazili su od policijskih snaga lojalnih samoproglašenoj i bezakonoj tvorevini samozvane šiptarske države Kosovo koji su se "stavili u službu uzurpatora i narušitelja crkveno-kanonskog poretka u eparhiji raško-prizrenskoj" primetio je o. Evtimije reagujući na prethodno privođenje njegovog sabrata o. Jakova. Za njega je kosovska policija, po sopstvenom priznanju, dobila nalog od SPC da ga privede i ispita! U njihovoj stanici ispitivanje je trajalo puna tri sata gde su se pretežno zanimali za njegova verska ubeđenja a manje za lažnu optužnicu da je remetio javni red i mir "šireći versku mržnju" koja je pala "u vodu" još dok se on nalazio u stanici.
Međutim, napadi nisu vršeni samo na Kosovu i Metohiji već širom Srbije gde god su se verni monasi i sveštenstvo nalazili. Aprila meseca te iste godine zapaljeni su dom i kapela sveštenika Nebojše Stevića u selu Dragobraća kod Kragujevca dok se sa porodicom nalazio u manstiru u Ljuljacima gde je služio Vaskršnju Liturgiju.
Otac Nebojša sa porodicom ispred spaljenog doma i kapele.
A izvršeno je i više napada, upada na službe, pretnji i zastrašivanja kao i drugih vidova pritisaka. Univerzitetski profesor dr Zoran Čvorović, vrsni poznavalac kanonskog prava, dobio je otkaz na Univerzitetu u Kragujevcu jer je napisao slovo o odbrani Episkopa Artemija. Kasnije je na posao vraćen jer je Sud utvrdio da ne postoje osnove za njegovim progonom. I mnogo je još drugih napada kako fizičkih tako i medijskih, najgorim klevetama što traje do danas uz najave novih progona.
Događaji se, dakle, nisu odvijali po planu progonitelja iako su činili sve što su mogli širom Eparhije u egzilu, čija teritorija nakon progona više nije fizički ograničena, zbog čega joj prilazi sve više vernog naroda koji je sagledao ekumenske i nehrišćanske poteze uzurpatora crkvene vlasti a u čemu ne želi da saučestvuje. Samo čudom Božijim moguće je da se dešava ono čemu u naše vreme svedočimo.
„Milost Božija, braćo i sestre, ne daje se na grame i na meru nego ruka Božija izliva izobilno blagodat svoju i milost svoju. I na nama se, zaista pokazuje, iz dana u dan izlivanje te milosti Božije i blagodeti Božije“ rekao je vladika Artemije u svojoj besedi 2013. godine prilikom osvećenja prve isposnice ERP u egzilu, posvećene sv. Pimenu velikom na planini Jelici.
Isključena iz svih fondova i uskraćena za svaku zvaničnu i institucionalnu finansijsku podršku Eparhija raško prizrenska u egzilu uspela je ne samo da opstane već da izgradi impozantan broj svetinja kakvim se najveći broj eparhija ne može podičiti ni za svoj jednovekovnivekovni rad. Do danas, sa onima u Kanadi, Americi, Beču, Grčkoj, Republici Srpskoj, dve u Rusiji... izgrađeno je preko 40 bogomolja, od kojih neke zavidnih dimenzija i izgleda, a izgradnja drugih je takođe u toku.
Nekanonskim crkvenim vlastima na uzurpiranom prostoru u nadležnosti ERP, nije pomoglo ni to što njihov predstavnik, Teodosije, istovremeno dobija ogromnu finansijku podršku u milionskim iznosima od države Srbije, Evropske unije, Amerike ali i šiptarskih searatista pri tzv. "republici Kosovo". Za ove potonje je čak učinio mnogo više nego za Eparhiju i verni narod, koji mu nikada nisu ni bili u žiži pastirskog intersovanja a po Gospodnjim rečima:
Zaista, zaista vam kažem: Ko ne ulazi na vrata u tor ovčiji nego prelazi na drugom mjestu, on je lopov i razbojnik. (Jov.10:1)
Vikarni episkop Teodosije ne samo da se u mnogo navrata oglušio o blagoslove svog duhovnog oca i nadležnog episkopa Artemija, kršeći osnovno monaško pravilo o poslušanju, već je na njegovo mesto došao učestvujući u crkvenom puču, čineći duhovno oceubistvo koje, izniklo iz bezakonja i kao zločin nad zločinima, za sobom i može samo bezakonje da vuče i donosi.
teodosije je čak i "osveštao" nekoliko hramova čija je izgradnja započeta proteklih godina a njihovim novcem u cilju stvaranja nove "kosovske crkve" koja treba da pomogne i zaokruži još jednu šiptarsku državu na ovom prostoru. Kuda odlazi sav novac sigurno samo oni znaju a koliko im je do njega stalo pokazao je Teodosije svojim prisustvom na Bir-festu, u toku Bogorodičinog posta, ispijajući pivo i to u cilju "promociji manastirske pivare" ne razmišljajući o "promociji" pravoslavlja odnosno, da time sasvim suprotno promoviše!
Materijalna dobit je jedina čime se vekovima vode protivnici crkve Hristove, bez ikakve sumnje u to da je tako i danas.
Njegov ovakav postupak, iako nedvosmisleno duboko suprotan pravoslavnom učenju, brane drugi ali takođe - njemu slični dok nehrišćansko ponašanje kao zaraza uzima sve više maha u SPC. Tako će 26. i 27. avgusta, zadnjih dana ali dok još u toku Bogorodičinog posta, u porti manastira Manasija biti održan "viteški festival" na kome su "neverovatni mirisi raznovrsne divljači iznenađenje majstora kulinarstva koji će spremati razne srednjovekovne specijalitete" kaže se u najavi kojom se mame posetioci. A "Kada vitezovi završe sa borbama i dođe vreme za odmor i opuštanje, pored sokova koji su tu za savesne vozače, moći će da se posluže najfinijim srpski vinom" obaveštava nas organizator, i ne razmišljajući o mestu, svetinji i vremenu u kome se ovaj festival održava. No, ako su organizatori necrkveni i neutvrđeni u veri, onaj ko je odobrio ovakav skup u manastirskoj porti za vreme posta a gde se monaško tihovanje remeti više nego dovoljno grajom, cikom i muzikom do kasno u noć, morao je da ukaže na potrebu da se makar hrana konzumira u skladu sa crkvenim propisima za taj period.
Na drugoj strani, ne obazirući se na takve ispade, iz Eparhije raško - prizrenske u egzilu za kraj Bogorodičinog posta, a uoči praznika Uspenija Presvete Bogorodice 14/27. avgusta, u manastiru Svetog Nikolaja u Loznici kod Čačka, zakazano je monašenje pet iskušenica ove Eparhije. Čin monašenja obaviće Njegovo preosveštenstvo, episkop raško - prizresnki u egzilu, GG. Artemije pod čijim je duhovnim vođstvom monaštvo ove Eparhije činilo preko 70% ukupnog monaštva Srpske pravoslavne Crkve.
„U svetu ćete imati nevolju; ali ne bojte se, jer Ja pobedih svet.“ (Jn. 16, 33)
_________________
* Sekta predstavlja neko novo učenje. Eparhija raško - prizrenska u egzilu proglašena je "sektom" jer odbija da se povinuje nekanonskim, nezakonitim odlukama Sinodalaca iako se tvrdo drži isključivo Crkvenog predanja, pravoslavne dogmatike i kanonskih odredbi usvojenih na Vaseljenskim Saborima, bez ikakvih izmena! A za to je proglašena od strane Sinodalaca i predstavnika crkvene vlasti koji su kroz SSC (Svetski savez crkava) u zajednici ne samo sa inovernima već i sa još oko 300 sekti. Pored toga u bogosluženja na velika vrata uvode novotarije, kače kanone "mačku o rep", učestvuju u zajedničkim molitvenim opštenjima sa inovernima i sprovode ekumensku etiku što je proglašeno na svim Saborima i od Svetih otaca ne samo kao jeres, već kao svejeres.
Autor: Ivan Maksimović l Kontakt
Odmah po zavšretku studija počinje da radi kao novinar, što postaje njegovo osnovno zanimanje, pa tako njegove fotografije i tekstovi bivaju objavljivani u svim vodećim srpskim medijima.
Po napadu Šiptara na sever KiM i podizanju barikada, ponovo se samostalno aktivira pokrivajući one teme koje su mediji predstavljali lažno ili ih skrivali. Postaje jedini novinar na Kosovu i Metohiji koji otvoreno kritikuje državnu vlast i njenu veleizdaju počinjenu Briselskim sporazumom.
Rođen je i živi na Kosovu i Metohiji.
Izvor: KM Novine :: © 2014 - 2017 :: Hvala na interesovanju
http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
.jpg)
