Izvor: juGmedia, 29.Apr.2016, 11:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šije kožuhe uz zvuke Betovena, Mocarta, Čajkovskog…
Nema ko da ga nasledi, iako ima i sinove i unuke
NIŠ – Čedomir Tasić iz niškog prigradskog naselja „Nikola Tesla“ ovog proleća obeležiće 70 godina bavljenja kožuharskim zanatom. Zanat je krenuo da uči u radnji svoga oca Novice kada je imao svega 12 godina, a sada ima pune 82 godine.
Dobrog zdravlja, energičan i ambiciozan i dalje je svakodnevno u radnji, uvek raspoložen da napravi sve što što mu mušterije zatraže – kožuhe, jakne, bundice, šubare, >> Pročitaj celu vest na sajtu juGmedia << patofne, ukrasne lisice..
PRISEĆANJA Mladoženja je za taštu naručivao kožuh sa rukavima, a za strine i ujne bez rukava
Tasić kaže da mušterija ima manje nego pre 40 ili 50 godina jer ljudi odeću sada uglavnom kupuju u prodavnicama.
Medjutim, ima i onih kojima su njegovi proizvodi potrebni, posebno od kada je ostao jedini kožuhar na prostoru jugoistočne Srbije, od Svilajnca i Negotina, sve do Preševa.
„Javljaju mi se uglavnom muzeji i kulturno umetnička društva da im izradim šubare i druge delove narodne nošnje. Redovno izlažem i prodajem svoje proizvode na izložbama starih zanata u svim okolnim gradovima u ovom delu zemlje“, kaže Tasić.
Ima takodje i ljudi, dodaje, koji dalje vole da kupe proizvode od kože koji su ručno radjeni i koji mogu da se nose više od 15 godina a da ne „popuste“ ni za milimetar.
I dan danas Tasić je veliki zaljubljenik u kožuharski zanat mada je kao dečak imao druge planove.
Kao jedan od najboljih djaka u rodnom selu Gornja Vrežina želeo je da nastavi školovanje u Nišu, ali je, kako to obično biva, „sudbina umešala prste“.
„Krenuo sam sa drugovima da upišem nižu gimnaziju u Nišu, ali bio je rat i naišli su nemački avioni. Uplašili smo se i vratili kućama“, priseća se Tasić.
Otac ga sačekao kod kuće rečima: „Šta ćeš tamo kad imamo dobar zanat i dobar vinograd?“. Nakon tog dana krenuo je očevim stopama.
„Radio sam nekada u radnji po ceo dan do ponoći, a posle ponoći je posao preuzimao otac. Prodavali smo robu i u Sloveniji, Makedoniji, Bosni.. Puno smo radili ali smo i dobro zaradjivali“, naglašava Tasić.
On ističe da je posle Drugog svetskog rata bilo nezamislivo da jedna svadba prodje bez naručivanja kožuha.
„Mladoženja je za taštu naručivao kožuh sa rukavima, a za strine i ujne bez rukava“, ističe Tasić.
Za sve vreme dok radi u svojoj kožuharskoj radnji Tasić sluša muziku i to kaže najpre narodnu, pa zabavnu i ozbiljnu.
Provodeći sate i sate uz šivaću mašinu postao je odličan poznavalac pre svega ozbiljne muzike i čuvenih kompozitora poput Betovena, Mocarta, Čajkovskog…
Deda Čeda ili Čeda kožuhar kako ga svi u u niškom kraju zovu, za sada nema nikoga ko će naslediti u radnji. Njegova dva sina i dva unuka krenuli su da se bave drugim poslovima, a već godinama ne uspeva da pronadje nikoga ko bi hteo da nauči kožuharski zanat.
(Kraj)Mia
.jpg)
