Izvor: KMnovine.com, 07.Sep.2014, 02:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kapetan Milan Srzentić
Milan Srzentić je rođen u Budvi od oca Adama, sud. savetnika i majke Milke Matić iz Like. Osnovnu školu završio je u Zagrebu a pomorsku akademiju u Dubrovniku.
...
Nacionalno opredeljen stupio je kao izvršujući član u Srpski soko klub “Dušan Silni” u Dubrovniku i marljivo vežbao i pripremao se za borbu protiv Austro-Ugarske Monarhije. Aprila 1914. ukrcao se na parobrod “Radium”, gde se našao sa kapetanom Filipom Hadžijom, >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << rodom iz Orebića, koji je Srzentića zavoleo radi njegove iskrenosti i patriotskog duha, slušajući njegove sokolske ideje. Rat ih je zatekao na putu za domovinu, pa su planirali da prebegnu i da pomognu svojoj braći preko granice. Jedan član posade je prisluškivao njihov razgovor i prijavio ih austrijskim vlastima. Bili su osuđeni na smrt i 17 septembra 1914. streljani. Srzentić je pred streljačkim strojem odbacio sa očiju maramu i sa rukom na srcu uzviknuo: „Srbin umire otvorenih očiju. Pucajte zlikovci. Živio Kralj Petar, Živela Srbija !”. Ovu herojsku smrt opevao je pesnik Vojislav Ilić-Mlađi, u pesmi „Kako umire Dalmatinac”. Od istog plotuna pao je toga dana i njegov stariji drug kapetan Filip Hadžija iz Orebića na Pelješcu. (1)
Njihove kosti ležale su u zajedničkoj raci sa ostalom trinaestoricom streljanih, a njihovi grobovi bili su zaboravljeni i zapušteni. Radom đenovićke podružnice Jadranske straže, i novčanim doprinosima naroda Boke Kotorske sahranjeni su 1924. streljani Bokelji. Na spomeniku streljanim u Savini uklesana su imena Filipa kap. Hadžija, Milan kap. Srzentić, Jovan Lazić, Niko Pejović, Nikola Radanović, Savo Andus, Lazo Srzentić, Ivo Popović, Đuro Zenović, Marko Kalostro, Stjepan Zec, Ivo Popović Nikov, Niko Pavlović, Pero Radović, Milo Mitrović, Jovan Vuksić, Vaso Milišić i Krsto Vuković.(2) Kralj Aleksandar i kraljica Marija posetili su 1925. manastir Savinu kod Herceg Novog i položili venac na Savinski spomenik, podignut streljanim Bokeljima. (3)
Sokolsko društvo Dubrovnik zavetovalo se da će u Petrovoj Petoletki postaviti spomen–ploču sokolskim borcima streljanim u Boki Kotorskoj 1914/15.: kapetanima Filipu Hadžiji, Milanu Srzentiću i trgovcu Vasi Milišiću. U Dubrovniku je svečano obeležena dvadesetogodišnjica Ujedinjenja 1938. Pored nacionalnih društava sudelovale su sve sokolske četa iz okoline Dubrovnika. Na dan Ujedinjenja Dubrovnik je osvanuo u svečanom ruhu iskićen zastavama i zelenilom. Naredba Mačekova da se za ovaj dan ne vešaju zastave ignorisana je. Franjevci su naredbu poslušali, zastavu su bili izvjestili pa je skinuli. Već ranim jutrom stizale su sokolske čete iz dubrovačkih sela. Čete iz dubrovačkih sela bile su pretežno u narodnoj nošnji. Dosta ih je došlo pa su sa svojim zastavama, muzikama i članstvom bili zapaženi na defileu. Zbog nevremena stotinu izletnika sa Mljeta nije moglo da dođe. Posle blagodarenja i svečanog defilea vojske, mornarice, mnogobrojnih članova „Nove Jugoslavije“ i sokolskih četa sa zastavama otkrivena je svečano spomen–ploča streljanim sokolima. Masa sveta pozdravila je svečani momenat klicanjem žrtvama za slobodu. Starešina dubrovačkog sokola Niko Šutić govorio je o značenju Prvog decembra i o žrtvama palih mučenika. Spomen–ploča sokolima, palim za čast i veličinu Otadžbine, otkrivena je među gradskim vratima od Pila, na mjestu određenom za spomen–ploče. Svakog Prvog decembra nacionalna udruženja, predvođena muzikom, zajedno sa rodoljubivim građanstvom išla su „između vrata od Pila”, i tu polagala vijence na spomen-ploče podignute onima koji su svoj život žrtvovali za slobodu i ujedinjenje. (4)
Sokolsko društvo Trebinje priredilo je 1939. izlet članstva u Cavtat, gde su izletnici razgledali istorijske znamenitosti. Posle su posetili manastir Savinu. Pred manastirom poklonili su se spomeniku streljanih Bokelja u Prvom svetskom ratu. Stanković održao je prigodni govor, a naraštajac V. Jokanović recitovao je pesmu „Kako umire Dalmatinac” od Vojislava Ilića Mlađeg. (5)
Sokolsko društvo u Budvi postavilo je na sokolskom domu spomen-ploču kapetanu Milanu Srzentiću. Na istoj ploči bilo je ime Đura Zenovića, rodom iz Budve, starešine srpskog sokola u Bulci, koga su austrijske vlasti streljale 1916. (6) List „Dubrovnik” preneo je 1939. iz „Glasa Boke” članak o postavljanju spomen-ploče Milanu Srzentiću u Budvi. U članku se ističe: „Rodno mjesto mučenika i heroja kap. Milana Srzentića, kojega su Austrijanci strijeljali u tvrđavi Španjola … Kako se ove godine navršilo 25 godina od strijeljanja pok. Srzentića i kako je on bio član srpskog sokolskog društva „Dušan Silni”, to je Sokolsko društvo u Budvi povelo akciju za postavljanje ove spomen-ploče. … obrazovan je u ime sokola i građana uži Odbor za postavljanje i osvećenje ploče. U odbor su ušli g.g. Milo Banović, Danilo Rađenović i Ante Slovinić.” (7)
Kapetan Milan Srzentić
U Budvi uz proslavu Dana Ujedinjenja, 1 decembra 1939, otkrivena je spomen-ploča kap. Milanu Srzentiću kog su austrijske vlasti u septembru 1914. zajedno sa kap. Hadžijom, streljale, zbog njegovog rada za oslobođenje. Osvećenje spomen-ploče obavljeno je pred velikim brojem građana i predstavnika vlasti i društava, posle čega je govorio novinar Ante Slovinić o životu i smrti Milana Srzentića. Održano je nekoliko govora kojima je predočeno tadašnjem mlađem naraštaju, kako se umire za svoj narod i svoje ime. Posle je u sokolskom domu održana svečana sednica, koju je patriotskim govorom otvorio starešina Vl. Radojčić. Uveče je prošla mestom sokolska muzika i održana svečana akademija. Tako se nacionalna i sokolska Budva odužila svom sinu, kapetanu Srzentiću. (8)
Savez Sokola slavio je žrtve koje su pale za oslobođenje i ujedinjenje u Prvom svetskom ratu. Jedna od tih žrtava bio je kapetan Milan Srzentić iz Budve. Bio je član srpskog sokolskog društva „Dušan Silni” u Dubrovniku, u kome je vežbao i pripremao se za borbu protiv Austro-Ugarske Monarhije. Streljan je u tvrđavi Španjola (Herceg Novi) 17 septembra 1914. Njegovu herojsku smrt opevao je pesnik Vojislav Ilić-Mlađi, u pesmi „Kako umire Dalmatinac”. Sokoli su posećivali Savinski spomenik u manastiru Savina, gde je bio sahranjen Srzentić. Sokolska društva u Dubrovniku i Budvi postavila su spomen-ploče sa njegovim imenom.
Autor: Saša Nedeljković član Naučnog, društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije
Srpski kulturni klub / Srpska istorija vordpres
Pripremile: KM Novine
