Izvor: N1 televizija, 08.Dec.2016, 11:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pre amandmana na budžet, pitanja o Crnoj Gori, REM, Malom...

Sednica Skupštine Srbije nastavljena je danas raspravom o amandmanima na predlog budžeta za 2017. godinu i prateće zakone.

Poslanici su prethodno postavljali poslanička pitanja, a najviše ih je zanimalo zašto REM nije izradio izveštaj o radu emitera u predizbornoj kampanji, da li ima novih detalja o hapšenju srpskih državljana u Crnoj Gori pod optužbom za terorizam, kao i to da li će gradski menadžer i gradonačelnik Beograda dobiti dnevnicu zbog učešća na protestu >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << podrške ministru Nebojši Stefanoviću ispred suda u Beogradu.

Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj rekao je da je prošlo mesec dana od kako je uhapšena grupa državljana Srbije u Crnoj Gori "pod lažnim optužbama za terorizam".

"Očigledno je da je sve bila režija režima Mila Đukanovića a ja sada imam dokaze, iste koje ima BIA", kazao je Šešelj i rekao da je BIA saslušala takozvanog "Čarugu iz Novih Banovaca".

"Sve što je rekao njima, rekao je i meni. Zapretili su mu da ne sme davati izjave medijima. I pošto on ne sme, smem ja", rekao je Šešelj.

On je rekao da niko nije pomenuo Bratislava Dikića, ni Aleksandra Sinđelića i dodao da se bivši šef Žandarmerije samo zadesio slučajno u Crnoj Gori.

"Umesto da MUP i Ministarstvo inostranih poslova učestvuju u raskrinkavanju mafijaške zamisli Mila Đukanovića, oni mu pomažu i odjednom se dovodi Aleksandar Sinđelić kao svedok saradnik", kazao je Šešelj.

On je ocenio da su dešavanja u Crnoj Gori velika zavera protiv Srbije i Rusije. "Da je Rusija htela da ukloni Đukanovića mogla je da ga oduva, a ne da skupi penzionere da idu tamo da ga obaraju", kazao je on.

Šef poslaničke grupe Dveri Boško Obradović je postavio pitanje da li će gradonačelnik Beograda Siniša Mali i gradski menadžer Goran Vesić biti plaćeni zbog toga što su 29. novembra demonstrirali u znak podrške ministru policije Nebojši Stefanoviću ispred suda, tokom suđenja po tužbi protiv nedeljnika NIN.

Obradović je pitao predsednika Skupštine zašto nije zakazana nijedna sednica parlamenta na aktuelne teme kao što su bezbednosno-ekonomska situacija u vezi sa migrantskom krizom, nerešeni bezbednosni problemi u vezi sa stranim agentima u Srbiji, prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima i druga pitanja.

Obradović je kazao da tri meseca nije bilo sednice skupštine na aktuelnu temu, iako je predviđeno da se takve sednice održavaju jednom mesečno.

On je pitao ministra policije Nebojšu Stefanovića kako je uhapšen Aleksandar Sinđelić, koga tužilaštvo Crne Gore sumnjiči da je vođa kriminalne grupe i da je zajedno sa Bratislavom Dikićem organizovao teroristički napad u Crnoj Gori na dan parlamentarnih izbora.

Obradović je pitao da li je on helikopterom isporučen u Crnu Goru. "Da li će građani Srbije biti isporučivani Crnoj Gori na osnovu dogovora režima Vučića i Đukanovića", pitao je on.

Njega je još zanimalo zbog čega kasne plate za zaposlene na Univerzitetu u Novom Sadu.

Obradović je želeo da zna šta je država uradila u proteklih pet godina da pomogne odbranu Ratka Mladića pred Haškim tribunalom, kao i šta je uradila da mu pomogne kada je reč o njegovom teškom zdravstvenom stanju.

Goran Ćirić iz Demokratske stranke je pitao šta vlada planira da uradi da poboljša udžbenički standard u osnovnim i srednjim školama i založio se za uvođenje besplatnog školskog obroka.

On je kazao da je potrebno investirati u talentovanu decu i naveo da mnoga deca sa ogromnim potencijalom ne bivaju prepoznata i da Srbija kao društvo gubi mnogo zbog toga.

Poslanica Liberalno demokratske partije Nataša Mićić postavila je pitanje Regulatornom telu za elektronske medije i Ministarstvu za kulturu o tome zašto REM nije izradio izveštaj o radu emitera u predizbornoj kampanji tokom ovogodišnjih parlamentarnih izbora.

"Ovo je opasan presedan, jer od kada je ustanovljena ova obaveza zakonom iz 2003. godine svaki put smo imali izveštaj o svim izborima koji su održani", navela je ona i dodala da se približavaju predsednički izbori, a možda i vanredni parlamentarni.

Nataša Mićić je zapitala i da li to znači da će se i sledeća kampanja odvijati bez nadzora emitera. Ona je ukazala i na probleme sa vodosnabdevanjem grada Užica i zatražila od Ministarstva finansije i ministarstva za lokalnu samoupravu da preispitaju sprovođenje javnih nabavki u tom gradu.

Poslanica DJB Ljupka Mihajlovska pitala je premijera zašto je ismevao građane Čačka zbog načina na koji akcentuju reči. Ona je zapitala da li time pokušava da prikrije svoju slabost.

Poslanik Srpske napredne stranke Miodrag Linta pitao je Ministarstvo inostranih poslova kada će uputiti najoštriji protest hrvatskoj strani i zatražiti od Hrvatske da počne suočavanje sa prošlošću.

On je ocenio da se u Hrvatskoj odvija proces rehabilitacije ustaštva i da tome doprinos daje i predsednica Kolinda Grabar Kitarović, koja nije osudila paljenje srpske zastave, ni postavljanje ustaškog spomen obeležja u Jasenovcu.

Poslanik SDPS Ivan Bauer apelovao je na nadležne da daju nalog za pojačanu kontrolu kada je reč o držanju i načinju vođenja opasnih rase pasa.

Poslanica Ana Ćirić iz poslaničke grupe PS-NS-USS postavila je pitanje da li će biti povećan broj inspektora socijalne zaštite kako bi se stalo na put nelegalnim domovima za stare, kao i broj inspektora u inspektoratu za rad.

Poslanica LSV-Zelena stranka Olena Papuga postavila je pitanje za Ministarstvo energetike i premijeru Srbije Aleksandru Vučiću da li građani zaslužuju da im se uvede struja u 21. veku.

Ona je govorila o ceni novogodišnjeg rasvete u Beogradu i Novom Sadu i navela da u isto vreme neki salaši u opštini Kula nemaju struju iako nisu udaljeni od regionalnog puta.

Navela je da je na zahtev za uvođenje struje Opština Kula odgovorila da nije rentabilno uvesti struju salašaima što bi koštalo 1,5 miliona dinara. Ona je ocenila da to nije veliki trošak nasuprot trošku za novogodišnje osvetljenje.

U Skupštini je nastavljena rasprava o amandmanima na budžet za 2017. godinu, kojih je oko 300.

Prihodi budžeta su predvidjeni u iznosu od 1.092,9 milijardi dinara, rashodi od 1.162 milijardi dinara (u 2016. godini 1.119 milijardi), tako da će deficit iznositi 69,1 milijardu dinara.

Budžetski deficit je na nivou opšte države, kada se uračunaju svi projektni zajmovi koji iznose 43,5 milijardi dinara, 1,7 odsto BDP, dok je deficit budžeta države 1,6 odsto.

Budžet je projektovan na proceni da će rast BDP biti tri odsto, a da će inflacija iznositi 2,4 odsto.

Nastavak na N1 televizija...