Izvor: Politika, 08.Jul.2012, 01:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jeremićevi milioni

„Slučaj Jeremić”, kada je obelodanjeno da ministar spoljnih poslova navodno traži sedam miliona evra iz državnog budžeta za svoje predsedavanje Generalnom skupštinom UN, iznenada je buknuo prošle nedelje – zaslugom samih demokrata. Dok Dragan Đilas poručuje da je sramotno da tolike pare budu potrošene, Vuk Jeremić u svemu vidi obračun i borbu za prevlast i dušu Demokratske stranke. U svakom slučaju, skandal koji je kulminirao javnim prepucavanjem Đilasa i Jeremića teško da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << će doneti korist i DS-u i srpskom društvu, koje se na neki način našlo u ulozi taoca njihove nesposobnosti da probleme reše bez iznošenja prljavog veša u javnost.

Do sukoba po svemu sudeći ne bi ni došlo da demokrate nisu do sada propuštale prilike da iza zatvorenih vrata vile u Krunskoj 69 razreše unutrašnje protivrečnosti. Da su, makar prošlog petka, na sednici Predsedništva stranke doneli svoje odluke – ma kakve one bile – ceo slučaj ne bi završio u medijima. Ne bi Jeremić bio u poziciji da u sredu uveče uverava na Prvoj televiziji kako ga Đilas napada „zbog lične frustracije i animoziteta”, a već ujutru da faktički prizna da je danima od javnosti skrivao podatke o dodeljenom mu budžetu. I ne bi Đilas morao da otvara svoje fascikle i time čitavu stvar dovodi do usijanja.

Pojavila se i verzija da se priča o predsedavanju GS UN dugo kuvala u kabinetima Ministarstva spoljnih poslova, s tim što, kako se tvrdi, ispočetka ideja uopšte nije bila da to bude Jeremić. Visoka pozicija bila je namenjena sadašnjem ambasadoru Srbije u UN Feodoru Starčeviću, iskusnom diplomati jugoslovenske škole koji je upravo navršio sedam decenija života, poniklog u kovačnici kadrova bivšeg šefa diplomatije SFRJ Budimira Lončara, koji je sada predsednik Saveta za spoljnu politiku i međunarodne odnose Ive Josipovića.

Mesto predsedavajućeg GS UN, ma kako bilo prestižno, ipak nije preterano bitno u sistemu svetske politike. Naravno, nije ni nevažno ko će da bude na toj poziciji, o čemu svedoči da lobiranje za ovu funkciju započinje godinama unapred.

Tako Jeremićevi oponenti navode da je Srbija 2008. pristupila grupi od 26 istočnoevropskih zemalja koje su već znale da je Litvanija još 2004. iskazala želju da predsedava GS UN. Ipak, litvanski diplomata i ambasador u UN Dalijus Čekuolis je na kraju izgubio od srpskog ministra sa 14 glasova razlike.

Prema ovim tezama, Jeremić je skrenuo „s kursa” i uplovio u kombinacije s Rusima koji su mu pomogli da bude izabran. Otpadoše tako i Starčević i Čekuolis, a iz istočnoevropskih prestonica stigli su prekori zbog neizvršenog obećanja, što može otežati poziciju Srbije na zapadnom diplomatskom frontu.

Iako je u Srbiji verovatno lakše naći nekoga ko razlikuje Treću i Petu Betovenovu simfoniju, nego onoga ko zna da su Jeremićevi prethodnici na toj funkciji bili Makedonci Lazar Mojsov i Srđan Kerim, ili ko bi mogao da navede ovlašćenja predsedavajućeg GS UN – u najširoj javnosti stvorila se fama oko buduće uloge aktuelnog šefa diplomatije.

Mada se s mesta predsedavajućeg GS UN utiče na dnevni red i diskusiju „velike pričaonice“, zbog čega Jeremićev angažman može donekle pozitivno da se odrazi na spoljnopolitički položaj Srbije, jasno je da odluke donose najmoćnije zemlje u Savetu bezbednosti.

Funkcija predsedavajućeg GS UN, iako daje izvestan prestiž i političku težinu onome ko je obavlja, ipak je više protokolarna i sama po sebi je nedovoljan zalog dalje političke karijere. O tome svedoči i slučaj Srđana Kerima, koji je godinu dana po prestanku mandata u GS UN na kraju ipak odustao od trke za mesto predsednika Makedonije.

Odluku o kandidaturi predstavnika Srbije za predsedavajućeg GS UN nije donela Vlada, koja po Ustavu utvrđuje i vodi politiku zemlje, već je to, kako navode u Ministarstvu spoljnih poslova, učinjeno posle konsultacija s premijerom Mirkom Cvetkovićem i tadašnjim predsednikom Borisom Tadićem.

U MSP-u tvrde da nije bilo ni potrebe da Vlada o tako nečemu odlučuje, što može da začudi ako se zna da je upravo kabinet ministara jednoglasno odobrio Jeremiću budžet od 2,9 miliona dolara do kraja ove godine.

Time se pothranjuju priče da sve to više liči na nekakvu ličnu avanturu Jeremića i stiče se utisak da je on poslednjih meseci službena putovanja u inostranstvo koristio i dodatno da lobira za svoju kandidaturu – uz istovremeno obavljanje posla za Srbiju, koja ubeđuje partnere širom sveta da ne priznaju nezavisnost naše južne pokrajine.

Naravno, Jeremiću ne treba prevideti zasluge u izvršenju ovog zadatka, ako se ima u vidu da su mnoge velike i uticajne zemlje u svetu prihvatile argumentaciju Beograda povodom Kosova.

A onda je, s visina svetske diplomatije, cela priča ponovo vraćena u srpsku javnost upravo time što je Jeremić tvrdio da nije dobio novac iz budžeta. Čak i ako se prihvati stav da je to formalno tačno, ostaje pitanje njegovog zahteva da mu Vlada odobri sumu koja se čini prevelikom u situaciji kada se vodi bitka za isplatu plata i penzija.

I, umesto da Jeremić objasni šta je tačno posredi i time otkloni sve nedoumice, on je napao gradonačelnika Beograda, svog partijskog šefa, da je ta suma 60 puta manja od cene izgradnje mosta na Adi. Pojedini mediji spekulišu da je tim potezom navukao gnev vrha svoje stranke.

Opet, ko zna kako bi se sve završilo s Jeremićevom kandidaturom da je podršku za nju zatražio na Vladi ili na stranačkim organima DS-a. Posebno ako se ima u vidu da se već oglasio Borko Stefanović, politički direktor Jeremićevog ministarstva, sa ocenom da ne vidi smisao osnivanja posebne kancelarije za potrebe predsednikovanja GS UN, u situaciji kada u MSP već postoji Direkcija za UN u kojoj radi 20 ljudi.

Stefanović nije propustio da ukaže da se na Predsedništvu DS-a o svemu tome raspravljalo „u veoma negativnom kontekstu”. Ali, u tom slučaju postavlja se pitanje – zašto se ministri DS-a, od kojih su neki i potpredsednici stranke, nisu na Vladi pobunili prilikom izglasavanja „Jeremićevih miliona”, već su jednoglasno digli ruke i odobrili mu budžet? Tako su stvari samo učinili gorim.

Bojan Bilbija

objavljeno: 08.07.2012

Nastavak na Politika...