Izvor: S media, 27.Jan.2011, 13:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ustaški terorista Hrkač treći put osuđen na smrt!
Treće suđenje ustaškom teroristi Miljenku Hrkaču bilo je i najkraće, trajalo je samo četiri dana 16, 17, 18. i 22. decembra 1975. godine. Već 23. decembra, sud je doneo presudu, koju je objavio dva dana kasnije. I treći put, Hrkač je proglašen krivim za diverzije u beogradskom bioskopu „20. oktobar“ i garderobi Železničke stanice.
Presuda Okružnog suda u Beogradu obrazložena je stavom sudskog veća prema Hrkačevom priznanju, te se sud nije upuštao u ono na šta >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << je upozoravao Vrhovni sud, u nerazjašnjene i diskutabilne okolnosti. Za sudsko veće prvo Hrkačevo priznanje krivice bilo je dovoljno za presudu jer je, prema navodima presude, optuženi izbegavao detalje koji mu nisu išli u prilog meandrirajući između istine i laži. Osim toga, priznanje optuženog sud je uporedio sa utvrđenim dokazima ocenivši da se to dvoje umnogome slažu. Navedeno je i da je Hrkač instruiran da se tako brani a da pritom zaštiti terorističku organizaciju kojoj je pripadao, da je iznosio protivrečnu odbranu ne bi li zavarao istragu i otežao joj rad.
Sud je oborio i Hrkačev alibi prema kome je on, navodno, bio na poslu u mariborskoj pekari 13. juna 1968. godine, kada je eksplodirala paklena naprava u bioskopu „20. oktobar“. Novina na trećem suđenju, međutim, bilo je veštačenje stručnjaka Vojno-tehničkog instituta u Beogradu koje se razlikovalo od prethodnog veštačenja pukovnika Popovića i Hrkačevog priznanja. Veštaci VTI-a konstatuju da eksplozivna naprava nije bila postavljena na spuštenom sedištu stolice broj 6 u 16. redu, niti zaglavljena između polupodignutog sedišta broj 6, već bliže ivici sedišta ka broju 7. Utvrđeno je i da je naprava imala satni mehanizam sa skraćenom minutnom kazaljkom, da je podešena pre unošenja u bioskopsku salu ali da nije sklopljena u parku, kako je Hrkač naveo u svom iskazu, već najverovatnije u bioskopskom toaletu.
Ustaški terorizam u bioskopu „20. oktobar“
Sudu nije promakao ni Hrkačev iskaz u kome tvrdi da je eksplozvni mehanizam imao dve baterije od po 4,5 volti jer su na mestu eksplozije pronađeni ostaci baterije od devet volti. Takođe, sud nije poverovao ni Hrkačevoj tvrdnji da je mina bila teška oko dva kilograma težila a zapravo imala je jedva 500 grama. Prilikom rekonstrukcije događaja Hrkač je tvrdio je u parku, pomažući se zašiljenim drvetom, povezivao žice i sklapao napravu, ali su to mesto veštaci okarakterisali kao nepodesno za takav rad.
Opisujući izvršenje diverzije na beogradskoj Železničkoj stanici, veštaci su o većini detalja najčešće bili neubedljivi, konstatujući da nema pouzdanih dokaza, da se ne može sigurno utvrditi, da se ne isključuju mogućnosti.., da nije bilo nemoguće... i da izjava optuženog niti protivreči, niti je u saglasnosti sa činjeničnim stanjem...
Ustaški terorista dva puta izbegao smrt (FOTO)
Sud je za argument ipak uzeo ono što je Hrkač priznao kvalifikujući njegov iskaz kao istinit i potkrepljujući ga nalazom veštaka doktora Stojiljkovića koji je posle razgovarao sa Hrkačem konstatovao da je kod optuženog dominirao stav iskrenosti. U skladu sa takvim nalazom veštaka doneta je i treća osuđujuća prvostepena presuda – na smrt streljanjem. Nastavak procesa odvijao se najpre pred Vrhovnim sudom Srbije koji je 29. juna 1976. godine potvrdio odluku Okružnog suda u Beogradu. Na potezu je bio Savezni sud, poslednja instanca koja će konačno presuditi o Hrkačevoj krivici.
(Nastaviće se...)
Dejan St. Jeremić
.jpg)
