Izvor: Politika, 01.Nov.2010, 23:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tužilaštvo proverava izjave čelnika Preševa i Bujanovca

Predstavnici opština sa juga Srbije podržali ujedinjenje u „prirodnu Albaniju”, ocenivši da je deo u kome oni žive „najokupiranija albanska teritorija”

„Tužilaštvo će, u granicama svojih ovlašćenja, reagovati povodom izjava čelnika opština Preševo i Bujanovac. Proverićemo šta su i u kom kontekstu rekli na promociji ’Liste za prirodnu Albaniju’. Ukoliko se, po dobijanju potrebnih informacija, utvrdi da u njihovim nastupima ima elemenata krivičnog dela, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nadležno tužilaštvo će inicirati pokretanje postupka”, kaže za „Politiku” Tomo Zorić, portparol Republičkog javnog tužilaštva.

Predsednik opštine Preševo Ragmi Mustafa, potpredsednik te opštine Orhan Redžepi i predsednik SO Bujanovac Jonuz Musliju podržali su prekjuče u Tirani ideju „Liste za prirodnu Albaniju”, „da se objedine delovi teritorija Makedonije, Grčke, Kosova, Crne Gore i Srbije, susednih država u kojima Albanci čine većinsko stanovništvo”.

Na skupu je zaključeno da od Međunarodnog suda pravde treba tražiti revidiranje Londonske konferencije iz 1913. godine, kao i Berlinskog kongresa „da bi se ispravile greške prema Albancima koje su nastale nakon povlačenja osmanske imperije sa tog prostora”.

Na istom skupu Orhan Redžepi rekao je i da „je preševska dolina u pravom smislu reči najokupiranija teritorija od svih albanskih krajeva na Balkanu”, a za Tanjug je juče objasnio da je „srpska Žandarmerija prisutna na pretek i najmanje pet puta dnevno se kreće po svim selima i gradovima – Preševu i Bujanovcu”, rekao je Redžepi i dodao da su Preševo i Bujanovac do 1956. godine bili pod administracijom Kosova. On je ukazao i da je bivši američki predsednik Džordž Buš juna 2007. godine u Tirani rekao da treba prekinuti osovinu Beograd–Atina u zamenu za trougao Tirana–Atina–Beograd.

Da li je istina da ih u ujedinjenju podržavaju, kako tvrdi, Evropska unija i SAD, i kako objašnjavaju to da su upravo oni na vlasti na toj „okupiranoj teritoriji”, pokušali smo juče da saznamo od Ragmija Mustafe. On je, međutim, rekao da ima mnogo obaveza i da nema vremena da odgovori na naša pitanja.

U kancelariji Evropske komisije u Beogradu rečeno nam je da nije njihova praksa da komentarišu ovakve skupove. A sličan odgovor dobili smo i u misiji OEBS-a iz koje je saopšteno da ne mogu da komentarišu nepotvrđene izjave.

Po oceni narodnog poslanika Rize Haljimija, lidera Partije za demokratsko delovanje, jučerašnji skup u Tirani (kome nije prisustvovao) zapravo i nema posebnu političku težinu.

„Reč je o promociji koncepta jednog političkog analitičara (Koče Denaja), koji nema političku težinu, i o političkom marketingu za prikupljanje političkih poena što se tiče lokalnih partija. U prilog tome govori i činjenica da mediji iz Tirane i Prištine nisu dali neki poseban značaj ovom događaju, niti su ga podržale najveće političke partije sa Kosova ili Albanije”, kazao je Haljimi.

Za profesora Fakulteta za bezbednost Zorana Dragišića, međutim, istupanje funkcionera sa juga Srbije je vrlo opasno. „Reč je o kontinuitetu jedne separatističke politike koja opštine na jugu Srbije smatra istočnim Kosovom i mislim da država mora da reaguje oštro, tim pre što već imamo iskustva sa oslobodilačkom vojskom Preševa, Bujanovca i Medveđe, koja je delovala kao teroristička organizacija. Zbog toga ovo treba veoma ozbiljno shvatiti”, kaže Dragišić.

On dodaje i da bi Srbija trebalo da reaguje i prema Albaniji, jer, „šta bi oni radili kada bi u Srbiji neko organizovao skup na kome bi se tražilo otcepljenje delova Albanije”.

Dragišić ističe da to što je reč o predstavnicima lokalnih vlasti u Srbiji otežava situaciju utoliko što se može postaviti pitanje iskrenosti njihovog učešća u političkom životu Srbije. „Oni su deo aparata vlasti i uživaju sve koristi koje iz toga proizilaze, a prioritet im je njeno rušenje. Zato mislim da im se moraju postaviti i neka politička pitanja”, dodaje Dragišić.

Milan Škulić, profesor krivično-procesnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, smatra ipak da tužilaštvo u ovom slučaju mora biti dosta oprezno. „Jezik kosti nema, ali kosti lomi, dakle i reči mogu biti opasne, ali da bismo govorili o krivičnom delu određena izjava mora biti u funkciji podstrekavanja na krivično delo ili konkretnih radnji kojima se stvaraju uslovi za to delo”, kaže profesor Škulić uz ogradu da ne zna šta je tačno rečeno u Albaniji.

Prema njegovim rečima, ukoliko se radi o podstrekavanju na nasilno rušenje ustavnog poretka, o čemu bi u ovom slučaju moglo biti reči, treba voditi računa o tome da u takvim situacijama „uvek postoji opasnost da se naprave mučenici od onih koji to nisu i da se nečemu da veći značaj nego što ga realno ima”.

Na pitanje da li bi u slučaju da tužilaštvo pokrene postupak protiv čelnika Preševa i Bujanovca dodatnu težinu imalo to što je reč o predstavnicima vlasti Škulić odgovara da bi to svakako imalo političku težinu, mada bi se moglo oceniti i da je podstrekavanje imalo više efekata zbog uticaja koji imaju zahvaljujući svom položaju.

G. Novaković

M. Derikonjić

-------------------------------------

Zorić: Pred zakonom su svi jednaki

Niko ne sme na bilo koji način da urušava teritorijalni integritet Srbije.

Još jednom naglašavam da tužilaštvo neće ustuknuti ni pred jednom vrstom kriminala, a naročito ako se utvrdi da se radi o ugrožavanju bezbednosti Srbije. Takođe, napominjem da su svi jednaki pred zakonom bez obzira na to na kojim se funkcijama nalazili, istakao je Tomo Zorić.

------------------------------------------

Ivanović: Pritisak na vlast

Komentarišući učešće dela političkih predstavnika Albanaca iz Preševa i Bujanovca na skupu u Tirani, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović je kazao da to može da znači samo povećan pritisak na Vladu Srbije u cilju dobijanja nekakvih povlastica ili bolje pozicije.

objavljeno: 02.11.2010.

Nastavak na Politika...

Blic: “Lista za prirodnu Albaniju” pod lupom srpskog tužilaštva

Mondo: Kakve su to priče o "velikoj Albaniji"?